Site name

Jug Cerović, autor odbačenog predloga zlatne viljuške kao spomenika Stefanu Nemanji, govori za Danas

Kako zlatna viljuška simboliše Stefana Nemanju?

Ideja za zlatnu viljušku kao spomen-obeležje Stefanu Nemanji na Savskom trgu, iako je izazvala pažnju i polemiku u javnosti, žiriju za izbor spomenika očigledno se nije dopala, pa je ovo idejno rešenje odbačeno iz daljeg takmičenja.

13

Piše: A. Popović

Beograd 08. januar 2018. 15:00

Kako zlatna viljuška simboliše Stefana Nemanju?

Kako zlatna viljuška simbolizuje Stefana Nemanju neki nisu razumeli, dok su drugi objašnjavali da je to vrsta umetničke kritike prema čitavom konceptu oživljavanja srednjovekovne istorije Srbije koji je danas i te kako aktuelan.

Ipak, da kritika nije bila simbolika "zlatne viljuške" kakva se, po legendi, koristila na srpskom srednjovekovnom dvoru, tvrdi za Danas autor ovog predloga, Jug Cerović, arhitekta koji trenutno radi u Parizu.

- Stefan Nemanja nije toliko poznat po svojim delima koliko po činjenici da je osnovao dinastiju koja je postala oličje srednjovekovne srpske države. Njegov lik i delo su neodvojivi od celokupnog epa srednjovekovne monarhije, te se ne mogu svesti na puko spominjanje jednog prosečnog smrtnika, već spomenik mora prvenstveno nositi simboliku tog razdoblja - smatra Cerović, dodajući da misli da je javnost u Srbiji i te kako umela da prepozna asocijaciju "zlatne viljuške" na srednjovekovni period.

Cerović ističe da je "zlatna viljuška" iskreni pokušaj postavljanja našeg društva na mapu sveta, u najlepšem svetlu, i uveren je da bi ovakav spomenik bio privlačan za svetsku javnost kao i turiste.

- Zlatna viljuška bi postala jedinstven i svetski poznat spomenik. Pitajte Korejca ko je izmislio štapiće, i pokrenuće se široka priča o istoriji i običajima istočne Azije. Kada vas Korejac potom upita zašto zlatna viljuška stoji zabodena na gradskom trgu, imaćete priliku za dubinski razgovor o evromediteranskoj kulturi i ulozi našeg naroda u njoj.

Na pitanje zašto se odlučio za ovakav izgled spomenika i odstupio od očekivanog izgleda spomenika nekoj ličnosti - Cerović odgovara pitanjem: "Šta spomenik zapravo treba da obeležava? Neku davno okončanu priču ili pak korenje duha jedne zajednice?"

On smatra da spomenici svojim izgledom i položajem teže da prenesu sećanje, ideju i simboliku.

- Ovaj spomenik ne nameće jedinstveni narativ, on naprotiv podstiče širok dijapazon misli i osećanja. Ko nam brani da budemo avangardni, iskreno prihvatimo svu svoju prošlost i smelo zakoračimo u budućnost - zaključuje ovaj umetnik.

Podsetimo, konkurs za spomen-obeležje Stefanu Nemanji raspisao je Sekretarijat za kulturu Beograda 27. septembra 2017. godine, nakon prethodnih izmena o lokaciji spomenika. Prvobitno je bilo planirano da se spomenik Stefanu Nemanji postavi ispred zgrade Generalštaba na uglu Nemanjine i Ulice kneza Miloša, međutim kasnije je odlučeno da će se ipak naći na Savskom trgu, gde je planirana i izgradnja Srednjovekovnog muzeja Srbije. O konačnom izgledu spomen-obeležja odlučivaće se nakon 2. marta ove godine, kada ističe rok za predaju radova u drugom stepenu konkursa, a izabrani predlog biće predstavljen javnosti 15. marta ove godine. Ukupni nagradni fond za tri najbolja rešenja je 10 miliona dinara, od čega za prvo mesto odlazi šest miliona, druga nagrada je tri, a treća milion dinara.

