Foto: FoNet/ Aleksandar LevajkovićNa jednoj od sednica Skupštine grada, predstavnici opozicije primetili su, s pravom reklo bi se, da Kragujevac, posmatrano iz investicionog ugla, postaje „slepo crevo Srbije“.
Mada opozicionari nisu detaljnije elaborirali tu konstataciju, činjenica je da posle dolaska Fijata (u septembru 2008. godine) i otvaranja šoping mola Plaza, u Kragujevcu nije realizovana ni jedna ozbiljnija investicija. Naprotiv, čini se da šumadijsku prestonicu investitori obilaze kao „kiša oko Kragujevca“. Bilo je, doduše, u minulih nekoliko godina što zvaničnih, što nezvaničnih, najava da će svoje fabrike ovde da otvore pojedine kompanije za proizvodnju teretnih terenskih vozila, kao i one za uzgoj junadi i preradu junećeg mesa, a najavljivano je i otvaranje industrijske zone zvučnog imena „Feniks“, u kojoj bi posao moglo da dobije oko 20.000 Kragujevčana. Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao je i dolazak jedne velike kompanije za proizvodnju auto-delova, koja će da zaposli do 1.500 radnika, taman onoliko koliko ih je nakon ukidanje jedne od tri proizvodne smene u kompaniji Fijata Krajsler automobili Srbija ostalo bez posla. „Pregovori sa velikom nemačkom kompanijom, koja treba da zaposli oko 1.000 radnika, privode se kraju, i realizacija dogovora bi mogla da počne za mesec, ili dva“, izjavio je 25. maja, na promociji restilizovanog modela „fijat 500L“, Vučić. Od te izjave prošlo je meseca dana, a u Kragujevcu niko više i ne pominje dolazak velike nemačke kompanije. Izgleda da se sve završilo na najavama.
Zanimljivo je da su predstavnici opozicije, konstataciju o Kragujevcu kao investicionom slepom crevu, izrekli tek dan dva po povratku brojne delegacije iz višednevne posete Kini, gde su razvojne projekte u oblasti privrede, turizma, kulture i zabave, pod pretencioznim nazivom „Kapija Evrope“, predstavili kineskim i drugim investitorima u gradu Sianu. U tom gradu je, početkom juna, organizovan sajam na kojem je, uz 40-ak zemalja iz celog sveta, učestvovala i Srbija, i to kao specijalni gost. Na štandu od oko 500 kvadratnih metara Kragujevac je imao na raspolaganju 120 kvadrata. Zanimljivo je da su se u delegaciji Kragujevca našli gradski funkcioneri i činovnici gradske uprave, ali ne i privrednici i predstavnici turističkih organizacija i kulture. Još je zanimljivije da se po povratku iz Kine niko nije oglasio, pa je javnost ostala uskraćena za informaciju kakvi su dogovori postignuti. Kragujevčani, bar oni koji prate sajt lokalne samouprave, mogli su da saznaju da je potencijalnim investitorima iz Kine predstavljen projekat „Kapija Evrope“, koji obuhvata (pod)projekte: „Industrijski park Feniks“, „Put hrane“, filmski grad „Valter studio“ i zabavni park „Zmajeva glava“. Investitorima je poručeno da je cilj izgradnje parka „Feniks“, koji bi delom bio podignut i na zemljištu kragujevačkog Centra za strna žita, razvoj industrijske zone i oživljavanje industrijske proizvodnje u ovom delu Srbije.
