Site name

Predstavljena “Hronika napada i pritisaka na novinare u 2017. godini”

Lekić: Država inspiriše napade na novinare

Ove godine zabeleženo je 54 slučajeva raznih pritisaka na novinare, dok je prošle godine taj broj iznosio 33. Primetan je još jači međusobni rat novinara i progon novinara u tabloidima u odnosu na prethodne godine.

Piše: J. Tomić

Beograd 21. decembar 2017. 18:15

 Lekić: Država inspiriše napade na novinare

Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

Prema Bazi podataka o napadima na novinare koju vodi Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), u periodu od 1. januara do 5. decembra 2017. zabeleženo je ukupno 30 napada, među kojima i šest fizičkih napada, 21 verbalna pretnja, dva napada na imovinu i jedan slučaj nadziranja novinara.

Odbijanje državnih funkcionera i predstavnika vlasti da odgovaraju na pitanja novinara kao i diskriminacija kroz zabranu izveštavanja i nepozivanje novinara pojedinih medijskih kuća na događaje nastavljen je i u 2017. godini.

Prema rečima Slaviše Lekića, predsednika NUNS, novinari su u protekloj godini u deset slučajeva sprečeni da izveštavaju.

- Poražavajući je utisak da ni u jednom javnom nastupu nekog iz vrha vlasti nisam primetio da su ohrabrili novinare da rade svoj posao, a tako makar posredno obeshrabrili one koji ih u tome sprečavaju, naglasio je Lekić.

U toku diskusije koju su organizovali Civil Rights  Defenders i NUNS pušten je insert iz dokumentarnog filma sačinjen od svedočenja napadnutih novinara, “Silom protiv sedme”.

- Država možda nije inicijator, ali jeste inspirator. Vlast nas dovodi u situaciju da se osećamo kao idioti, dodao je Lekić.

Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara, potpisan u decembru 2016. godine između MUP- a Srbije, Republičkog javnog tužilaštva i 7 novinarskih i medijskih udruženja. Ipak, kako u godišnjem izveštaju navodi NUNS, još nisu načinjeni ozbiljni pomaci na planu unapređenja bezbednosti novinara i drugih medijskih radnika.

Goran Miletić, direktor za Evropu, Civil Rights Defenders istakao je značaj prenošenja objektivnih informacija za demokratsko društvo.

- Postoje tri grupe problema u Srbiji, prvi je ograničen pristup određenih grupa medijima, druga grupa je bezbednost samih novinara, mogućnost da rade svoj posao najbolje moguće i treća grupa jeste da se debata shvata kao napad na državu, naglasio je Miletić.

Iako su pritisci na novinare povećani, broj fizičkih i verbalnih napada je smanjen. Primetno je da se povećava broj pretnji novinarima preko društvenih mreža. Takođe je veliki broj nerešenih slučajeva. Kako je istakla Marija Vukasović, pravnica NUNS, u najvećem broju pritisaka na novinare reč je o državnim funkcionerima.

- Prema informacijama Višeg suda u Beogradu, postoji trend podnošenja tužbi protiv novinara. Broj nerešenih predmeta do 29. novembra je 906, naglasila je Vukasović.

Novinar i dopisnik Večernjih novosti iz Loznice Vladimir Mitrić na tribini je izneo svoja iskustva kada je reč o napadima na novinare. Tvrdi da nema pretnje novinaru bez države.

- Živeo sam sa policijskim obezbeđenjem tri godine. Tri puta su mi polupali kola, policija dva puta nije izašla. Da su hteli da me ubiju, ubili bi me. Nema ozbiljnijeg kriminalca bez podrške policije, istakao je Mitrić.

Svoja iskustva sa prisutnima podelile su i novinarka Blica Tamara Marković Subota i novinarka BIRN- a Maja Živanović.

Skupu u organizaciji NUNS-a, uz podršku međunarodne nevladine organizacije Civil Rights Defenders, prisustvovali su predstavnici novinarskih i medijskih udruženja i drugih nevladinih organizacija, tužilaštva i Ministarstva pravde, poslanici Evropskog parlamenta, predstavnici OEBS-a, Delegacije Evropske unije, ambasada.

Franc Bogovič, poslanik Evropskog parlamenta, naglasio je da društvo kao što je Srbija trenutno neće ući u Evropsku uniju.

- Tito, pa Milošević, pa Vučić, vi volite vođe, dodao je Bogovič.

Gordana Janković, šefica medijskog odeljenja u Misiji OEBS-a, u Srbiji podsetila je da je Srbija pristupanjem OEBS-u, Ujedinjenim Nacijama i Savetu Evrope prihvatila međunarodne standarde kojih mora da se pridržava.

Prema rečima Tanje Fajon, poslanice Evropskog parlamenta, stanje slobode medija u Srbiji i na Zapadnom Balkanu sve je gore.

- Treba se pitati gde je profesionalizam i kredibilitet sa obe strane. Ko su vlasnici medija, ko su urednicii zbog čega su tamo. Svi imamo odgovornost, istakla je Fajon.

Na tribini je izdato i devet sistemskih preporuka koje se tiču bezbednosti novinara kao što su održavanje otvorenog dijaloga, dosledna primena zakona, precizno definisanje krivičnih dela... Sve preporuke su upućene državnim institucijama.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.