"Jedva čekam izložbu ostalih radova"

Stručni žiri za izbor izgleda spomenika Stefanu Nemanji 21. decembra 2017. godine doneo je odluku u prvom stepenu konkursa, po kojoj je predlog o spomeniku u obliku zlatne viljuške ispao iz daljeg takmičenja. Autor Jug Cerović ne krije da se na konkurs prijavio sa ciljem da pobedi i da njegovo rešenje bude realizovano, kao i svaki umetnik. Na pitanje da li je razočaran odlukom žirija i šta misli o njihovom radu, Cerović odgovara: "Žiri je uvek u pravu. Jedva čekam izložbu konkursnih radova."

U žiriju Nikola Selaković, Emir Kusturica, Vesić...

Predsednik žirija za izbor konačnog izgleda spomenika je Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije, a članovi su: akademik Svetomir Basara, vajar, Emir Kusturica, reditelj, prof. Miodrag Živković, vajar, akademik Vladimir Veličković, slikar, Nebojša Đuranović, slikar, prof. dr Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Milutin Folić, arhitekta, glavni gradski urbanista, i Goran Vesić, gradski menadžer. Zamenica člana žirija je Dragana Palavestra, istoričarka umetnosti, dok je sekretarka žirija Ana Glavički iz Udruženja arhitekata Srbije.

povezane vesti

komentari (13)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Mister Hajd

08. januar 2018.

Ta tzv.zlatna viljupka je samo još jedan dokaz da je 90 odsto naše istorije običan mit. Koje zlatne viljuške ,sunceti , i šta su to jeli zlatnim viljuškama! Proso, ovas... kad nije bilo ni krompira, ni kukuruza...osim mesa životinja koje se na "dvoru" čerečilo masnim rukama, kao uostalom i na svim dvorovima u to vreme. A ja bih voleo da vidim makar jedan sačuvan artefakt iz tog "zlatnog" vremena, pa makar bio i od gvoždja...!

Благоје Пауновић

08. januar 2018.

Нека на споменилу С.Немањи уграде и једну , или 2 виљушке,не мора само једна виљушка..Али да буде као симбол,да се зна какве смо ми били културе ??????

Dragomir Olujić Oluja

08. januar 2018.

Prvo, u Nemanjino vreme nikakva (dakle, ni zlatna) viljuška nije postojala, ona je “izmišljena” u 14. veku (na sasvim drugom mestu)! Uzgred, jedini doprinos “srpske kuhinje” svetskoj su drvena kašika i kajmak! Drugo, u Srednjem veku (još) nema države i (još) nema ni Srba (ni srpskog naroda) – i države (i nacije) i narodi nastaju u građanskim/buržoaskim revolucijama kao dovršetak procesa razdvajanja rada i kapitala (i svojine), pa nema ni “srednjovekovne srpske države”!

Neverica

08. januar 2018.

Mister Hajd molim te ne sramoti se, odlazeci u drugu krajnost! Ovim komentarom demonstrirao si natprosecnu glupost. To sto nikad nisi nista procitao o istoriji Srba trebalo je da te obeshrabri da ostavis bilo kakav komentar na ovu temu. Kazes da bi voleo da vidis bilo kakav metalni predmet iz tog perioda nase istorije, pa idi do muzeja i gledaj!!!

Прстом у око

08. januar 2018.

Ако вам смета српска виљушка из средњег века, за вас србофобе имамо ми бољи предлог - ЗАРРРРРРЂАЛА КАШИКА ИЗ 20. ВЕКА! Шта кажете? Можно? PS. Обратите пажњу како сам луцидно написао "можно" да помислите да сам Путинов шпијун.

Legend

08. januar 2018.

