Site name

Nezavisni monitoring primene Rezolucije 1325 "Žene, mir, bezbednost"

Tužilaštvo za ratne zločine neefikasno

Pristup Rezoluciji 1325 "Žene, mir, bezbednost" i dalje je militaristički, s obzirom da je nosilac Nacionalnog akcionog plana za njenu primenu Ministarstvo odbrane, koje pritom nigde u predlogu novog akcionog plana ne spominje glavnu tačku Rezolucije - kažnjavanje odgovornih za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Piše: D. D.

Beograd 03. novembar 2017. 13:00

Tužilaštvo za ratne zločine neefikasno

Foto: Stefana Savić

To je jedan od zaključaka nezavisnog monitoringa primene Rezolucije 1325, kojem su ove godine, ponovo, pristupile feminističke organizacije - Žene u crnom, Autonomni ženski centar i Antitrafiking centar Astra, uz podršku Fonda za humanitarno pravo (FHP). Jedan od fokusa monitoringa bio je proces tranzicione pravde u Srbiji, gde su izneti zaključci da je Tužilaštvo za ratne zločine neefikasno, jer se postupci za ratne zločine odugovlače, dok je istovremeno mali broj podignutih optužnica (sedam u 2016). Kao propust se navodi izostanak optužnica za zločine na Kosovu, iako je FHP u poslednjih nekoliko godina podneo više krivičnih prijava (za zločine u Peći, Vučitrnu, Rezali i dr.). Takođe, sve optužnice podignute su protiv neposrednih izvršilaca, niskorangiranih pripadnika oružanih snaga, dok se visokorangirani, ne samo da se ne procesuiraju, nego se proglašavaju nacionalnim herojima i dobijaju važna mesta u javnom i političkom životu. Nadalje, žene žrtve seksualnog nasilja u ratu još uvek nisu prepoznate i imenovane kao civilne žrtve rata, iako je to jedna od obaveza države koja proističe iz Rezolucije.

Žene u crnom posebno podsećaju na činjenicu da Srbija odbija da potpiše Konvenciju o kasetnoj municiji, čime su žrtve kasetnih bombi uskraćene za pravo na međunarodnu pomoć, kao i na donacije za čišćenje područja sa zaostalom kasetnom municijom.

Savet bezbednosti UN doneo je 2000. godine Rezoluciju 1325 i to je prvi put da se na tako visokom nivou zagovara uključivanje žena u mirovne procese i primenu mirovnih sporazuma. Sprovođenje Rezolucije 1325 prema nacionalnim akcionim planovima povereno je brojnim institucijama koje to uglavnom čine formalno i birokratski, dok se civilni sektor odnosno mirovne i feminističke organizacije poput Žena u crnom, koje kritički propituju aktivnosti države na ovom polju, doživljavaju kao državni neprijatelji koji narušavaju bezbednost.

Odbačena optužnica u slučaju Bratunac

Beograd - Optužnica protiv Dalibora Maksimovića kojem se na teret stavlja vršenje ratnih zločina u opštini Bratunac, odbačena je iz procesnih razlog, pošto u trenutku njenog podizanja formalno nije postojao ovlašćeni tužilac.

Podsetimo, od kako je bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević otišao u penziju pa sve do imenovanja njegove zamenice Snežane Stanojlović godinu i po dana kasnije, formalno nije postojao rukovodilac Tužilaštva za ratne zločine. Iz tog razloga su sve optužnice podignute u ovom međuperiodu iz procesnih razloga podložne odbacivanju. To se već desilo sa predmetom Srebrenica, Bosanska krupa, Štrpci, Doboj i optužnicom protiv Milorada Jovića. Dalibor Maksimović optužen je za višestruka ubistva i silovanje tokom ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini. V. J.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Nezavisni monitoring primene Rezolucije 1325 "Žene, mir, bezbednost"

Tužilaštvo za ratne zločine neefikasno

Pristup Rezoluciji 1325 "Žene, mir, bezbednost" i dalje je militaristički, s obzirom da je nosilac Nacionalnog akcionog plana za njenu primenu Ministarstvo odbrane, koje pritom nigde u predlogu novog akcionog plana ne spominje glavnu tačku Rezolucije - kažnjavanje odgovornih za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Piše: D. D.

Beograd 03. novembar 2017. 13:00

Tužilaštvo za ratne zločine neefikasno

Foto: Stefana Savić

To je jedan od zaključaka nezavisnog monitoringa primene Rezolucije 1325, kojem su ove godine, ponovo, pristupile feminističke organizacije - Žene u crnom, Autonomni ženski centar i Antitrafiking centar Astra, uz podršku Fonda za humanitarno pravo (FHP). Jedan od fokusa monitoringa bio je proces tranzicione pravde u Srbiji, gde su izneti zaključci da je Tužilaštvo za ratne zločine neefikasno, jer se postupci za ratne zločine odugovlače, dok je istovremeno mali broj podignutih optužnica (sedam u 2016). Kao propust se navodi izostanak optužnica za zločine na Kosovu, iako je FHP u poslednjih nekoliko godina podneo više krivičnih prijava (za zločine u Peći, Vučitrnu, Rezali i dr.). Takođe, sve optužnice podignute su protiv neposrednih izvršilaca, niskorangiranih pripadnika oružanih snaga, dok se visokorangirani, ne samo da se ne procesuiraju, nego se proglašavaju nacionalnim herojima i dobijaju važna mesta u javnom i političkom životu. Nadalje, žene žrtve seksualnog nasilja u ratu još uvek nisu prepoznate i imenovane kao civilne žrtve rata, iako je to jedna od obaveza države koja proističe iz Rezolucije.

Žene u crnom posebno podsećaju na činjenicu da Srbija odbija da potpiše Konvenciju o kasetnoj municiji, čime su žrtve kasetnih bombi uskraćene za pravo na međunarodnu pomoć, kao i na donacije za čišćenje područja sa zaostalom kasetnom municijom.

Savet bezbednosti UN doneo je 2000. godine Rezoluciju 1325 i to je prvi put da se na tako visokom nivou zagovara uključivanje žena u mirovne procese i primenu mirovnih sporazuma. Sprovođenje Rezolucije 1325 prema nacionalnim akcionim planovima povereno je brojnim institucijama koje to uglavnom čine formalno i birokratski, dok se civilni sektor odnosno mirovne i feminističke organizacije poput Žena u crnom, koje kritički propituju aktivnosti države na ovom polju, doživljavaju kao državni neprijatelji koji narušavaju bezbednost.

Odbačena optužnica u slučaju Bratunac

Beograd - Optužnica protiv Dalibora Maksimovića kojem se na teret stavlja vršenje ratnih zločina u opštini Bratunac, odbačena je iz procesnih razlog, pošto u trenutku njenog podizanja formalno nije postojao ovlašćeni tužilac.

Podsetimo, od kako je bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević otišao u penziju pa sve do imenovanja njegove zamenice Snežane Stanojlović godinu i po dana kasnije, formalno nije postojao rukovodilac Tužilaštva za ratne zločine. Iz tog razloga su sve optužnice podignute u ovom međuperiodu iz procesnih razloga podložne odbacivanju. To se već desilo sa predmetom Srebrenica, Bosanska krupa, Štrpci, Doboj i optužnicom protiv Milorada Jovića. Dalibor Maksimović optužen je za višestruka ubistva i silovanje tokom ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini. V. J.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.