Zbog Britanaca dug Srbije uvećan za 228 miliona evra

 Upravo za toliko je skočio javni dug Srbije i to samo po osnovu jačanja dolara u odnosu na evro, što je direktna posledica odluke referenduma na Ostrvu.

Prema podacima Uprave za javni dug, ukupan novac koji Srbija duguje u dolarima u maju je, preračunato u dinare iznosio 987,3 milijardi, što je u dolarima, po srednjem kursu za maj bilo 9,07 milijardi.

Prošle nedelje, na dan bregzita, 23. juna, taj dug je vredeo osam milijardi i četiri miliona evra. Po jučerašnjem kursu, taj isti dug sada iznosi osam milijardi i 232 miliona evra. Dakle, za samo dva dana trgovanja, javni dug Srbije je skočio za čitavih 228 miliona evra.

Ova računica ne uključuje činjenicu da je i franak ojačao, a Srbija ima skoro 19 milijardi dinara u francima. Naravno, ove cifre ne znače da će Srbija na kraju stvarno i morati da plati ovoliko više novca za vraćanje svojih dugova, jer su posle bregzita devizna tržišta postala vrlo nestabilna, a dolar je već počeo polako da pada, nakon vrlo oštrog skoka, odmah pošto su objavljeni rezultati referenduma.

Nenad Gujaničić iz Vajz brokera kaže za Danas da je izloženost Srbije prema dolaru „prilično velika usled prodaje nekoliko serija evroobveznica na inostranom tržištu, a sve te emisije bile su denominovane u ovoj valuti“.

– Na stranu visina prinosa koju plaćamo na ovo zaduživanje, svako jačanje dolara značajno povećava naš javni dug u apsolutnom iznosu. Ali to je rizik koji smo preuzeli kada smo rešili da se zadužimo u dolarima, jer su nominalno posmatrano, prinosi tada bili znatno niži u ovoj valuti nego na emisiju u evrima – podseća Gujaničić.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatra da „bregzit“ za sada ipak ne pokazuje vidljiv uticaj na našu ekonomiju.

– Ta kolebanja sa kursom dolara traju ne samo mesecima, već godinama. Tako da i ovo jačanje dolara ne znači da će se postignuta vrednost trajnije zadržati i da dolar neće ponovo oslabiti. Ali, ako bi dolar nastavio da jača, to onda ne bi bilo dobro, jer bi nam javni dug zbog toga bio relativno veći – kaže Nikolić, dodajući da je srpska ekonomija daleko više vezana za zemlje evrozone poput Nemačke i Italije, tako da ne bi trebalo da jače osetimo efekte izlaska Britanije iz EU, jer ona nije ni bila u evrozoni.

 

Zaduženi u švajcarcima žrtve bregzita
Prva direktna žrtva „bregzita“ u Srbiji su zaduženi u švajcarcima, pošto je franak opet skočio, čim su objavljeni rezultati. Tako je kurs ove valute sada na 115,3052 dinara za franak, a do referenduma je bio 113,6802. Rezultat je skok rate za kredit u iznosu od nekoliko stotina, pa do više od hiljadu dinara, u zavisnosti od visine rate u francima.
– Što se tiče kretanja kursa švajcarskog franka na domaće građane koji su zaduženi u toj valuti, izvesno je da će novonastali događaji nepovoljno uticati na njih. Svako veće pomeranje na svetskom finansijskom tržištu, u vidu nepovoljnih događaja po stabilnost i rast globalne ekonomije, povlači sa sobom jačanje sigurnijih investicionih alternativa, kao što su: zlato, japanski jen, švajcarski franak… Ono što bi dugoročno moglo biti olakšanje građanima izloženim prema švajcarcu je činjenica da bi ublažavanje krize u EU i povratak na veće stope rasta ovog ekonomskog bloka, zasigurno značilo slabljenje švajcarskog franka – kaže Gujaničić.
Nikolić dodaje da bi olakšavajuća okolnost mogla da bude i to što će se, kako veruje, „i švajcarske vlasti truditi da izbegnu dalje jačanje franka, jer ih ovako snažna valuta već sada mnogo košta“.