Site name

Arhitekta Miro Urošević o nedostatku stručnosti i lošem raspolaganju novca za rekonstrukciju sedam zdravstvenih ustanova u Beogradu

"Nestručnost u sanaciji Tiršove je zločin prema zdravstvu"

Tokom sanacije Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj normalan rad te klinike neće biti moguć, što potvrđuje nestručnost onih koji su zaduženi za planiranje rekonstrukcija, a u prilog tome govori i to što se ulaže u sanaciju klinike iako je najavljena izgradnja 'Tiršove 2'.

7

Piše: Aleksandra Popović

16. oktobar 2017. 19:00

"Nestručnost u sanaciji Tiršove je zločin prema zdravstvu"

Foto: Aleksandra Popović

To tvrdi arhitekta Miro Urošević, specijalizovan za gradnju zdravstvenih ustanova, uoči najavljenih termina za početak rekonstrukcije sedam važnijih zdravstvenih ustanova u Beogradu.

- O tome kako Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo građevinarstva planiraju ove rekonstrukcije se ništa ne zna, tu nema stručnih ljudi, oni ne pokazuju reference projektanata, a na tome treba insistirati. Mi znamo samo iz njihovih izjava da će izmestiti deo Tiršove na teren Kliničkog centra kao i da je predviđen novac da se ova sadašnja Tiršova sanira, ali zašto se ulaže u sanaciju ako se gradi nova klinika? Oni su naveli 10 tačaka šta treba da se radi u Tiršovoj, dve ili tri od toga su saniranje operacionog bloka, kuhinje i intenzivne nege, a to je nemoguće. Gde će da operišu za to vreme? Znači bolnica mora da bude bar godinu dana zatvorena, jer oni kako rade i koliko znaju neće moći pre toga da završe, ukazuje u razgovoru za Danas arhitekta sa značajnim iskustvom projektovanja zdravstvenih ustanova.

Posle dugogodišnje karijere u Nemačkoj, Urošević je nekoliko godina bio i gostujući profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu na predmetu gradnje bolnica, pa je imao prilike da sa studentima obilazi i razradi planove za rekonstrukciju najvećih zdravstvenih ustanova u Beogradu.

Najviše pažnje posvetio je Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj, gde je bio i angažovan na pisanju analize za potrebe rekonstrukcije ove zgrade.

- Detaljno sam upoznao zgradu, napravio elaborat koji je predat ministru Zlatiboru Lončaru, Vlada je tada prihvatila moju analizu i počeli su da traže finansiranje. Onda je neka banka ponudila kredit i poslala svog eksperta da napiše projektni zadatak, da sagleda iz njihovog ugla šta treba uraditi. Ja sam tom čoveku postavio samo jedno pitanje - po kojim kriterijumima će on to raditi? NJegov odgovor je bio da će uzeti u obzir najbolja iskustva njihove firme iz celog sveta i ugraditi ih u kliniku u Tiršovoj. E onda sam shvatio da imam posla sa hohštaplerom, i prevarantom, objašnjava Urošević zašto se povukao iz posla. On ilustruje da je to kao kada bi lekar rekao da zna da leči pacijenta jer je lečio ruku nekome u Kini, ili lečio nos u Americi, pa će sve to da primeni na novog pacijenta. Urošević podseća da se to u umetnosti naziva eklekticizam, ali da je u gradnji bolnice to nedopustivo.

Iako nije više angažovan na ovom projektu, Urošević i dalje pokušava da ukaže na propuste prilikom planiranja, pa je tražeći od Ministarstva građevinarstva pristup informacijama od javnog značaja utvrdio da značajan deo dokumentacije nedostaje.

- Interesovalo me je da li su napravili funkcionalni program, i generalni plan rekonstrukcije. Izgleda da se u Srbiji još uvek ne zna da svaki i najmanji zahvat u jednoj zdravstvenoj ustanovi mora da bude podređen generalnom odnosno master planu koji predviđa kompletni koncept dugoročnog razvoja te bolnice. Taj koncept, taj generalni plan je deo jedne stručne, savesne, kvalifikovane analize celokupnog zdravstvenog organizma Srbije gde se tačno izračuna koja ustanova koje kapacitete treba da zadovolji i sa kojom paletom usluga. A oni to ništa ne znaju, zaključuje Urošević. On objašnjava da se dalje na osnovu analize zdravstvenih potreba stanovništva, ali i prateći demografsku sliku, sa elementima mortaliteta, morbiditeta, prati razvoj zdravstvenog stanja cele nacije i njeni trendovi, pa se na osnovu toga projektuju bolnice.

- Ali to u Srbiji niko ne radi. Da li zato što ne znaju, ili zato što tako lakše obmanjuju i manipulišu, u svakom slučaju to je zločin prema oblasti koja im je poverena na upravljanje, ističe sa žaljenjem Urošević. On dodaje i da operacioni blok klinike u Tiršovoj ima četiri operacione sale koje zauzimaju između 200 i 250 kvadrata, a da bi po standardima takav blok trebalo da ima najmanje 600 metara kvadratnih, te da mu nije jasno kako će se taj prostor sanirati bez obustave radova.

