Pravni odbor Saveta stranih investitora, koji okuplja oko 70 predstavnika kompanija članica, ili više od 50 odsto članica Saveta, aktivno učestvuje u javnim raspravama u vezi sa svim zakonskim rešenjima relevantnim za članice, sarađujući sa Vladom Srbije, preciznije ministarstvima pravde, privrede i finansija, sudovima, MMF-om, Narodnom bankom Srbije, Poverenikom za zaštitu podataka ličnosti i drugim zainteresovanim stranama.
Uvereni smo da kvalitetnom i pravovremenom saradnjom svih relevantnih činilaca možemo doći do zakona o zaštiti podataka ličnosti koji će biti usklađen sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka o ličnosti 2016/679 (GDPR), a usvajanjem podzakonskih akata ili izdavanjem detaljnih instrukcija i standardizovanih formulara, omogućiti njegovu efektivnu primenu. Tu, pre svega, mislimo na postupke za dobijanje dozvole za iznošenje i obradu naročito osetljivih podataka. Naš stav je da nov, unapređen, zakon treba doneti što pre, ali i da bi trebalo obaviti opsežne konsultacije sa svim zainteresovanim stranama kako bi se čule preporuke koje imaju za cilj donošenje što boljeg zakonskog rešenja.
U prethodnim izdanjima Bele knjige osvrnuli smo se na činjenično stanje i dali preporuke kako unaprediti stanje u toj oblasti. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji se primenjuje od 1. januara 2009, trebalo je da donese značajne novine i izmene usklađene sa propisima Evropske unije i međunarodnim standardima, poput prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, doma i pisama (zagarantovano članom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima) i zaštite u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodnim protokom podataka o ličnosti u EU u skladu sa Direktivom o zaštiti podataka (Direktiva br. 95/46). Prema Akcionom planu za pregovaranje Poglavlja 23 (o pravosuđu i osnovnim pravima) acquis communautaire Evropske unije, koji je Vlada Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine, novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti trebalo je da bude usvojen u četvrtom kvartalu 2016. Prema tom planu, osnovu za novi zakon trebalo je da predstavlja široko podržani poverenikov Model zakona koji je izrađen u maju 2014. godine. Ali Ministarstvo pravde je, u novembru 2015. godine, objavilo Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji nije imao mnogo toga zajedničkog s tim Modelom. Još uvek nije poznato da li će Ministarstvo nastaviti postupak za donošenje zakona na osnovu postojećeg Nacrta, ili će predložiti novi nacrt baziran na rešenjima GDPR. Pored opštih preporuka, Savet je dao i nešto konkretnije: Povereniku treba obezbediti bolje uslove rada, opremu i osoblje, odrediti nadzorna tela koja bi u saradnji s njim kontrolisala primenu zakona, uspostaviti bolju komunikaciju poverenika sa ostalim državnim institucijama, nevladinim (NVO) i međunarodnim organizacijama i održavati radionice i seminare kako bi se podigla svest građana u vezi sa zaštitom njihovih prava.
Sada bih se osvrnuo na Model zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je, u martu 2017, predložio poverenik, a u čijoj javnoj raspravi je Savet aktivno učestvovao dostavljajući gotovo 70 komentara. Naš predlog je da se u naknadnom pokušaju ide na što brže usklađivanje predloga sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka o ličnosti 2016/679 (GDPR). Smatramo da nepotpuno usaglašavanje sa GDPR može dovesti do odsustva primene onih odredaba Zakona koje nisu u skladu s tom uredbom. Ovo naročito imajući u vidu da je EU uložila značajne resurse kako bi se ostvario ozbiljniji napredak u oblasti zaštite podataka o ličnosti, predlažući jedinstveno rešenje u vidu propisa koji će se primenjivati u svim evropskim državama, te nije izvesno da će adresati Zakona u Srbiji imati razumevanja za ovakva odstupanja. Adresati GDPR biće u obavezi da investiraju značajna sredstva kako bi svoje poslovanje usaglasili sa novom uredbom, te nije realno očekivati da će biti spremni da ulože dodatne resurse kako bi se usaglasili sa dodatnim obavezama propisanim ponuđenim Modelom. Dobro je što su na sastancima sa nama i drugim poslovnim udruženjima predstavnici poverenika najavili da će podrobno razmotriti sve naše predloge te da će konačan tekst staviti na uvid Vladi Srbije i Narodnoj skupštini. Konačno, a imajući u vidu da poverenik nije formalno pravno ovlašćeni predlagač teksta zakona, za očekivati je da Ministarstvo pravde kao ovlašćeni predlagač u pripremi novog zakonskog rešenja, organizuje javnu raspravu u kojoj će Savet stranih investitora uzeti učešće i izneti svoje sugestije bazirane na najboljoj uporednoj pravnoj i domaćoj praksi članova Saveta.
Autor teksta je predsednik Pravnog odbora Saveta stranih investitora
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