Evo nekoliko ideja za spomenik AVu: Veliki kantar, na njemu beba, a kantar pokazuje kilo i šesto. Manje više. Drugi predlog. Mantil na podu i velika flašica vode. Itd..

Fulano

08. januar 2018.

Samo pateticni, nedorasli, palanacki, neuki narodi kao mi se busaju u prsa ovakvim budalastinama kao sto je ova o koriscenju viljuske na srprskom srednjevekovnom dvoru o cemu uzgred, ne postoji nikako validno svedocanstvo sem jedne freske na kojoj stoji jedan predmet koji podseca na viljusku pa je neko od toga napravio nekakvu nacionalisticku galamu u cilju da pokaze koliko smo mi kao napredni i civilizovani u evropskom kontekstu, sto realno nikako ne stoji. Srednjevekovna Srbija je bila jedna dosta zaostala zabokrecina (kao i mnoge srednjevekovne drzave istog perioda) koja nikad nije stvorila ni efikasnu administraciju niti jedan veliki i znacajan grad koji je preziveo dan danas sa bilo kakvim slojevitim nasledjem. Nemanjici su bili jedna zavadjena dinastija koja nikad nije stvorila nekakvu ozbiljnu stabilnost i uslove da se podrucje kojim su vladali razvija u nekom kulturnom ili ekonomskom smislu. Bilo je nekih pokusaja ali sasvim neuspesnih. To nije sramota i to treba prihvatiti.

Commodus

08. januar 2018.

Vilj je na turskom slon, po kome su dali ime za viljsku. Fridrih I Barbarosa je 1189.predvodeci treci krstaski rat svaratio u Nis gde ga je docekao Stefan Nemanja. Naravno Barbaraosa je imao i svoju kuhinju gde se jelo sa zlatnim priborom, pa eto porekla price. Dakle 200g. pre Kosovskog boja. Pre bih rekao da je gospodin Marko Kraljevic kao turski vazal doneo ime viljuska. Marko je samo jednom ratovao i to protiv Srba i Vlaha, pa je imao vremena i da siri turske obicaje po Srbiji.

@Dragomir Olujić Oluja

08. januar 2018.

Ovo za državu je apsolutno tačno, no su kajmak Mongoli pravili pre Srba i danas ga prave.

Nesko Nedic

08. januar 2018.

Oluja: Nastanak nacionalnih država je naravno složeno i često kontroverzno pitanje; možda ne postoji "sred. srpska država" ali bi i beskompromisni marksista morao priznati da je postojala "srednjevekovna Srbija". I da je uspomenu na tu državu sačuvala narodna poezija i sl. da bi u romantizmu nastajale države sa nacionalnim predznakom. Svuda tako, nikakav srpski specijalitet (ili, što je Oluji možda bliže, još jedna srpska naopakost). Kritička istoriografija da, ali da se ne presoli.

Milivoje Radaković

08. januar 2018.

@Neverica: Čitaj, more, šta čovek piše. Ne pominje metalne predmete (u buzdovanuma i ćuskijama sigurno nismo oskudevali, k`o ni danas), nego konkretno viljuške! Dakle, `de se dede car-Nemanje escajg?!

Dragomir Olujić Oluja

09. januar 2018.

G-dine Nediću, ne samo da nije postojala “sred. srpska država” (kao ni bilo koja druga), nego nije postojala ni “srednjevekovna Srbija”, a “narodna poezija” o kojoj govorite (kao i/ili romantičarska poezija) nastala je mnogo kasnije ili su naknadno u nju ubacivana “srpska” imena, pridevi, oznake… I, nema potrebe da mi „podmećete“ šta mi je bliže, precizno sam napisao šta mislim/znam o temi (i to baš ono što su znali već kritički istoriografi u Srbiji još u 19. veku, Ilarion Ruvarac I drugi)!

Bronza

09. januar 2018.

Kad kazu izgradnja modernog spomenika pomislim na Teslu ispred ETFa i moderno-diletantski rad sa likom Tesle na Aerodromu.