Foto: Aleksandar VeljovićDržava Srbija je od 2014. do 2016. godine bezmalo polovinu subvencija za podsticaj investicija, prioritetno namenjenih manje razvijenim lokalnim samoupravama, dodelila kompanijama u Beogradu i Novom Sadu, koji spadaju u najrazvijenije lokalne samouprave i regione.
Za subvencije investitorima u ekonomski devastiranim gradovima i opštinama, koji bi po ovom pitanju trebalo da imaju prvenstvo, opredelila je samo 3,6 odsto sredstava, saopštila je Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), pozivajući se na podatke Ministarstva finansija.
U ta dva grada je, pri tom, prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), od 2000. godine do danas otišlo i skoro tri četvrtine ukupnih stranih investicija, dok je devastiranim sredinama, čiji je stepen razvijenosti, odnosno bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika, ispod 50 odsto republičkog proseka, pripalo samo 0,43 odsto tog iznosa. U tom periodu je, inače, u Srbiju ušlo najmanje 23,7 milijardi evra kroz privatizaciju, dokapitalizaciju, braunfild i grinfild poslove ili na druge načine.
U izveštaju NKD se podseća da Ustav Republike Srbije propisuje obavezu države da se „stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju“, a da Zakon o kontroli državne pomoći nalaže da se državne subvencije dodeljuju pre svega „radi unapređenja razvoja područja sa izuzetno niskim životnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti“. I sve uredbe koje regulišu uslove i način privlačenja ulagača, sugerišu da su prioriteti pri dodeli državne pomoći devastirana područja, lokalne samouprave sa nižim stepenom razvoja, te područja od posebnog interesa za ravnomerni regionalni razvoj i smanjenje stepena nezaposlenosti.
Prema zvaničnim i drugim dostupnim podacima, država je od aprila 2014. do aprila 2016. godine sa investitorima zaključila 30 ugovora o dodeli državnih subvencija u ukupnoj vrednosti od 164,1 milion evra. Investitori su po osnovu ovih ugovora dužni da u periodu od tri ili pet godina ulože ukupno 518,19 miliona evra i zaposle 21.910 novih radnika na neodređeno vreme.
– Ovim ugovorima država je obezbedila subvencije za čak deset investicija u pet lokalnih samouprava koje imaju veću prosečnu zaradu od republičkog proseka, te najnižu stopu nezaposlenosti. Iznos subvencija za investicije u tim sredinama – Beogradu, Novom Sadu, Pirotu, Staroj Pazovi i Bačkoj Palanci, je 107,46 miliona evra, odnosno oko 65,5 odsto od ukupnog iznosa. Za pet investicija u Beogradu izdvojeno je 44,65 miliona evra, a za dve investicije u Novom Sadu 27,86 miliona evra, što je ukupno 72,51 milion evra ili 44,2 odsto ukupnog iznosa – navodi se u izveštaju.
Dva od 30 ugovora vezana su za investicije u lokalnim samoupravama koje su uredbama označene kao „područja od posebnog interesa“, odnosno kao „veliki industrijski centri čiji ubrzan privredni razvoj ima poseban značaj za Republiku Srbiju, posebno u cilju ravnomernog regionalnog razvoja i smanjenja stope nezaposlenosti“. Ugovori su zaključeni sa dve kompanije u Nišu, ali ih nije bilo za investicije u Zaječaru, Kraljevu i Novom Pazaru, koji su takođe „područja od posebnog interesa“. Subvencije dodeljene dvema „niškim“ kompanijama iznose 20,89 miliona evra, što je oko 12,7 odsto.
U izveštaju NKD, koja inače okuplja 16 nevladinih organizacija iz 12 gradova, posebno se naglašava da se samo tri od ukupno 30 ugovora odnosi na subvencije za investicije u lokalnim samoupravama koje su uredbama definisane kao „devastirana područja“ – u Vladičinom Hanu, Prijepolju i Rači. Ukupna vrednost tih subvencija je skromnih – 5,94 miliona evra.
– Jedan od najvećih problema je što se državne subvencije finansiraju parama svih građana, a daju se većinski za otvaranje novih radnih mesta u Beogradu, tako da, zapravo, siromašna Srbija finansira otvaranje radnih mesta u razvijenom Beogradu. Ovakvo stanje je neodrživo i važeća politika hitno mora da se menja kako bi se obezbedio ravnomerniji regionalni razvoj. Nažalost, za pojedine regione je već kasno, pošto su zbog aktuelne politike ispražnjeni od stanovništva – kaže za Danas Mladen Jovanović, predsednik Upravnog odbora NKD.
