Sporan Zakon o stanovanju

Ovo je stav više nevladinih organizacija koje su se oglasile  saopštenjem, ocenjujući da novi Zakon o stanovanju neće rešiti ni jedno pitanje preskupog stanovanja.

Naprotiv, ističu potpisnici, siromašni vlasnici i stanari su proglašeni neodgovornim i nesposobnim, nameću im se novi izdaci za održavanje, a u rešavanju stambenog pitanja i dalje će biti prepušteni sami sebi, podstanarstvu i bankarskim kreditima pod predatorskim uslovima.

Saopštenje su potpisale organizacije: Ko gradi grad, Beograd, Učitelj neznalica i njegovi komiteti, Pro Bono, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Udruženi pokret slobodnih stanara, Grupa za konceptualnu politiku, Centar_kuda.org, Regionalni centar za manjine, Ministarstvo
prostora, Udruženje radnika i prijatelja Trudbenika i Udruženje Ravnopravnost.

Istovremeno, dodaje se, dok izbegava da koncipira bilo kakvu politiku državne stanogradnje i podrške siromašnim vlasnicima stanova, Vlada je veoma kreativna u smišljanju i uterivanju novih nameta, i u osvajanju novih prostora za partijsko zapošljavanje.

Da bi mogla efikasnije da kažnjava građane zato što nemaju novca, održavanje zgrada se proglašava javnim interesom i uvode se upravnici zgrada koje sami moramo da plaćamo, ističu potpisnici ovog saopštenja.

Budući da je posao upravnika između ostalog i da vodi evidenciju podstanara, kako bi država mogla da naplaćuje poreze od stanodavaca, nameće se pitanje zašto država sama ne plaća upravnike, koji će raditi za nju, a ne za stanare?

Ukazuje se i da će uterivanje poreza stanodavcima neminovno dovesti do povećanja cene zakupa, što je i jedini efekat koji će Zakon imati na položaj podstanara, koji će još više učvrstiti potpunu obespravljenost građana koji na ovaj način sebi obezbeđuju krov nad glavom.

U saopštenju se posebno ukazuje na proceduru prilikom iseljavanja, koja i dalje ne obezbeđuje minimum standarda garantovanih međunarodnim konvencijama, i odnosi se samo na
građane koje iseljavaju opštine po osnovu „javnog interesa“, a ne i na one koji se iseljavaju po osnovu bankarskih hipoteka, vlasničkih sporova i drugih razloga.

Potpisnici saopštenja zaključuju da stambene politike i nema, a da, za razliku od prošlogodišnjeg nacrta, ovog puta nema ni formalne javne rasprave o predloženim rešenjima, već
se zakon šalje Skupštini na usvajanje po hitnom postupku, iako se radi o sistemskom zakonu kojim se uređuje jedno od elementarnih prava i potreba svakog građanina.

Stambena politika koja zaista želi da popravi uslove stanovanja građana mora da uzme u obzir materijalnu situaciju u kojoj se oni nalaze, a ne svojim rešenjima da je pogoršava, poručuju nevladine organizacije i zaključuju da ovaj Predlog zakona o stanovanju mora biti odbačen u
potpunosti, a novi donet u širokom javnom dijalogu.