Site name

Da li Nacrt zakona o ravnopravnosti polova donosi promene u oblasti informisanja

Žene su oruđe u političkim borbama

* Skroza: Ako se desi požar u kući u kome stradaju deca, automatski je kriva majka, niko se ne pita gde je bio otac, ako je žena ubijena, kriva je zato što je bila lepa, zato što je imala ljubavnika... uvek se u ženi pronalazi krivac. Prema tome, mi imamo veliki problem u načinu na koji se prikazuju žene

Medijsko pisanje o ubijenoj pevačici J. M. poslednji je primer neprofesionalnog i senzacionalističkog izveštavanja, koje, kao i kod svih drugih slučajeva nasilja i ubistava u partnerskom i porodičnom kontekstu, karakteriše odsustvo rodne senzitivnosti, a neretko i šovinizam.

Piše: M. M. Stevanović

06. oktobar 2017. 15:00

Foto: Nenad Đorđević/ FoNet

Da li će novi zakon o ravnopravnosti polova, ukoliko stupi na snagu u obliku u kakvom je predložen, nešto promeniti u oblasti informisanja? Sagovornice Danasa, novinarka i članica Saveta za štampu Tamara Skroza i osnivačica BeFem festivala Jelena Višnjić, izražavaju sumnju da zakonski okviri mogu doneti promene, jer žene kao i koncept rodne ravnopravnosti predstavljaju oruđe u političkim borbama.

- Ukoliko mediji poštuju Ustav ove države, oni već moraju senzitivno da izveštavaju, a ne da prema ženama primenjuju dvostruke aršine u odnosu na muškarce. Kada samo ovlaš pogledate medije, možete zaključiti da su žene veoma neravnopravno predstavljene, ne samo što ih ima manje od muškaraca, čak ih sada ima dosta, ali se pojavljuju na takav način i u takvim ulogama da je bolje da ih nema - kaže Tamara Skroza. Ona ukazuje na česte primere u medijima u kojima se krivica uvek pronalazi u ženi.

- Ako se desi požar u kući u kome stradaju deca, automatski je kriva majka, niko se ne pita gde je bio otac, ako je žena ubijena, kriva je zato što je bila lepa, zato što je imala ljubavnika... uvek se u ženi pronalazi krivac. Prema tome, mi imamo veliki problem u načinu na koji se prikazuju žene, i što se mene tiče, svaki zakon koji će u tom smislu da upristoji medije, ima moju apsolutnu podršku - ističe Skroza. Kako objašnjava, problem leži u duboko ukorenjenoj mačo i šovinističkoj kulturi, što je svima nama, kako smatra, teško da priznamo.

Što se tiče Nacrta zakona o ravnopravnosti polova, Skroza naglašava da iako ne znamo kakav će sadržaj tog zakona biti na kraju, nema izgleda da on, kao ni bilo koja druga regulativa, može nešto promeniti dok se mi sami ne promenimo.

- Rodna ravnopravnost je ili samo oruđe u političkim borbama, ili je nešto na šta naše društvo jednostavno ne može da pristane. Od svih odredbi ovog nacrta zakona, koje su veoma progresivne jer obezbeđuju ženama kakvu takvu ravnopravnost, mediji su se fokusirali na rodno senzitivan jezik, i to prilično pežorativno, bezobrazno i jednostrano - ističe Skroza, koja napominje da svakako neće niko biti kažnjavan ako upotrebi neku rodno neosetljivu reč, ali da je funkcija ove odredbe da se mediji ipak malo upristoje i da počnu da vode računa o prirodi srpskog jezika, u kome postoji slaganje po rodu, broju i padežu.

Jelena Višnjić, feministička aktivistkinja koja se na doktorskim rodnim studijama u Novom Sadu bavila medijskom prezentacijom žena, ističe za naš list da se zakoni i strategije donose pod pritiskom, a ne zato što se suštinski zalaže za rodnu ravnopravnost.

- Prenos evropskih direktiva o rodnoj ravnopravnosti u nacionalno zakonodavstvo je politički instrument koji je svrhovit jedino u slučaju de iure i de facto primene. U drugom slučaju, jedino instrumentalizovane u prividnom procesu demokratizacije društva biće žene. Sadašnja i bivše vlade Republike Srbije već dugi niz godina donose set zakona i strategija u kojima je prisustvo žena formalno dekorativnog karaktera i rezultat je pritiska, a ne odraz vladajućeg vrednosnog sistema - kaže Višnjić koja dodaje da zakonski okvir, kao i postojanje mehanizama za rodnu ravnopravnost, "nisu uspeli da obezbede stvarnu ravnopravnost žena i muškaraca u savremenom srbijanskom društvu".

Medijsko izveštavanje prema novom zakonu

Odredba Nacrta zakona o ravnopravnosti polova koja se odnosi na sredstva javnog informisanja zabranjuje medijima podsticanje diskriminacije i podržavanje rodnih stereotipa. "Sredstva javnog informisanja dužna su da koriste rodno osetljiv jezik, da izveštavaju rodno osetljivo i izbalansirano, bez senzacionalizma i iznošenja detalja iz porodičnog i privatnog života, da razvijaju svest o rodnoj ravnopravnosti kako bi se iskorenili društveni i kulturni obrasci, običaji i praksa zasnovani na rodnim stereotipima, predrasudama i rodnoj diskriminaciji i smanjilo rodno zasnovano nasilje i nasilja prema ženama", navodi se, između ostalog, u članu 37 Nacrta zakona o ravnopravnosti polova.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.