Ako je suditi prema izjavi LJiljane Mijailović, predsednice Sindikata u kragujevačkom Centru za strna žita, toj ustanovi je odzvonilo.
Situacija je postala naročito alarmantna posle tužbi koje su radnici Centra podneli tražeći isplatu zaostalih zarada. Neka sudska rešenja, po tom osnovu, već su počela da se realizuju. Obistinile su se, očigledno osnovane, sumnje upućene javnosti da se višegodišnja agonija najstarije naučno-istraživačke ustanove u oblasti agrara ne samo u Srbiji, već i na Balkanu, uzrokovana najpre nebrigom države, a zatim i neodgovornošću lokalne vlast, bliži neslavnom kraju, oličenom u gašenju Centra. Podsetimo da je većina zaposlenih u toj ustanovi, koji su izgubili svaku nadu da će do neisplaćenih zarada doći redovnim putem, tužila grad, kako bi sudskim putem obezbedili isplatu. Sudskim tužbama najpre su do zarađenog novca došli naučni radnici te ustanove. Da bi se obezbedila neophodna sredstva za to lane su, takoreći budzašto, rasprodati kombajni, traktori, sejačice, plugovi, drljače i ostala pokretna imovina Centra, čiji je vlasnik tada još uvek bila država.
Kada je, u aprilu 2016, grad Kragujevac od države preuzeo Centar, dobivši za uzvrat lokaciju od pedesetak hektara zemljišta koju je koristila ta naučno-istraživačka ustanova, postojala je neka nada da će se stvari pokrenuti s mrtve tačke. Pominjalo se, između ostalog, da će ta parcela postati deo nove kragujevačke industrijske zone Feniks, u kojoj bi, uzgred, prema predizbornoj najavi premijera Aleksandra Vučića, moglo da se zaposli i do 20.000 radnika (!?), uprkos činjenici da je reč o nekultivisanoj ledini, čije infrastrukturno opremanje nije ni započeto. Umesto srećnog ishoda danas niko od nadležnih u gradskoj upravi ne pominje više Centar za strna žita. No pominjali, ne pominjali, ovaj Centar postaje svojevrsna „noćna mora“ čelnicima gradske uprave koji su se preuzimanjem te ustanove, neoprezno reklo bi se, obavezali da izmire i sve obaveze prema radnicima. Kragujevačko Gradsko veće odobrilo je, sredinom avgusta, oko 4,5 miliona dinara za isplatu subvencija, kao i dve, od ukupno 32 neisplaćene, zarade koliko se duguje zaposlenima u Centru za strna žita. U minulih 20-ak dana, međutim, gradska uprava na ime tog duga, nije isplatila „ni cvonjka“. Zato su gotovo svi zaposleni, pre nepunih mesec dana, presavili tabak i tužili grad. Iz gradske uprave tim povodom poručuju da je onih 4,5 miliona dinara potrošeno na isplatu zaostalih zarada četvorici njihovih kolega, koji su ranije tužili grad. Većina zaposlenih danima je „obijala pragove“ nadležnih gradskih rukovodilaca, nastojeći da sa njima postigne bilo kakav dogovor oko isplate zarada u novonastalim okolnostima. Ali pošto gradski čelnici nisu imali razumevanja za njihovu muku, bili su prisiljeni da spasavaju šta se spasti može. I, sudeći prema dosadašnjim iskustvima u prethodnim slučajevima, može da se očekuje presuda u njihovu korist. To dalje znači da će grad, po svemu sudeći, morati za te namene da izdvoji oko 70 miliona dinara, i još oko 30 miliona na ime kamata, kao i za sudske troškove koji će naknadno biti obračunati, što će predstavljati težak udar na ionako skromnu gradsku kasu.
Od aprila, kad je grad preuzeo Centar za strna žita, do danas, u toj ustanovi nikakvih pomaka nabolje nema ni na drugim planovima. Naprotiv, status i buduća delatnost te ustanove još uvek nisu definisani, niti se iko bavi sudbinom zaposlenih, koji već godinu i po dana nemaju ni pravo na lečenje. Poslovno-finansijaka agonija Centra za strna žita u Kragujevcu (osnovan je 1898. godine), koja traje već desetak godina, posledica je pre svega nebrige države prema ustanovama tog tipa, posebno onim izvan Beograda. Zaposleni u Centru godinama unazad su protestima, od kojih je najpoznatiji onaj iz oktobra 2009, kad su javno, na lomači, spalili doktorske i ostale diploma, pokušavali da nadležnima i javnosti ukaže na sve nezavidniju situaciju u toj ustanovi. Ali, ispostavilo se, da je sve bilo uzalud. Država je, 2013. godine, sa Centrom potpisala sporazum o finansiranju održivog poslovanja i razvoja te ustanove, od kojeg je, bez ikakvog obrazloženja, odustala početkom prošle godine. U proleće je vlasništvo nad Centrom, po svemu sudeći po principu „Brigo moja…“, prepustila gradskoj upravi koja je ne baš željeni „poklon“ prihvatila zbog onih 50-ak hektara zemljišta. Bilo kako bilo, nazire se kraj, doduše ne srećan, decenijske agonije ove naučno-istraživačke ustanove.
Fantomski Centar za ruralni razvoj– Sada je, čini mi se, svima jasno da je gradska uprava Kragujevca preuzela Centar za strna žita isključivo zbog zemljišta koje je ta ustanova koristila i da ih više ne zanimaju ni Centar, ni zaposleni u njemu. U prilog tome i činjenica da je gradska uprava, nešto pre preuzimanja Centra za strna žita, osnovala gotovo istovetnu ustanovu, odnosno Centar za ruralni razvoj, za koji se ne zna ni da li, i kako, funkcioniše, iako su tamo zaposleni neki ljudi. Spekuliše se, takođe, da je deo budžeta namenjenog Centru za strna žita, preusmeren na tu novu ustanovu – tvrdi u izjavi za Danas predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kragujevcu Jugoslav Ristić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
