– Sasvim je netačna informacija koju su prošle sedmice objavili pojedini mediji da je zbog nekakvih radova na nekoj od četiri hidrocentrala iz sistema „Vlasina“, koje koriste vodu iz Vlasinskog jezera došlo do smanjenja nivoa vode, a samim tim i da je ugrožen biljni i riblji fond.
Glavni i jedini razlog manjeg nivoa vode u akumulaciji jezera leži u činjenici da smo tokom ove zime imali povećanje zahteve za proizvodnju električne energije koju isporučujemo sistemu Elektroprivrede Srbije, kaže za Danas inženjer Boban Petrović, generalni direktor „Vlasinskih hidroelektrana“.
– Da su pojedini novinari hteli da saznaju pravu istinu, oni su mogli da me pozovu i da im kažem da je Vlasinsko jezero pre svega napravljeno da bude akumulacija za rad četiri hidroelektrane, i to je njegova osnovna uloga. Naravno da treba brinuti o ekosistemu ovog područja, ali još jednom preciziram da niko vodu nije ispuštao, već je ona korišćena za proizvodnju električne energije, a po nalogu dispečerskog centra EPS-a i u skladu sa povećanim potrebama tržišta, precizira Petrović. On podseća da je uloga „Vlasinskih hidroelektrana“ u sistemu elektroprivrede u državi da „pegla vršna opterećenja“, odnosno da se „generatori uključuju kada se proceni potreba za nadoknadom manjka električne energije u sistemu Srbije“.
– Smanjenje nivoa jezera koje ima površinu od 15 kvadratnih kilometara, najviše trenutno pogađa „ploveća“ tresetna ostrva, prirodni raritet koji na svetskom nivou odlikuje ovo najveće veštačko jezero na Balkanu. Posebno je to vidljivo kada je u pitanju tresetno ostrvo „Mobi Dik“, ali očekujemo da kada bude povećan nivo vode, čemu doprinose i aktuelni hidrometeorološki uslovi sa padavinama, situacija bude ponovo normalizovana. Pad nivoa vode u jezeru je uobičajen, kada se voda više troši za proizvodnju struje, ali i u letnjem periodu kada postoji prirodno manji dotok usled smanjenja padavina i količine vode kojim se jezero puni iz okolnih reka na vlasinskoj visoravni, ocena je ljudi koji žive na Vlasini i „prate situaciju sa nivoom vode iz godine u godinu“.
Stručnjaci za ekologiju navode da je najveća dubina Vlasinskog jezera na pojedinim mestima i 35 metara, a da je smanjenje nivo za deset metara „još uvek nije rizično“. Rizik po floru i faunu bi postao realan ukoliko bi se nastavio dalji pad nivoa vode u akumulaciji. Ovde pamte i situaciju od pre dve godine, kada je zbog velike suše tokom leta nivo vode u jezeru bio manji i za preko petnaest metara, što se videlo na osnovu povećanja nivoa obalskog prostora.
Dispečeri donose odluka
„O tome koliko ćemo struje isporučiti sistemu EPS ne odlučujem ja i niko u Surdulici, već dispečeri u sistemu. Poslednjih dana zbog povećane potrošnje naši kapaciteti bili su maksimalno upošljeni u skladu sa potrebama za većom isporukom električne energije i to su pravila u našem radu našeg sistema“, poručuje Petrović, uz napomenu da je za prva tri meseca sistem „Vlasinskih hidroelektrana“ EPS-u isporučio više od sto miliona kilovat-časova električne energije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
