Poskupljenje nafte gura inflaciju

Potrošačke cene su, prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, u decembru 2016, bile veće nego u decembru 2015. za 1,7 odsto. Ovako niska inflacija, niža nego što je cilj Narodne banke Srbije, prema rečima ekonomiste Mlađena Kovačevića, ostvarena je zahvaljujući veoma povoljnim okolnostima u prošloj godini, ali će teško biti održana u 2017.

– Inflacija bi u 2017. godini mogla biti osetno veća nego u 2016. Prošle godine su cene bile stabilne pre svega zahvaljujući niskim cenama nafte i dobroj poljoprivrednoj godini, pošto je proizvodnja u agraru bila osam odsto veća nego prethodne godine. Veoma je teško održavati tako nisku inflaciju i to je vidljivo već u prvih nekoliko dana u novoj godini kada su cene otišle na gore – ističe Kovačević dodajući da će verovatno cene energenata, a posebno nafte rasti zahvaljujući dogovoru proizvođača nafte u okviru OPEK-a.

On ističe i da bi politički faktori i odnosi u okruženju mogli uticati na cene i to preko deviznog kursa.

– Odnosi sa Kosovom, sa Hrvatskom, mogli bi uticati negativno na valutni kurs. Već vidimo da je NBS prodala 90 miliona evra na deviznom tržištu u januaru. Ako bi skočio kurs evra, to bi poskupelo cene uvozne robe i samim tim poguralo i domaće cene – smatra Kovačević.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, ističe da je cena nafte već počela da raste u decembru, ali je neutralisana pojeftinjenjem hrane, pre svega voća i povrća.

– U januaru je i dalje tendencija poskupljenja goriva, a videćemo šta će biti sa cenama hrane. U svakom slučaju to neće bitnije uticati na ukupni nivo inflacije. U celoj 2017. godini na unutrašnjem planu ne vidim neke faktore koji bi pogurali cene. Za razliku od prethodnih godina, nema inicijalne inflacije u januaru zbog rasta akciza i državno kontrolisanih cena, a i dinar je stabilan – napominje Nikolić dodajući i da je Srbija u 2016. imala nižu inflaciju nego u SAD. On smatra i da najavljeno povećanje državnih plata i penzija neće uticati na rast inflacije s obzirom da će povećanje biti manje od nominalnog rasta BDP-a.

NBS je od prvog januara promenila inflacioni cilj sa 2,5 do 5,5 odsto, na 1,5 do 4,5 odsto godišnje.