- To je nemoguće sanirati bez prekida rada, zato što moraju da se ispune osnovni higijenski uslovi. Stanje u pogledu bezbednosti, higijene i sterilizacije je na granici zločina. U svakoj normalnoj državi bi trebalo da bude zabranjeno da se operiše u takvim uslovima, a kamoli da se pored toga radi sanacija. Osoblje zaslužuje divljenje što i pored toga zbrinjava pacijente, ali loš projekat će dovesti lečenje dece u Beogradu u mnogo gori položaj nego što je sada, deca su žrtve toga - zaključuje Urošević. On ističe i da izgradnja nove dečje klinike jeste dobra ideja, ali da rešenje za to nije dobro osmišljeno, da sa novom lokacijom postoji problem pristupa, te da postoji potreba da dečija klinika bude direktno povezana sa porodilištem jer ima važnu funkciju za decu koja su prevremeno rođena sa ozbiljnijim zdravstvenim problemima.

- Postoji mnogo bolje, brže i jeftinije rešenje, ali ja neću da im kažem koje je to rešenje, ukazuje Urošević, objašnjavajući da je u više navrata pokušao da sarađuje sa nadležnima za ovaj projekat, ali da nije želeo da učestvuje u nenamenskom trošenju novca.

Uloženi milioni, novac se troši, a radovi se odlažu

Početak sanacije sedam velikih zdravstvenih ustanova u Beogradu najavljivao se i odlagao već nekoliko puta. Jedno od poslednjih obećanja je da će početkom septembra ove godine početi rekonstrukcija Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, KBC Dragiša Mišović, Urgentnog centra, GAK Višegradska, Klinike za neurohirurgiju KCS, KBC Zemun i Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, u vrednosti od blizu 100 miliona evra, koji su obezbeđeni iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope i Evropske investicione banke. Ono što nije javno rečeno, kaže Urošević, jeste da je prema tom ugovoru Srbija u obavezi da uloži 230 miliona evra sopstvenih sredstava za ove radove kako bi mogla da koristi sredstva iz kredita.

Sa ovim obimnim radovima se kasni, smatra Urošević, jer izvođač projekta nije izabran uz konsultaciju stručnjaka, prvobitno projektovani troškovi za projekat nisu mogli da pokriju sve potrebe, pa su morali da se angažuju spoljni saradnici, oformljena je jedinica za implementaciju projekata, unajmljen menadžment koji bi trebalo da vrši nadzor, što je samo izvlačilo dodatni novac iz budžeta.

- U Srbiji ne postoji niko ko se razume u projektovanje bolnica, tu nastaje samo skandal kao što će nastati u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Posao su dobili Italijani koji se kilave evo do danas. Godine 2008. je trebalo da se počne sa radovima, a sada je 2017. godina - podseća Urošević.

Klinika u Tiršovoj je među sedam bolnica za koje je Vlada Srbije posao izrade projekata poverila Saobraćajnom institutu CIP, bez ikakvog konkursa, koristeći odredbe zakona o javnim nabavkama, za koje Urošević naglašava da su diskriminatorne i neustavne.

- Izbor projektanata mora da se uradi preko javnog arhitektonskog konkursa, gde je vrlo važno da u žiriju budu ljudi koji se razumeju u tu tematiku. A oni su posao dodelili CIP-u, bez ikakvog konkursa, i sada je CIP jedini ekskluzivni izvršitelj projektantskih usluga, držeći monopol u zdravstvu iako nema ni jednog jedinog stručnjaka koji se razume u projektovanje bolnica - naglašava on.

Ugovor je dodeljen CIP-u na osnovu odredbe Zakona o javnim nabavkama koja omogućava da, kada je investitor država, i ima svoje javno preduzeće, ona može mimo tendera da dodeli posao tom preduzeću.

- Na osnovu toga, danas u Srbiji nijednu bolnicu ne može da radi nijedan privatnik, smatra Urošević, dodajući da je onda "zakon o javnim nabavkama izlišan, to je paradoks u koji se država upustila". On ukazuje i da nije jasno po kojim parametrima je određen iznos koji će biti isplaćen CIP-u, a kada je tražio informacije o tome od Ministarstva građevinarstva, dobio je odgovor da je honorar određen "na osnovu ponude tržišnih vrednosti za ovakvu vrstu projekta i stručne ponude koju je prihvatilo koordinaciono telo".

Na opšte prihvaćen stav da Srbija nema dovoljno novca da osavremeni zdravstvene ustanove, Urošević odgovora da "koliko god da su male pare, one se zloupotrebljavaju, ne ulažu se na pravi način". On dodaje i da nadležni treba da prihvate da nemamo novca da u bolnicama pravimo luksuz ali da treba bolje da raspolažu sa onim što imaju.

- Koliko god da ima malo para, to je sve pokradeno, ne koristi se namenski, domaćinski, zato što se rasipa, niko nije odgovoran. Da li iz neznanja ili iz opakosti, a ne zna se šta je gore. Drugo, postoji način na koji treba da se priđe rešavanju srpskog zdravstva, ali to podrazumeva političku volju, poručuje Urošević.

