Kineski liberalizma, ili Trampov protekcionizam, pitanje je sad

U onom nezvaničnom delu skupa, odnosno na koktelima gde, sudeći prema medijskim izveštajima, „teče šampanjac“ u velikim količinama, finansijeri su izražavali zapanjenost zbog uspona populističkih grupa koje podstiču marš protiv globalizma. Utisak je da je tokom četvorodnevnog samita najbogatijih na svetu, vladalo uverenje da je međunarodni poredak preokrenut. Dok najmoćnija ekonomska sila – Sjedinjene Američke Države, najavljuju odustajanje od slobodne trgovine, glavni zagovornik tog koncepta postaje Narodna Republika Kina. Si Đinping, prvi predsednik Kine koji je učestvovao na samitu u Davosu, održao je, po oceni mnogih analitičara, izuzetan govor zdušno branući globalizaciju i slobodnu trgovinu. Sa platforme SEF odbacio je protekcionizam kojim preti novi predsednik SAD Donald Tramp. Svoju prvu posetu Švajcarskoj, predsednik Si je iskoristio da pozitivno utiče na oporavak svetske ekonomije. On je poručio da je čovečanstvu potrebno odgovorno liderstvo, oslonjeno na globalizaciji koja će obuhvatiti sve. Usred rastuće ekonomske neizvesnosti i ranjivosti tržišta, ponudio je kinesku viziju ekonomskog rasta i slobodne trgovine u globalnoj ekonomiji koju preti da zaseni protekcionizam.

Stari i novi put globalizacije

Spektakl u kome vođa Kineske komunističke partije brani liberalni privredni poredak, koji je po oceni niza njegovih zastupnika ugrožen u „novoj eri populističkog nacionalizma“, pokazuje koliko su događaji iz 2016, postavili međunarodnu politiku „na glavačke“. S druge strane čini se da su lajt motiv foruma u Davosu – neočekivani Bregzit i Trampova pobeda, dali novu priliku drugoj najvećoj privredi sveta i najznačajnijem tržištu u usponu. Poslovni ljudi sada nastoje da procene nove rizike i povoljnosti u globalnoj privredi i da shvate kako se upravlja čovečanstvom u novonastalim okolnostima. Kreatori političkih odluka saglasni su da je populizam glavna pretnja Zapadu, ali se razilaze u proceni koliko je situacija ozbiljna i kako rešiti problem.

Sve je rasprostranjenije mišljenje da stari put globalizacije, predvođen razvijenim ekonomijama koje su sada u recesiji, više ne funkcioniše. U prilog tome svedoči „jadno“ stanje globalne ekonomske integracije, merene svetskom trgovinom, investicijama i migracijom. Podaci govore da su, počev od 1870. godine, protok kapitala i trgovine ubrzano rasli, podstaknuti opadajućim troškovima transporta. Međutim, prvi talas savremene globalizacije preinačen je u periodu između 1914. i 1945. godine, povlačenjem SAD i Evrope u nacionalizam i protekcionizam. Posle Drugog svetskog rata pale su trgovinske barijere i troškovi transporta nastavili su da se smanjuju. Strane direktne investicije (SDI) i međunarodna trgovina vratili su se na nivoe od pre 1914, pa je globalizacija podstakla rast Zapadne Evrope i Japana. Od drugog talasa globalizacije najveću korist izvukle su razvijene ekonomije. Posle 1980. mnoge države u razvoju probile su se na svetska tržišta svojim industrijskim proizvodima i uslugama, i bile su u mogućnosti da privuku SDI. Stručnjaci se slažu u konstataciji da je taj talas globalizacije dostigao vrhunac 2001, odnosno u trenutku prijema Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, a potom i u vreme globalne recesije (2008. godine) kada su Kina i druge velike privrede u razvoju, podsticale međunarodnu ekonomiju, koja je tako pošteđena globalne depresije. Za uzvrat je velikim privredama u usponu omogućeno da učestvuju u upravljanju međunarodnom ekonomijom kroz Grupu 20 (G20), najznačajnijih nacionalnih privreda i Evropske unije. No, kako je saradnja zemalja G20 „venula“, isto se događalo sa perspektivom globalnog rasta.

