Site name

"Nepodobni" mediji i tužiteljka Stanojković

Tužiteljka za ratne zločine Snežana Stanojković nedavno se sastala sa predstavnicima Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM, ali tek kada su mediji napustili, ne samo prostorije tog Udruženja, već i samu zgradu Palate Beograd gde se sastanak održavao.

1

Piše: Jelena Diković

31. oktobar 2017. 15:00

"Nepodobni" mediji i tužiteljka Stanojković

Ona je za to vreme bila u kolima i čekala da se "mediji raščiste".

Svi koji misle da se Stanojković plaši medija da je u stanju da se krije u automobilu kako bi ih izbegla - naivni su. Nije ona uopšte uplašena. Nije ni nespremna. Naprotiv, ona se prema medijima ponaša u skladu s ponašanjem svih vladajućih instanci i onih njima bliskih. Nije tužiteljku za ratne zločine ništa sramota i nije ona neiskusna. Njoj se jednostavno može. I nije joj ovo prvi put.

Snežani Stanojković se toliko može da je ukinula službu za informisanje čim je postala nova tužiteljka za ratne zločine. Nekada je ovo Tužilaštvo imalo dve osobe koje su se bavile odnosima s javnošću, ali od maja ove godine, otkako je Stanojković preuzela šefovsku poziciju, te službe više nema. Kako nema službe, tako nema ni pristupa nas "nepodobnih" novinar/ki radu Tužilaštva za ratne zločine.

Iako sam slala nekoliko molbi/zahteva, nikad mi niko ništa nije odgovorio iz Tužilštva za ratne zločine otkako ga je pod svoje stavila Stanojković. Poslednji takav zahtev poslala sam pre nešto više od mesec dana i bio je u vezi sa istragom protiv generala Dragana Živanovića, koja je pokrenuta još 2014. zbog sumnje da je znao, a nije sprečio ratne zločine nad albanskim civilima na Kosovu 1999. Ništa od Tužilaštva nisam saznala, ali tvrdi smo mi novinari/ke orasi, možemo mi i drugim kanalima doći do informacija. Srećom po javnost, nesrećom po Tužilaštvo.

Ne samo što ova vlast pokušava da stavi tačku na procesuiranje ratnih zločina, saradnju s Haškim tribunalom, što svim silama relativizira istoriju i svoju ulogu u ratovima devedesetih, što haške osuđenike dočekuje kao heroje, što ih prima u svoje vladajuće redove, što im daje da drze predavanja na Vojnoj akademiji... Ova vlast pokušava na svaki način da isključi nas "nepodobne" medije da dođemo do podataka, informacija, istine...  

Evo, krenimo od ophođenja one najviše vladajuće istance prema medijima - Aleksandra Vučića. On odgovara na pitanja isključivo njemu podobnih medija. A ako mu se postavi "nepodobno" pitanje, istog momenta kreće u napad tog "nepodobnog" novinara/ke, pa kreće drama i patetika kako je on uvek žrtva... Nikad ne odgovori na postavljeno pitanje.

Kako se ponaša gradonačelnik Beograda Siniša Mali? On se toliko izveštio u izbegavanju nas "nepodobnih" medija da mu zaista treba dati orden. Nekima je, poput Danasa, cak zabranjen pristup njegovim događajima.

U izbegavanju medija "najbolja" je republička tužiteljka Zagorka Dolovac. NJe u medijima skoro pa NE-MA. Kada ste poslednji put pročitali nešto o toj ženi? Informacije - i to poptuno jednostrane - o tome "šta radi" mogu jedino da se nađu na sajtu Republičkog tužilaštva. I to je to. NJena PR služba se ni iz kurtoazije ne trudi da sarađuje sa nama "nepodobnim" medijima.

Pa kad se može njima, što se ne bi moglo i Snežani Stanojković. To je slika srpskog tužilaštva, a to slika i prilika države Srbije.

Autorka je novinarka Danasa

povezane vesti

Srpski radnik kao šegrt

0

Piše: Sreten Ćuzović

Diktatura kriminalijata

6

Piše: Milojko Pantić

Zašto sam "napao" Maju Gojković

6

Piše: Boško Obradović

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Kalča

31. oktobar 2017.

