Budžet u plusu na račun manjih investicija

Prema raspoloživim podacima sa sajta Ministarstva finansija u periodu od januara do aprila u republičkom budžetu ostvaren je suficit od 10,7 milijardi dinara naspram minusa od 13 milijardi u istom periodu prošle godine. Na nivou cele države suficit iznosi čak 21,5 milijardi dinara, čemu su doprineli lokalni nivoi vlasti, opštine, gradovi i AP Vojvodina sa viškom od 9,2 milijarde dinara.

Za prva četiri meseca naplaćeni su prihodi u iznosu od 347 milijardi dinara, dok su rashodi iznosili 336,3 milijarde dinara. Ukoliko uzmemo planirane iznose iz Zakona o budžetu za 2017, izvršenje u prva četiri meseca znatno zaostaje za planiranim i u prihodima, ali još više u rashodima.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da bi deficit na kraju godine mogao biti jedan odsto BDP-a ako ne dođe do povećanja plata i penzija.

„Rezultati su bolji od plana i od ostvarenja u 2016. godini. Deo tog poboljšanja dolazi od veće naplate poreskih i neporeskih prihoda, a drugi deo od ušteda. Ne znamo kada će plate u javnom sektoru biti povećane, da li će i koliko uticati na ovogodišnji budžet, ali povećanje plata ne bi trebalo da bude linearno, već da se uskladi sa produktivnošću u javnom sektoru“, napominje Arsić dodajući da država mora da spreči odlazak najkvalitetnijih kadrova iz zdravstva i državne uprave.

Prema Arsićevim rečima, privredna aktivnost, odnosno rast BDP-a u prva četiri meseca nije bila velika, ali je rast poreskih prihoda pogurao rast potrošnje.

„Tražnja raste brže i to se vidi po rastu uvoza, a odatle dolaze prihodi po osnovu uvoznog PDV-a i akciza. Takođe imamo i rast u naplati poreza na dobit, s obzirom da je to najprocikličniji poreski prihod. Kada se pokrene privredni rast, on najbrže raste, ali kada BDP pada, onda i ovi poreski prihodi najbrže padaju“, objašnjava Arsić.

On ističe da je ubrzani rast uvoza posledica rasta cena energenata i sirovina i da ne bi bilo dobro da država podstiče potrošnju povećanjem plata jer bi se time više povećao trgovinski deficit nego što bi se razvijala domaća privrede.

U pozitivnim kretanjima u javnim finansijama postoji i jedan izrazito negativan trend. Naime, dobar deo ušteda u budžetu se odnosi na kapitalne rashode. Ukupan budžetom predviđeni rashod za kapitalne investicije u 2017. je 94 milijarde dinara. Ako uzmemo da se ove investicije realizuju linearno, u prva tri meseca bi trebalo da je potrošena 31 milijarda, a potrošeno je tek nešto više od 11 milijardi dinara.

„Minus je to što i ovako skromne kapitalne investicije ne mogu da se realizuju. To se vidi i po tome što se iz godine u godinu odlaže završetak Koridora 10. To je štetno jer nismo povećali privredni potencijal u narednom periodu. Trebalo bi investicije ubrzati u nastavku godine bar da se nadoknadi zaostatak“, upozorava Arsić.

Ekonomista Saša Đogović smatra da je loša realizacija investicija problem organizacije u javnim preduzećima.

„Na primer EPS ima sredstva na računu, a nije investirao u skidanje otkrivke. Mada moguće je da je država namerno uštedela na investicijama pred dolazak MMF-a, ali to su nezdrave uštede jer investicije u infrastrukturu povećavaju zaposlenost i konkurentnost privrede“, kaže Đogović.

On ističe da uprkos boljim tendencijama u fiskalnoj konsolidaciji, i dalje nismo u fazi održivosti.

„U drugoj polovini godine verovatno će dospeti neke obaveze pa će se rezultat malo pokvariti. Nama su potrebne reforme celog javnog sektora, od državne uprave na svim nivoima do javnih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju“, ističe Đogović.

On se osvrnuo i na najave o povećanju plata komentarom da se najavljuju od početka godine, ali da je najtrezveniju izjavu dao ministar Vujović, koji je poručio da treba sačekati rezultate u oktobru pa onda oceniti kada i za koliko se mogu povećati plate i penzije.