Site name

Znamenite žene

Jelisaveta Načić: Prva srpska arhitektkinja

* Kao urbanista, bavila se uređenjem Kalemegdana, Terazija a sarađivala je i sa Ivanom Meštrovićem na mnogim njegovim projektima

"Koliko je lepota priroda dala Beogradu, a koliko mu je malo čovek dao.

2

Piše: M. K.

06. oktobar 2017. 08:06

Jelisaveta Načić: Prva srpska arhitektkinja

Foto: www.wikipedia.org

Kad se poredi izgled sadašnjeg Beograda sa izgledima pojedinih velikih varoši, tek se može videti koliko Beograd nimalo ne odgovara jednoj varoši 20. veka i pred kako velikim zadatkom stoji Beograd, koji sa ovakvim svojim uređenjem kakvo danas postoji ne odgovara nijednoj većoj dobro uređenoj palanci evropskoj, a ne prestonici. No, za podizanje jedne varoši pored zauzimanja opštine, potrebno je zauzimanje i pojedinaca, zauzimanje njenih kapitalista i pojedinih društava. A glavni faktor je novac - milioni - sa kojima smo mi tako siromašni", govorila je Jelisaveta Načić, pionirka ženske arhitekture u Srbiji.

Zahvaljuju njenom zauzimanju, nastala su neke od najznačajnijih beogradskih građevina. Jelisaveta Načić autorka je projekta za raskošnu školu "Kralj Petar Prvi" kraj Saborne crkve, zelenih baroknih stepenice od ripanjskog kamena preko puta Francuske ambasade, mnogih privatnih kuća, prvih kolektivnih stanova na Balkanu... Kao urbanista, bavila se uređenjem Kalemegdana, Terazija a sarađivala je i sa Ivanom Meštrovićem na mnogim njegovim projektima.

Lični pečat ostavila na domu knjižara Marka Markovića, na uglu Kapetan Mišine i Jovanove ulice, koja je kasnije proglašena za kulturno dobro. Zahvaljujući njoj, istakla se i kuća Arse Drenovca, na uglu Kosovske i Kondine ulice, koju je projektovala 1907. godine. Prema njenim projektima, izgrađeni su i prvi radnički stanovi u današnjoj ulici Đure Đakovića, koji su u to vreme bili ne samo funkcionalni, nego i avangardni.

Rođena je 1878. godine u Beogradu u trgovačkoj porodici. Posle završene Gimnazije 1896. godine upisuje se na Tehnički fakultet Velike škole u Beogradu kao jedina žena u prvoj generaciji tek osnovanog arhitektonskog odseka. Porodica nije podržavala njene ambicije, ali je njena želja za obrazovanjem bila toliko jaka da je na svoje školovanje potrošila celokupan miraz. Izuzetno vredna, 1900. godine, sa 22. godine završava studije arhitekture i postaje prva žena arhitekta u Srbiji. Tada počinje njena šesnaestogodišnja arhitektonska karijera.

Zapošljava se u državnoj službi, u Ministarstvu građevina kao crtač-tehnički pripravnik, što je u to vreme bio izuzetan uspeh za jednu ženu ako se ima u vidu da su se tada u državnoj službi mogli zaposliti samo muškarci koji su odslužili vojni rok. Posle položenog državnog ispita, počinje da radi u Inženjersko-arhitektonskom odseku Beogradske opštine kao gradski arhitekta. I tu je bila jedina žena. NJen prvi izvedeni projekat su pomenute neobarokne stepenice u zelenom kamenu kojima se sa Savske aleje Kalemegdana spušta u Parisku ulicu (1903). Za idejno rešenje crkve na Oplencu u Topoli dobila je treću nagradu na konkursu. Projektovala je različite objekte, od kojih su neki, kao što su Bolnica za tuberkulozne bolesnike na Vračaru i ograda Savske aleje, srušeni tokom Prvog svetskog rata.

Bila je prijateljica Dimitrija Tucovića i socijaldemokrata po opredeljenju. Bez obzira na to što nije javno iznosila svoje političke stavove, patriotizam ju je koštao slobode. Natpis "Još ima neoslobođenih Srba" na slavoluku koji je projektovala, postavljenom na Terazijama u čast povratka srpske vojske iz Balkanskih ratova, bio je dovoljan razlog da 1916. godine bude proterana u logor Nežider u Mađarskoj, čime prestaje njeno stvaralaštvo kao arhitekte.

U logoru doživljava veliku ljubav sa albanskim intelektualcem Lukom Lukajem, za koga se udaje i sa kojim dobija ćerku Luciju 1917. godine. Nakon rata živi s porodicom u Skadru, gde učestvuje u podizanju ustanka za oslobođenje Albanije od italijanskog uticaja. Nakon propasti ustanka sele se u Dubrovnik, gde je živela do smrti 1955. godine.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

povezane vesti

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Jakov Prokopović

06. oktobar 2017.

Zašto lomiti jezik oblikom arhitektinja, kad se u ovom slučaju lepo može reći: "Prva srpska arhitekta".

ктк

06. oktobar 2017.

АрхитеКТКиња звучи поспрдно и немогуће га је изговорити. Баш бих волео да чујем некога да то каже за себе.