U Srbiji dominira mali posed, zadrugarstvo pravo rešenje

Prema njegovim rečima u Srbiji ima oko 200 hiljada srednjih gazdinstava i bez obzira na obim državne pomoći koju bi mogla da dobiju očekivani rezultati ne bi mogli da se iskažu u toku četvorogodišnjeg mandata Vlade.

– Taj broj srednjih gazdinstava nije dovoljno veliki da bi ona sama mogla da poboljšaju razvoj i stanje srpske poljoprivrede u kratkom vremenskom periodu. Ako bi se država ograničila samo na pomoć njima, prvi pozitivni efekti bi bili zabeleženi tek za 50 do 60 godina. Stoga tu bazu poljoprivrednih gazdinstava treba proširiti i na ona manja. Tako bi se dostigla cifra od 400.000 gazdinstava koja bi uz adekvatnu podršku unapredili poljoprivredu i značajno doprineli ruralnom razvoju zemlje – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da bi u tom procesu od izuzetnog značaja bila obnova zadrugarskog sistema koji se širom Evrope pokazuje kao respektabilan i učinkovit način organizovanja poljoprivrednika. Primera radi, 63 odsto proizvodnje i otkupa mleka u Evropskoj uniji dolazi iz zadrugarskog sektora.

– Bilo bi apsolutno pogrešno mala gazdinstva demotivisati da prestanu da se bave poljoprivredom. To znači da bi i ona trebalo da budu obuhvaćena odgovarajućim subvencijama a posebno je važno inkorporirati ih i stimulisati da se sa drugim malim poljoprivrednicima udružuju u zadruge. Od toga bi korist imali i oni sami, ali i država kroz intenzivniji razvoj poljoprivrede. Razvoj zadruga ne bi samo unapredio poljoprivredu Srbije već bi značajno doprineo ruralnom razvoju zemlje. Ako se daju subvencije za otvaranje novih radnih mesta stranim poslodavcima, zašto istovremeno na isti način država ne pomogne poljoprivrednike koji žele da se udruže u zadruge – navodi Stanković.

On smatra da bi se time ne samo povećala zaposlenost među poljoprivrednicima već da bi to dalo zamajac za otvaranje novih radnih mesta u pratećim delatnostima koje bi proizvodile sve ono što je neophodno za rad jedne seoske zadruge.

– Država bi poljoprivredu trebalo da pomogne subvencijama za proizvodnju jer je to najefikasniji način njihove upotrebe i tako se postižu najbolji rezultati. Posebnu pažnju treba obratiti na podršku voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu, stočarstvu i tako dalje. Po tom principu bi trebalo i formirati zadruge. Dakle, ne da se one bave svim i svačim, već da budu specijalizovane za određenu poljoprivrednu oblast čime se povećavaju proizvodni rezultati – ističe Stanković.

Agroekonomista Milan Prostran kaže za Danas da u delu ekspozea u kojem je govorio o poljoprivredi, Vučić nije precizirao šta podrazumeva pod terminom srednja gazdinstva.

– Veoma je važno definisati šta su to srednja gazdinstva u Srbiji. U Sjedinjenim Američkim Državama se pod tim podrazumevaju gazdinstva od 250 hektara zemljišta. U razvijenim zemljama Evrope pod prosečnim gazdinstvom se smatra ono od 21 hektara. Kada je reč o Srbiji, mora se odrediti šta je to srednje gazdinstvo i ja bih voleo da su to ona koja imaju 10 i više hektara obradivih površina. Kriterijume treba ustanoviti po principu šta je to srednje gazdinstvo u Vojvodini a šta u ostatku Srbije. Takođe, kako definisati taj pojam zavisi i od oblasti kojom se gazdinstvo bavi – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je za razvoj poljoprivrede u Srbiji neophodno i podizanje budžeta za tu privrednu granu.

– U ekspozeu mandatar je naglasio da učešće poljoprivredu u BDP-u iznosi 10 odsto. Smatram da bi u skladu sa tim podatkom, procentualno trebalo uvećati budžetska davanja, što bi definitivno pospešilo razvoj agrara – naglašava Prostran.

Pomoć i malima

– U Srbiji dominiraju mala gazdinstva, do pet hektara. Država mora da vodi računa i da pomaže i njih jer je to u interesu srpske poljoprivrede a najproduktivniji i najisplativiji način za to je njihovo motivisanje za udruživanje u zadruge – zaključuje Prostran.