(Ne)opravdani strah od trgovinskog rata

Sa dolazećom Trampovom administracijom, rizici od pada su porasli, na šta je nedavno upozorio i Međunarodni monetarni fond. Pre globalne krize, svetske investicije dostigle su gotovo dva biliona SAD dolara. Ali, ti dani su prošli pre gotovo jednu deceniju. Kako trenutno stvari stoje, jedine svetle tačke na globalnoj sceni su velike ekonomije u ekspanziji i države u razvoju koje će poslednje biti industrijalizovane. Nesporno, stanje svetskih investicija jeste loše, ali svetska trgovina je u još goroj situaciji. Obim svetskog izvoza dostigao je plafon početkom 2015, kako u razvijenim, tako i u ekonomijama u razvoju. U isto vreme, u svetsku trgovinu se vratio protekcionizam, koji je u 2015. porastao za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Još od pada SSSR, svetska ekonomija se nije našla u tako dugoj trgovinskoj krizi, izuzimajući periode globalne recesije. Globalna migracija – treći stub globalizacije – drastično je smanjena početkom 20. veka, pošto je razvijeni Zapad zaveo veću kontrolu. No, već nekoliko godina unazad, broj raseljenih dramatično je povećan. Ratovi i progon u Severnoj Africi, na Bliskom Istoku i u Avganistanu, isterali su više od 65 miliona ljudi iz njihovih domova. To je najveće globalno prinudno pomeranje posle 1945. U prošlosti, svetske investicije, trgovina i migracije su, posle recesije, beležili opšti rast. Danas to nije slučaj.

Stručnjaci procenjuju da će u 2017, Trampove carine utrti put ka još žešćem protekcionizmu, što bi moglo da dobije podršku na predstojećim izborima u Evropi. Svetska trgovina i investicije bi mogli da budu dodatno umanjeni pošto će, verovatno, da uslede recipročne mera po principu: „Oko za oko, zub za zub“. U Davosu je kineski predsednik Si uporedio protekcionizam sa zatvaranjem u mračnu sobu u nadi da se tako može zaštititi od opasnosti. „Ipak, ukoliko tako uradite, odreći ćete se svetlosti i vazduha,“ upozorio je Si, prognozirajući da bi ishod takvog scenarija mogao da bude trgovinski rat iz koga „niko neće izaći kao pobednik“. Tako na dnevni red dolazi odgovorno rukovođenje o kome su lideri na SEF u Davosu pričali. Ono nije moguće bez istinski inkluzivne globalne ekonomske integracije koja, zauzvrat, nije moguća bez šire, dublje i brže reforme globalnog rukovođenja i odlučne saradnje G20 i drugih međunarodnih multilateralnih organizacija. Ali, korist od globalizacije ne bi trebalo da izvuče samo nekoliko bogatih razvijenih ekonomija, koje više ne daju podsticaj globalnoj ekonomiji. Naprotiv, trebalo bi da profitiraju i siromašnije, kao i ekonomije u razvoju, koje su danas zaslužne za globalni rast.

Veliki jaz između bogatih i siromašnih

Prema podacima dobrotvorne organizacije Oxfam, delimično baziranim na godišnjoj listi milijardera časopisa Forbs, bogatstvo osam najimućnijih ljudi na planeti ravno je imovini koju poseduje polovina svetske populacije. To je značajna promena u odnosu na prethodnu godinu, kada je 62 super-bogataša posedovalo isto koliko i 3,6 milijardi ljudi siromašnije polovine čovečanstva. Ove godine su učesnicima foruma u Davosu prezentovani i podaci (za 2016) banke Kredi Suis. Prema tim podacima svaki stanovnik neke od 34 zemlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ima veću šansu da bude bogatiji od populacije iz ostatka sveta. Ilustracije radi, ukoliko ima imetak od samo 30 dolara, već je bogatiji od 10 odsto najsiromašnijih na svetu, ukoliko poseduje 250 dolara, ostavlja za sobom 20 odsto čovečanstva, a ukoliko je u posedu nešto više od 2.200 dolara, imućniji je od polovine svetskog stanovništva.