Projektom „Put hrane“ poslata je poruka potencijalnim kineskim partnerima da ima prostora za ulaganja u proizvodnju zdrave hrane i preradu poljoprivrednih proizvoda koji bi bili plasirani na tržište Kine. Kragujevčani traže i partnera sa kojim će moći da realizuje projekat filmski grad „Valter studio“, gradeći tako svojevrsni kulturni most između Evrope i Kine. Taj projekat bi se realizovao u saradnji sa našim, u svetskim okvirima poznatim, rediteljem Emirom Kusturicom, kao kreativnim direktorom. Izgradnjom zabavnog parka „Zmajeva zemlja“ trebalo bi da se obogati turistička ponuda čitavog regiona. Ali pitanje koje se nekako samo nameće glasi: koliko predstavljeni projekti imaju veze sa realnošću, odnosno sa potrebama i potencijalima šumadijske prestonice? To pitanje se naročito odnosi na projekte „Zmajeva zemlja“ i filmski grad „Valter studio“. Kragujevac, doduše, ima atraktivan stari industrijski kompleks u nekadašnjem Vojnotehničkom zavodu, u kojem je svojevremeno sniman i deo TV serijala o izgradnji Titanika, ali je velika nepoznanica da li bi na tom prostoru mogao da se napravi filmski grad, kojim bi se uspostavio kulturni most između Evrope i Kine. Zvuči pretenciozno, makar na čelu projekta bio i Kusturica, koji je uzgred, „Knežev arsenal“ merkao i polovinom prethodne decenije, kad je grad od Zastave otkupio taj deo VTZ-a. Promocija projekta velikog zabavnog parka namah je mnoge u Šumadiji podsetila na najavu gradonačelnika Radomira Nikolića, koji je najavljivao izgradnju Diznilenda u Kragujevcu i to uprkos upozorenjima da ni filijala u dvanaestomilionskom Parizu ne posluje profitabilno, te da centrala Diznijeve kompanije na dozvoljava izgradnju zabavnih parkova nikome ko ne može da garantuje posetu od bar četiri miliona ljudi godišnje… Nikolić više ne pominje Diznilend ali se u međuvremenu setio „Zmajeve glave“.
Industrijski park „Feniks“ već je trebalo da bude izgrađen. Grad je zbog gradnje te zone od države preuzeo vlasništvo nad Centrom za strna žita, a time i neizmirene obaveze te ustanove, usled čega je gradska kasa neretko bila u blokadi. Dugovi Centra su izmireni, ali ta ustanova više ne funkcioniše, dok izgradnja industrijskog parka na 50-ak hektara nekadašnjih oranica te ustanove i još oko 100 hektara okolnog zemljišta u prigradskim naseljima, nije odmakla dalje od najave. Nesuđena industrijska zona zarasla je u korov, iako je sadašnji predsednik Srbije, uoči prethodnih parlamentarnih izbora, izjavljivao da će u toj zoni posao naći oko 20.000 ljudi. Rukovodstvo Kragujevca uporno pokušava da sa kineskim kompanija uspostavi saradnju, i to uprkos činjenici da Kinezi, koji su se oko Zastave „muvali“ gotovo dve decenije, do sada nisu uložili ni „cvonjka“. Tako će, izgleda, biti i ubuduće.
Šta je bilo sa Južnom obilaznicom
Kinezi su u ovom delu Srbije trebali da grade i Južnu obilaznicu, sa tunelom kroz Metino brdo dugim oko 15,5 kilometara, koja bi Fijatovu fabriku povezala sa auto-putem od Kragujevca do Koridora 10. Ta obilaznica, koja se gradi još od 90-ih prošloga veka, trebalo je da bude puštena u saobraćaj do početka proizvodnje novog Fijatovog modela u Kragujevcu (startovala u julu 2012). Dakle, pre pola decenije. Izgradnja Južne obilaznice nije se pomerila s mrtve tačke, a Kinezi su, još pre nego što je u Fijatovoj fabrici počela proizvodnja novog modela automobila, netragom nestali
„Oživljavanje“ poljoprivrede
Projekat „Put hrane“, predstavljen na Sajmu u kineskom gradu Sianu, mnoge je podsetio na Memorandum o saradnji koji je grad Kragujevac, u septembru 2015, potpisao sa kineskom kompanijom CMEC, a kojim je bilo predviđeno da se u centru Šumadije izgradi firma za uzgoj junadi i preradu junećeg mesa. Memorandumom je bilo precizirano da će zajednička kompanija u Kinu godišnje izvoziti 50.000 tona junećeg mesa. Stručnjaci za agrar upozoravali su tada da je u opustelim šumadijskim selima teško naći i ljude, a kamoli goveda, ali su nadležni uzvraćali da će Kinezi svojom investicijom da ožive poljoprivredu i stočarstvo u centralnoj Srbiji. Gotovo dve godine docnije, Memorandum sa CMEC-om više niko i ne pominje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