Relativizovanje zločina srpske šovinističke desnice koje je ova počinila u svim jugoslovenskim ratovima od 1941. do danas je pokušaj samoabolicije. Da se razumemo, istom postupku nemoralne samoabolicije pribegavaju sve šovinističke desnice sa područja Jugoslavije (ali i diljem sveta). Da bi se oprale prljave ruke potrebna je saglasnost većine stanovništva. Zato i traje besomučna propaganda kojom se sopstveni zločini pripisuju antifašistima i naročito antifašističkoj levici. A oni zločini koji se ne mogu na ovaj način falsifikovati, pripisuju se šovinističkoj desnici sa drugim etničkim predznakom ("četnici su borci za slobodu a ustaše zlikovci" i vice verza). ali ima i onih zločina koji se ne mogu pripisati "drugome". E. njih treba zabašuriti, umanjiti, prikriti i, u konačnom, prikazati ih kao nepostojeće. Ovako se postiže i to da se većina stanovništva ne oseća odgovornim za tragične posledice sopstvenih izbora i političko-ideoloških odluka. Onaj ko ne pristaje na ovo ogromno fasifikovanje stvarnosti biće proglašen izdajnikom, a može ga i mrak progutati. Tragično je to što je proces preparinajnja javne svesti skoro završen. To je proces pretvaranja većine pripadnika nacije u saučesnike. Na kraju tog procesa kriminalnoj nomenklaturi javnost neće postavljati teška pitanja o istini. Na kraju tog procesa, uz saučesništvo većine stanovništva, uzurpatorska vlast koja, je samo zakorovljeni produžetak one iste zločinačke vlasti iz dvedesetih minulog veka, sebi obezbeđuje dugovečnost. Dugovečnost vladanja u luksuzu privilegija. Eto, to je mandat i zadatak tužiteljke za ratne zločine. Ima nas koji to znamo. Zna i ona da mi to znamo. I?

"Nepodobni" mediji i tužiteljka Stanojković

Tužiteljka za ratne zločine Snežana Stanojković nedavno se sastala sa predstavnicima Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM, ali tek kada su mediji napustili, ne samo prostorije tog Udruženja, već i samu zgradu Palate Beograd gde se sastanak održavao.

1

Piše: Jelena Diković

31. oktobar 2017. 15:00

"Nepodobni" mediji i tužiteljka Stanojković

Ona je za to vreme bila u kolima i čekala da se "mediji raščiste".

Svi koji misle da se Stanojković plaši medija da je u stanju da se krije u automobilu kako bi ih izbegla - naivni su. Nije ona uopšte uplašena. Nije ni nespremna. Naprotiv, ona se prema medijima ponaša u skladu s ponašanjem svih vladajućih instanci i onih njima bliskih. Nije tužiteljku za ratne zločine ništa sramota i nije ona neiskusna. Njoj se jednostavno može. I nije joj ovo prvi put.

Snežani Stanojković se toliko može da je ukinula službu za informisanje čim je postala nova tužiteljka za ratne zločine. Nekada je ovo Tužilaštvo imalo dve osobe koje su se bavile odnosima s javnošću, ali od maja ove godine, otkako je Stanojković preuzela šefovsku poziciju, te službe više nema. Kako nema službe, tako nema ni pristupa nas "nepodobnih" novinar/ki radu Tužilaštva za ratne zločine.

Iako sam slala nekoliko molbi/zahteva, nikad mi niko ništa nije odgovorio iz Tužilštva za ratne zločine otkako ga je pod svoje stavila Stanojković. Poslednji takav zahtev poslala sam pre nešto više od mesec dana i bio je u vezi sa istragom protiv generala Dragana Živanovića, koja je pokrenuta još 2014. zbog sumnje da je znao, a nije sprečio ratne zločine nad albanskim civilima na Kosovu 1999. Ništa od Tužilaštva nisam saznala, ali tvrdi smo mi novinari/ke orasi, možemo mi i drugim kanalima doći do informacija. Srećom po javnost, nesrećom po Tužilaštvo.

