Politika stopirala projekat, može ga i "odmrznuti"

Naime, upravo je Britanija svrstavana u red „najtvrdokornijih“ pristalica odustajanja od izgradnje Južnog toka nakon ukrajinske krize, te se naglašavalo da je njen stav po tom pitanju gotovo identičan sa američkim.

Da zvanična Moskva razmišlja da su se nakon pobede „leave“ kampanje okolnosti promenile, ukazuje izjava Andreja Kruglova, zamenika predsednika upravnog komiteta ruskog državnog giganta Gasproma „da bi pregovori o finansiranju izgradnje Južnog toka mogli biti brzo obnovljeni“. Stručna javnost smatra da bi „odmrzavanje“ tog projekta bila izuzetno dobra vest za Srbiju ali i dodaju, da li će do toga zaista i doći, isključivo zavisi od politike.

– Južni tok nije nikada dovođen u sumnju iz ekonomskog ugla. Svi su se slagali da je takav projekat potreban Evropi zbog čega je on i započet. Problemi su počeli nakon zbivanja u Ukrajini i sasvim je jasno da je do otkazivanja izgradnje Južnog toga došlo isključivo iz političkih razloga. Ako taj projekat ponovo postane aktuelan, opet će to biti zbog odluke političara. Verujem da postoje šanse da do toga zaista i dođe, da li za mesec do dva ili za godinu – dve, teško je reći. Jedino što se može konstatovati da bi takva situacija za Srbiju bila idealna – kaže za Danas LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prema njegovim rečima, postoji jedan broj zemalja u Evropskoj uniji koji nevoljno gleda na sankcije Brisela prema Rusiji i stopiranje izgradnje Južnog toka.

– Jednostavno, te zemlje su svesne da su sankcije i odustajanje od izgradnje tog velikog gasovoda direktno suprotstavljene njihovim ekonomskim interesima. Takođe, nakon izlaska Britanije iz EU, veliko je pitanje da li će zemlje članice, poput recimo Bugarske ili drugih koje od izgradnje Južnog toka mogu da profitiraju, i dalje ostati pri stavu da projekat ne treba obnavljati, odnosno da li će i dalje podržavati postavljanje određenih uslova Moskvi, zbog čega je izgradnja i stopirana – objašnjava naš sagovornik.

Savić ističe da bi obnavljanje projekta u svakom slučaju u potpunosti odgovaralo Srbiji.

– Izgradnja Južnog toka je bila od strateškog značaja za našu zemlju. Srbija bi bila tranzitna zemlja na trasi gasovoda što je izuzetno važna stvar. To znači da bi država ubirala prihod od tranzitne takse, što bi i te kako značilo za budžet. Takođe, naša zemlja bi u svakom trenutku imala dovoljne količine gasa za potrebe individualnih potrošača i privrede. Korist bi izvukle i brojne građevinske firme koje bi imale svoju ulogu u izgradnji infrastrukture gasovoda kroz teritoriju naše zemlje. Zbog toga bi za Srbiju bilo sjajno da taj projekat ponovo zaživi – zaključuje Savić.