Site name

Minja Marđonović, autorka dokumentarca "Kismet"

Srpkinje i Albanke dele istu sudbinu

Albanci i Srbi su zapravo veoma slični u svim svojim nametnutim razlikama, i osvetljavanje ove činjenice je jedna od dragocenosti koju donosi dokumentarni film "Kismet" Minje Marđonović, koji se uveliko prikazuje u Beogradu i Tirani.

1

Piše: M. M. Stevanović

01. novembar 2017. 22:05

Srpkinje i Albanke dele istu sudbinu

Nastao je u okviru projekta „Povećanje regionalne povezanosti mladih Srbije i Albanije”, u kome su učestvovali Centar za društvenu jednakost CEDRA, Zajedno Zajedno, Omladinski centar Brus i New Vision, a odvijao se posredstvom OEBS-a iz obe zemlje. 

S obzirom na problematičan i kompleksan odnos ova dva naroda, projekat je bio prilika za mlade da učine nešto zarad "boljih odnosa i svetlije budućnosti". Ideja Minje Marđonović, aktivistkinje i feministkinje, bila je da uključi pre svega žene i njihova lična iskustva u patrijarhalnom kontekstu.

- Žensko pitanje je uvek izazov, naročito ukoliko su konteksti u kojima se ženskim pitanjem bavite izuzetno patrijarhalni, zatvoreni i konzervativni kao što su naša dva, albanski i srpski - kaže autorka filma "Kismet" ("Sudbina"), koji predstavlja audio-vizuelnu faktografiju o položaju mladih žena na ovim prostorima. Kako objašnjava,
način na koji se ophodimo prema ženama jeste naša tačka preklapanja.

- "Kismet" je nastao s razlogom i s potrebom da adresira zajedničke probleme, da otkrije nekakve istine o onom drugom, da nas upozna, približi, zbliži, ali i da ponudi moguća rešenja kako bismo svi živeli bolje, oslobođeni od raznoraznih nametnutih paradoksa mržnje, nasilja, isključivosti, netolerancije, diskriminacije prema svima onima koji ne pripadaju "nama" - kaže Marđonović.
A ono što povezuje žene Albanije i Srbije jeste kismet – sudbina ženska "koja nije nikakvo sujeverje i praznoverje već istorijski fakt".

- Ni Albanke, ni Srpkinje ne mogu dalje od svog kismeta, koji je prvenstveno uslovljen njihovim polom i rodom. Mi smo prvo žene, pa onda sve ostalo. Ukoliko ne progovorimo, nećete znati ništa o nama sem jednog - a to je da smo sve ovakve ili onakve žene. Tek posle postaćemo sve ono drugo što se od nas očekuje - da budemo dobre Srpkinje i dobre Albanke, supruge, majke, sestre, kćerke, ljubavnice, domaćice – navodi Marđonović.

Radeći na ovom filmu, autorka je ispitivala životne priče i stavove 10 potpuno različitih žena iz Srbije i Albanije, od kojih je, kako kaže, mnogo naučila.

- Naučila sam koliko je važno da slušam sve oko sebe, i da se trudim da razumem onog drugog bez reči, jezikom otvorenog srca i duše, jezikom zajedničke borbe za bolje sutra! Ohrabrile su me da verujem i dalje, da ne prestajem da sva naša nezadovoljstva i nepravde koje trpimo izražavam i artikulišem kroz umetnost, u koju sve tako jako verujemo - zaključuje Marđonović.

Patrijarhat

"Bez obzira da li živimo u gradu, selu, patrijarhat nađe način da se modifikuje, prilagodi okolnostima u kojima živimo i u kojima žena i dalje zauzima tradicionalne i podređene uloge. Čim se udaljava od onoga što se odnosi na reprodukciju i pitanja brige i nege za drugoga, onda se već prostor i pozicija moći za ženu ograničava. Film pokazuje izuzetnu snagu žena uprkos tim ograničenjima, koje su se drznule da krenu mimo stereotipnih uloga i same pronađu svoj put. Kismet jeste ono što sve žene dele u ovom društvu", navela je Ana Stevanović, ekspertkinja za pitanja roda, na tribini organizovanoj posle projekcije dokumentarca u KC Grad.

Ona je dodala da je albanskim ženama bilo zajedničko to što su imale sve lepo iskustvo sa srpskim ženama. "Čudno je što konstantno očekuješ da se mi ne poznajemo. Realnost i ono što mi očekujemo da će se desiti jeste sasvim različito. Što se tiče uloge koje srpska i albanska žena imaju u društvu, zapravo raspoznajemo iste izazove i poteškoće i iste svakodnevne probleme", navodi Stevanović.

Milena Beran, studentkinja albanskog jezika na Filološkom fakultetu, opisala je kako okolina reaguje na njen izbor da studira albanski jezik. Kaže da ima onih za koje je najveća izdajica srpskog roda, onih koji su šokirani, iznenađeni zašto baš taj jezik pored toliko lepih... "U Albaniji reaguju jako pozitivno... Nismo ni svesni koliko smo zapravo bliski", kaže Beran, dok Milica Škiljević iz Krovne organizacije mladih pokazuje da je položaj žena pitanje koje nadilazi nacionalni identitet i konflikte koji postoje između Srbije i Albanije. "To su identični problemi i na ovom primeru se pokazuje da je moguća saradnja i pored tih konflikata", navodi Škiljević. 

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

povezane vesti

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

MILAN

02. novembar 2017.

Meni je uvek bilo cudno zasto se ljudi koji spasu neciji zivot smatraju herojima, i velicaju, a zasto se i ljudi koji podarivaju novi zivot i neguju ga, ne smatraju herojima, nego im se govori kako im je to opterecenje. Ja imam uglavnom konzervativne poglede i ja bih svoju zenu sa kojom zajedno stvaramo nove zivote smatrao herojem i nema toga sto ne bih ucinio za nju. Jer nema nista nako lepo i plemenito nego stvarànje i negovanje novih ljudi i zivota.