Site name

Polovina svetskog stanovništva biće neuhranjena do 2030.

Više od polovine svetske populacije će do 2030. godine bolovati od nekog oblika neuravnotežene ishrane ako ne budu preduzete hitne mere za povećanje pristupa kvalitetnoj hrani.

Piše: EurActiv.rs

22. decembar 2017. 15:26

Polovina svetskog stanovništva biće neuhranjena do 2030.

To je upozorila Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Oko 11% svetskog stanovništva je bilo gladno 2016. godine, a 1,9 milijardi odraslih i 41 milion dece su gojazni. Problem prekomerne težine najviše muči građane najrazvijenijih zemalja sveta.

Klimatske promene i sukobi su uzroci prvog rasta pothranjenosti u protekloj deceniji, prema izveštaju FAO "Stanje bezbednosti hrane i ishrane u svetu 2017".

Oko 815 miliona ljudi, odnosno 11% svetskog stanovništva je bilo gladno 2016. godine, što je za 38 miliona više nego 2015. Oko 155 miliona dece je imalo usporeni rast zbog slabe ishrane, navodi se u izveštaju.

Učestalost drugih oblika neuravnotežene ishrane, kao što su deficijencija nutrijenata (nedostatak važnih vitamina i minerala), ili gojaznost takođe je upozoravajuća.

"Svaka treća osoba na svetu pati od najmanje jednog oblika neuhranjenosti, bilo da je to glad, deficijencija mikronutrijenata ili prekomerna težina i gojaznost", rekao je generalni direktor FAO Hose Gracijano da Silva ministrima zdravlja Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G7), na sastanku 5. novembra u Milanu.

Više od dve milijardi ljudi ima deficijenciju mikronutrijenata, a 1,9 milijardi odraslih i 41 milion dece su gojazni.

"Ako ne preduzmemo hitnu i efikasnu akciju, više od polovine svetske populacije će bolovati od najmanje jednog tipa neuhranjenosti do 2030", upozorio je Da Silva.
Epidemija gojaznosti

U zemljama G7 - Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Japanu, Kanadi i SAD - prekomerna težina i gojaznost su najveći problemi malnutricije.

Direktor FAO smatra da je urbanizacija uticala na ishranu ljudi i konzumaciju više prerađene hrane, zbog čega je sve više ljudi gojazno.

S njim se saglasila i zvaničnica Evropske potrošačke organizacije (BEUC) Ema Kalvert.

"Živimo u okruženju u kojem je nezdrav izbor lak izbor. Moramo da preokrenemo taj talas ako želimo da zaustavimo epidemiju gojaznosti u Evropi", rekla je Kalvert.

U Evropi svako treće dete ima višak kilograma zato što mnogo sede i imaju visoko-kaloričnu ishranu.

Svetska zdravstvena organizacija je u izveštaju 2017. godine navela da su zaslađeni napici veliki deo problema.

"Unošenje veštačkog šećera, posebno preko zaslađenih pića, izaziva posebnu zabrinutost u vezi s prekomernom težinom i gojaznošću jer doprinosi većem ukupnom energetskom unosu", navedeno je u izveštaju o gojaznosti.

Prema podacima Evropske komisije, svake godine u zemljama Evropske unije umre 2,8 miliona ljudi od posledica povezanih s gojaznošću, a bolesti povezane s viškom kilograma troše 7% nacionalnih bužeta za zdravstvo.

Kalvert je pozvala zvaničnike EU da pooštre pravila za nutritivnu vrednost i obeležavanje hrane i za reklamiranje nezdrave hrane za decu.

Vlade, dodala je, moraju da obezbede dovoljne resurse da osiguraju da se ta pravila primenjuju.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.