Bolnice se grade kao da lekar operiše bez podataka o pacijentu

"Funkcionalni program treba tačno da definiše put ambulantnih, spoljnih, unutrašnjih pacijenata, osoblja, logistiku robe i potrošnog materijala, sistem čišćenja, snabdevanje hranom, i medicinski program sa paletom usluga. Zavisno od potreba, radi se prognoza broja pacijenta i u skladu sa tim potreban broj tretmana - na osnovu toga će se odrediti optimalna površina bolnice - to u Srbiji ne rade i to je zločin!", uzvikuje već ljutito Urošević. On dodaje da je to isto kao kada bi lekar ušao u hiruršku salu bez dijagnoze i kliničke slike pacijenta i počeo da ga operiše. Uz funkcionalni program, naglašava Urošević, mora da postoji i arhitektonski program koji sadrži sve prostorije sa specifikacijom njihovih korisnih površina, funkcija i njihova tačna lokacija u okviru bolnice, a u Srbiji, prema njegovoj oceni, niko i ne zna šta je to.

Ambulante zapostavljene, zato je Tiršova preopterećena

Posebna tema koju treba razraditi jeste definisanje primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene nege, smatra Urošević. On ističe da je ambulantno zbrinjavanje u Srbiji potpuno zanemareno, što se oslikava na primeru klinike u Tiršovoj, čiji su kapaciteti opterećeni zbog nedostatka adekvatne zdravstvene nege u drugim ustanovama. "Treba razvijati primarnu negu, ambulanta i preventiva su u Srbiji potpuno zaboravljene, jer se time bave nestručni ljudi. Zato svi kojima su deca bolesna iz cele Srbije idu u Tiršovu. Tiršova nije adresa za zbrinjavanje ambulantnih i jednostavnijih oboljenja, to treba prvo da reše bolnice koje imaju pedijatrijsko odeljenje pa onda u Tiršovu za specijalne i najteže slučajeve, ali oni to nisu razradili", primećuje Urošević.

povezane vesti

komentari (7)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Biljana

16. oktobar 2017.

Na nasu zalost, g-din Urosevic je tacno opisao stanje.

Miki od Savamale

16. oktobar 2017.

Bravo za tekst. Već duže pratim po medijima ovu sprdnju sa obnovom bolnica i ovo je najsazetiji opis stanja do sada. Svaka čast. Šteta samo sto to dalje od ovih novina neće nikada da ode. Ipak zivimo u diktaturi... a polako klizamo i u robovlasnistvo.

Armagedon srpske medicine

16. oktobar 2017.

Imamo vrhunskog stručnjaka, neka je i jedan, ali pogledajte šta mu rade. Ili šta nam rade. A da je Miro iz zemunskog klana, odmah bi prihvatili. Ovaj članak je istorijski, zapamtimo reči ovog čoveka uz spisak svih koji su stavili šapu na milione uprkos tome što se radi o deci i bolesnima.

Aleksandar Kurkanović

16. oktobar 2017.

Dragi gospodin Miro je iskusan stručnjak, mnogo pre ovog intervjua smo lično pričali o ovim propustima. On ima znanje ali ovde u Srbiji struka je na poslednjem mestu. Na kraju, kao što kaže gdin Miro, hohštapleri uzimaju veliki novac a narod plaća...

Dragan

16. oktobar 2017.

Mislim da je ovo smesno reci u zemlji koju je do juce vodio cinovnik pogrebnog preduzeca sa master diplomom.

Zorka Marjanović

16. oktobar 2017.

U ovoj (a i bivšoj) zemlji je jako malo arhitekata koji se smatraju znalcima u oblasti projektovanja bolnica. Gospodin Urošević, sa iskustvom u ovoj oblasti i to ne samo kod nas već i u Nemačkoj, ubraja se u tu malobrojnu grupu. A posao projektovanja adaptacije dečije bolnice u Tiršovoj poverava se režimskoj firmi CIP (firmi koja politiku "carskog" arhitekte vodi još od vremena kada ju je vodio Milutin Mrkonjić)! Arhitekti Uroševiću svaka čast što se iz takve ujdurme povukao i što je time pokazao ne samo da je stručnjak već i čovek od integriteta - retkost u ovom vremenu!

dcz

18. oktobar 2017.

Verujem da je dobar stručnjak, ali to ne znači i da je dobar čovek i da se ne rukovodi isključivo svojim interesima. Mislim da je, nakon njegovog početnog učešća u projektu, očekivao da on ima zaradu od toga, a sada mu je to uskraćeno i povređena mu je sujeta. Dovoljna mi je rečenica "Postoji mnogo bolje, brže i jeftinije rešenje, ali ja neću da im kažem koje je to rešenje". To sve govori o njemu kao čoveku i njegovoj brizi za decu. Bolnice su nam bile katastrofa za vreme DS, a sada je izgleda bolje da je tako, nego kad neko hoće da ih renovira. Nisam smeo da uđem i toalet domova zdravlja, jer pored štroke, nisam video ni gde gazim, pošto ni sijalice nisu umeli da zamene. Bolje ćutite!