Iz Rusije uvozimo naftu, vagone i helikoptere, a izvozimo voće i čarape

Razlog ovome nije manji fizički obim razmene već veliki pad cena nafte i gasa koji su najznačajniji proizvodi koje uvozimo iz Rusije, zbog čega je zabeležen i najmanji deficit u trgovini sa Rusima u poslednjih sedam godina od 700 miliona dolara. Tako je na primer 2014. godine 1,2 miliona tona nafte plaćeno 927 miliona dolara, dok je 2016. 1,4 miliona tona nafte koštalo upola manje, 442 miliona dolara. Slično je i sa gasom gde je ekvivalent jednog miliona toma 2014. koštao 633 miliona dolara, a prošle godine 325 miliona dolara.

Prethodnih godinu-dve dana trgovina sa Rusijom bila je otežana i zbog velikog pada rublje prema dolaru, ali se ruska valuta sada stabilizovala.

Za razliku od prethodnih godina na vrhu liste proizvoda koje smo uvezli iz Rusije našli su se železnički vagoni i lokomotive u vrednosti 90 miliona dolara. Inače Rusija ima značajnu ulogu u infrastrukturnim radovima na železničkim prugama u Srbiji, pa i nabavci vozova, s obzirom da se veliki deo toga finansira iz ruskog kredita od 800 miliona dolara. Takođe, na prošlogodišnjoj listi proizvoda koje smo uvezli iz Rusije zanimljiva je pojava helikoptera koje smo platili 24 miliona dolara.

Na drugu stranu, put Rusije išli su kamioni sa jabukama koje su naš glavni izvozni proizvod (120 miliona dolara), zatim breskve, jagode, kruške, trešnje… U vrhu su i hulahop čarape koje su već godinama drugi najvažniji izvozni proizvod, a u prošloj godini ih je izvezeno za 81 milion dolara. Nešto su značajniji bili i lekovi kojih je ukupno izvezeno oko 47 miliona dolara.

Inače rekordna robna razmena između Rusije i Srbije ostvarena je 2011. godine u vreme rekordnih cena nafte kada smo iz Rusije uvezli robe za 2,65 milijardi dolara, dok je iz Srbije otišlo robe za 792 miliona dolara.

Inače kod nas je 2014. godine nakon uvođenja sankcija Rusiji od strane EU proglašena velika šansa za osvajanje tržišta koje su držali Holanđani, Poljaci i ostali. Međutim, osim voća ništa drugo nismo uspeli da izvezemo i tako iskoristimo ukazanu šansu, smatra agroekonomista Milan Prostran.

„Ostvaren je dobar rezultat u izvozu voća i povrća, ali sa mesom i mlečnim prerađevinama ništa nismo uradili. Mi smo veliku priliku izgubili do 2010. godine jer smo tek tada dogovorili sanitarne i fitosanitarne zahteve za izvoz u Rusku Federaciju. Ja bih najviše voleo da oni investiraju ovde u ono što im treba. Bili bi mnogo bolji nego recimo Arapi koji su dobili 3.500 hektara u Karađorđevu, a kriju rezultate“, ističe Prostran dodajući da Rusi traže količinu, kvalitet i stalnost u isporukama, što je za naše proizvođače najveći problem.

Vučić je u izjavi pre početka sastanka sa Putinom „u četiri oka“ istakao da će pokušati da dovede ruske investitore. U Srbiji je ruskih investicija veoma malo, uglavnom u energetiku gde prednjače NIS i Lukoil i u poslednje vreme u bankarstvo gde su prisutne Sberbanka i VTB banka.

Nikola Pavičić, počasni predsednik nekadašnjeg Sintelona iz Bačke Palanke, a sada Tarketa, koji je jedan od najvećih izvoznika u Rusiju, ističe da ne treba očekivati dolazak ruskog kapitala u Srbiju.

„Oni imaju veliki problem sa odlivom kapitala iz Rusije, a on se ne odliva u Srbiju, nego u neke druge bogatije zemlje. Mi moramo da napravimo fabrike za preradu hrane koju ćemo izvoziti u Rusiju. To je naša komparativna prednost, a od čekanja stranog kapitala da nam podigne fabrike nema ništa“, ističe Pavičić dodajući da smo do sada mogli izvoziti 10 milijardi evra hrane u Rusiju da smo na vreme investirali s obzirom da imamo širom otvoreno ovo tržište od 2000.