Šta je Hitler rekao jugoslovenskim novinarima 1938. godine?

Posle dvočasovnog sastanka Stojadinovića i Hitlera, vođa Rajha je izrazio želju da se upozna i sa jugoslovenskim novinarima.

O susretu sa Hitlerom, novinar Vremena ovako piše.

„Ali kada smo posle pola dva ušli u radni kabinet iza osoblja našeg poslanstva i bili pretstavljeni čoveku koji je Nemačkoj dao novi duh i zadahnuo je novom snagom, naišli smo na blaženi pogled Firera. Njegove fascinirajuće oči izražavale su veru. Njegov stav bio je miran i pun spokojstva. Njegove lepe ruke bile su spojene pred sobom. Rastavljale su se samo da svakom od nas stegne pesnicu. Okružen Jugoslovenima Firer se osećao isnpirisan jednom mišlju. Tiho, u jednom trenutku, govorio nam je reči koje su već odjeknule Evropom – Želim da Jugoslavija bude i ostane velika, moćna i slobodna. To su bile njegove reči“.

Izveštač iz Berlina dalje piše kako su ostali još „nekoliko časaka“ i da su se „ubrzo, pred nama rastali Firer i g. dr. Stojadinović kao dva muža koja su se razumela“. I Pravda tog dana, manje pompezno, donosi kao glavnu vest da je „Stojadinović u audijenciji kod g. Hitlera“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Naslov „Engleski mir i naoružanje“ zauzima dobar deo naslovne strane Pravde tog dana. U predviđanjima kako će Evropa izgledati 1938, između ostalog, Čembrlen u autorskom tekstu koji prenosi ovaj list, piše kako će se „civilizovani narodi ocenjivati po veličini naoružanja odnosno onih suma koje mogu da potroše za to naoružanje“.

„Njihova blagostanje, povećani životni standard, filozofija, poezija i umetnost neće se uzimati u obzir u tom periodu“, ističe se u tekstu.

Pravda nastavlja da izveštava o neuspesima Francuza da formiraju vladu, te je tako posle Žorža Bonea i Leon Blum vratio mandat jer nije uspeo da „ostvari svoju nameru“ i sastavi vlast u Francuskoj.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.