Jovanović ocenjuje da su i subvencije i investicije centralizovane, kao i da se eksploatišu u svrhu političke propagande. Politike ove i prethodnih vlada po pitanju stranih investicija, koje u najvećem procentu završavaju u razvijenijim područjima, direktno su doprinele i doprinose povećanju regionalnih razlika između bogatih i siromašnih, te demografskom pražnjenju pojedinih delova zemlje.
On dodaje da će NKD „nastojati da o ovoj situaciji razgovara“ sa predstavnicima institucija, kao i sa međunarodnim organizacijama koje se bave regionalnim razvojem, ukoliko one to budu želele. NKD će insistirati na izmeni zakona i politika koje se bave regionalnim razvojem, od kojih će prvi biti izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava.
Poseban problem je, dodaju u NKD, što i nakon čitave decenije od uvođenja državnih subvencija za podsticaj investicija (od 2006), još uvek ne postoji precizan „obračun“ državne pomoći, niti njenog ekonomskog efekta. Jedan od osnovnih razloga je što investitori osim subvencija za zapošljavanje i podsticaj poslovanja, dobijaju i besplatno građevinsko zemljište, infrastrukturu i objekte ili se oslobađaju poreza, doprinosa i taksi.
Država je ranije obezbeđivala od 3.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu, a od 2015. godine – od 3.000 do 7.000 evra. Subvencije su sada po iznosima podsticaja podeljene u pet grupa, u zavisnosti od stepena razvijenosti lokalne samouprave na čijoj se teritoriji investira u odnosu na republički prosek. U petoj grupi su devastirana područja, u kojima kompanije za svako novo radno mesto dobijaju po 7.000 evra.
Investitori imaju obavezu da ulože kapital, od kojeg najmanje 25 odsto iz sopstvenih sredstava, zaposle radnike na neodređeno vreme i redovno isplaćuju minimalnu cenu rada uvećanu za 20 odsto, kao i pripadajuće poreze i doprinose u slučaju da nije reč o najsiromašnijim opštinama. Oni ne smeju da otuđe imovinu i gase delatnost tri ili pet godina od završetka investicionog projekta.
Sutra: U devastiranim područjima manje od pola procenta stranih investicija
DevastiraniPrema uredbama koje regulišu uslove i način privlačenja investicija, u devastirana područja spada 40 lokalnih samouprava: Merošina, Bojnik, Trgovište, Malo Crniće, Tutin, Bela Palanka, Svrljig, Knić, Žabari, Bosilegrad, Golubac, Kuršumlija, Ražanj, Gadžin Han, Sjenica, Žagubica, Medveđa, Rekovac, Osečina, Blace, Crna Trava, Žitorađa, Vladičin Han, Mali Zvornik, Plandište, Žitište, Nova Crnja, Preševo, Bujanovac, Kučevo, Babušnica, Vlasotince, Lebane, Mionica, Prijepolje, Krupanj, Rača, Doljevac, Varvarin i LJubovija.
Sumnjiva raspodela’]
Dodelu subvencija pratile su sumnje u višestruke nepravilnosti, od kojih deo ni danas nije institucionalno razjašnjen. U „Pregledu stanja od 2006. do 2013. i od 2013. do 2016.“ Ministarstva privrede navodi se da je od 304 ugovora o subvencijama čak 97 raskinuto, dok je 118 još uvek u procesu monitoringa. Uredba kojom se regulišu uslovi i način privlačenja stranih investicija „menjana je više od deset puta“, a dodela državnih podsticaja je od 2006. do 2013. bila „institucionalno zapuštena, pravno neuređena i sa obiljem nepravilnosti i zloupotreba“. Propuštani su rokovi za istek pojedinih bankarskih garancija, a one su uzimane kod banaka koje su prestale da postoje tokom 2012. i 2013, pa i u vreme zaključivanja tih ugovora – Agrobanke, Univerzal banke i Razvojne banke Vojvodine.
I u poslednje dve godine, Komisija za kontrolu državne pomoći je u nekim slučajevima donosila rešenja o odobrenju subvencija koje su prethodno potpisanim ugovorom već odobrene. Takođe, u skladu sa aktuelnom uredbom, investitoru se kao početno ulaganje uračunavaju troškovi zarada za ukupan broj zaposlenih koji će imati tek kada postigne punu zaposlenost, dakle verovatno za nekoliko godina. Stručnjaci smatraju da je problem i sastav Komisije, u kojoj su predstavnici ministarstava finansija i privrede, te Komisije za zaštitu konkurencije, što dovodi u sumnju njenu autonomnost, koja je neophodna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
