Site name

Održana radionica „Procena štete u poljoprivredi po međunarodnoj PDNA metodologiji

Posle 30 godina novi obrasci za procenu šteta od elementarnih nepogoda

Sve ono što nas je zadesilo u katastrofalnim poplavama 2014. i 2016. godine ostavilo je, itekako, velikog traga na naš život. Pre svega u usporenom oporavku i razvoju naše ekonomije u kojoj je udeo poljoprivrede značajan.

Piše: Zoran Nikolic

Kraljevo 02. decembar 2017. 20:47

 Posle 30 godina novi obrasci za procenu šteta od elementarnih nepogoda

Prisetimo se, u poplavama čije razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, te 2014 godine bili su ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji.

O razmerama te katastrofe najbolje govore podaci da je tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP.

Sliv Zapadne Morave obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika od kojih se više od polovine bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Udeo poljoprivrede, zajedno sa prehrambenom industrijom u BDP-u države, prošle godine bio je 13,5% a prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2017. godine, u odnosu na isti period prošle godine, je iznosio 1,3 odsto.

Procenjeno je da je 11.943 hektara zemljišta bilo neupotrebljivo za poljoprivrednu proizvodnju tokom jedne sezone, dok je površina od 4.815hektara zahtevala uklanjanje otpada.

Direktna šteta je procenjena na oko 81 milion evra. Proizvodni gubici su bili najvidljiviji u ratarstvu, gde su procenjeni na preko 117 miliona evra. Ovih nekoliko podataka jasno ukazuju da smo više nego upućeni da krajnje ozbiljno shvatimo svu pogubnost klimatskih promena kao glavnog uzročnika elementarnih nepogoda čija je poljoprivreda redovna i možda dugoročno najveća žrtva.

Posmatrano kroz prizmu iznetih podataka na značaju dobija podatak o još jednoj uspešno sprovedenoj obuci sprovedenoj na Rudnu u Centru za obuku gradske uprave grada Kraljeva.

U organizaciji Odeljenja za poslove civilne zaštite i Tima za koordinaciju aktivnosti na realizaciji Protokola u slivu Zapadne Morave, uz svesrdnu pomoć organizacije FAO za Srbiju, realizovana je radionica na temu „Procena štete u poljoprivredi po međunarodnoj PDNA metodologiji “.

Kao rezultat radionice izrađeni su posle trideset godina, novi obrasci za lakše,,brže i preciznije procene štete ali i gubitaka i potreba u poljoprivredi nakon prirodnih katastrofa.

Tridesetak učesnika iz lokalnih samouprava koje su potpisnice Protokola u slivu Zapadne Morave su iznošenjem iskustava iz svojih sredina značajno doprineli da se dođe do dokumenata koji će u budućnosti, olakšati važan posao efikasne procene šteta od elemetarnih nepogoda u poljoprivredi.

Jer bez dobre i brzo urađene procene štete izostaje i u tim trenutcima, neophodna reakcija i pomoć zajednice. A da će takvih potreba biti i u budućnosti govore podaci da će klimatske promene na poljoprivredu uticati preko smanjenja prinosa i kvaliteta polodova zbog povećanih suša i temperature, smanivanja plodnosti zemljišta, povećanja opasnosti od bolesti i štetočina i pojava novih... Jer kako rekoše, klima određenog područja teritorije, više ne postoji. Postoje samo trendovi njenih promena.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.