Ne samo što ova vlast pokušava da stavi tačku na procesuiranje ratnih zločina, saradnju s Haškim tribunalom, što svim silama relativizira istoriju i svoju ulogu u ratovima devedesetih, što haške osuđenike dočekuje kao heroje, što ih prima u svoje vladajuće redove, što im daje da drze predavanja na Vojnoj akademiji... Ova vlast pokušava na svaki način da isključi nas "nepodobne" medije da dođemo do podataka, informacija, istine...  

Evo, krenimo od ophođenja one najviše vladajuće istance prema medijima - Aleksandra Vučića. On odgovara na pitanja isključivo njemu podobnih medija. A ako mu se postavi "nepodobno" pitanje, istog momenta kreće u napad tog "nepodobnog" novinara/ke, pa kreće drama i patetika kako je on uvek žrtva... Nikad ne odgovori na postavljeno pitanje.

Kako se ponaša gradonačelnik Beograda Siniša Mali? On se toliko izveštio u izbegavanju nas "nepodobnih" medija da mu zaista treba dati orden. Nekima je, poput Danasa, cak zabranjen pristup njegovim događajima.

U izbegavanju medija "najbolja" je republička tužiteljka Zagorka Dolovac. NJe u medijima skoro pa NE-MA. Kada ste poslednji put pročitali nešto o toj ženi? Informacije - i to poptuno jednostrane - o tome "šta radi" mogu jedino da se nađu na sajtu Republičkog tužilaštva. I to je to. NJena PR služba se ni iz kurtoazije ne trudi da sarađuje sa nama "nepodobnim" medijima.

Pa kad se može njima, što se ne bi moglo i Snežani Stanojković. To je slika srpskog tužilaštva, a to slika i prilika države Srbije.

Autorka je novinarka Danasa

povezane vesti

Srpski radnik kao šegrt

0

Piše: Sreten Ćuzović

Diktatura kriminalijata

6

Piše: Milojko Pantić

Zašto sam "napao" Maju Gojković

6

Piše: Boško Obradović

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Kalča

31. oktobar 2017.

Relativizovanje zločina srpske šovinističke desnice koje je ova počinila u svim jugoslovenskim ratovima od 1941. do danas je pokušaj samoabolicije. Da se razumemo, istom postupku nemoralne samoabolicije pribegavaju sve šovinističke desnice sa područja Jugoslavije (ali i diljem sveta). Da bi se oprale prljave ruke potrebna je saglasnost većine stanovništva. Zato i traje besomučna propaganda kojom se sopstveni zločini pripisuju antifašistima i naročito antifašističkoj levici. A oni zločini koji se ne mogu na ovaj način falsifikovati, pripisuju se šovinističkoj desnici sa drugim etničkim predznakom ("četnici su borci za slobodu a ustaše zlikovci" i vice verza). ali ima i onih zločina koji se ne mogu pripisati "drugome". E. njih treba zabašuriti, umanjiti, prikriti i, u konačnom, prikazati ih kao nepostojeće. Ovako se postiže i to da se većina stanovništva ne oseća odgovornim za tragične posledice sopstvenih izbora i političko-ideoloških odluka. Onaj ko ne pristaje na ovo ogromno fasifikovanje stvarnosti biće proglašen izdajnikom, a može ga i mrak progutati. Tragično je to što je proces preparinajnja javne svesti skoro završen. To je proces pretvaranja većine pripadnika nacije u saučesnike. Na kraju tog procesa kriminalnoj nomenklaturi javnost neće postavljati teška pitanja o istini. Na kraju tog procesa, uz saučesništvo većine stanovništva, uzurpatorska vlast koja, je samo zakorovljeni produžetak one iste zločinačke vlasti iz dvedesetih minulog veka, sebi obezbeđuje dugovečnost. Dugovečnost vladanja u luksuzu privilegija. Eto, to je mandat i zadatak tužiteljke za ratne zločine. Ima nas koji to znamo. Zna i ona da mi to znamo. I?