Brnabić prećutala škakljive ekonomske teme

Spisak ciljeva sa kojima je teško biti nesaglasan, ali čije je ostvarivanje ne samo ambiciozno zamišljeno, već ponekad i međusobno protivrečno (više plate, a manji porezi). Uz to, ekspoze koji je narastao na stotinak strana obiluje dobrim namerama, ali sadrži isuviše malo detalja o načinima njihove realizacije.

Pa ipak, Ana Brnabić je na stručnjake ostavila dobar utisak – tamo gde jeste govorila, ali i loš – tamo gde nije rekla ništa.

– Namera premijerke da vodi fiskalnu politiku tako da deficit za dve godine bude jedan odsto sasvim je ispravna. Međutim, povećanje plata i penzija i smanjenje poreza ne smeju biti takvi da ugroze ostvarivanje ovog cilja. To znači da plate mogu da porastu maksimalno do nivoa zbirnog rasta BDP-a i inflacije, dok bi porezi možda mogli da budu minimalno smanjeni – smatra profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. Sve preko toga, kako kaže, ugrozilo bi fiskalnu konsolidaciju.

Arsić smatra da je Brnabić fokus stavila na tehničke i proceduralne aspekte rada, ali da je izbegla da se bavi fundamentalnim pitanjima koja su u nadležnosti premijerske funkcije.

– Recimo, ona je govorila o potrebi za razvojem preduzetništva i preduzetničke kulture, što je u redu, ali ništa nije rekla o vladavini prava, jednakosti svih pred zakonom i korupciji, što su sve oblasti koje su od ključnog značaja za sve preduzetnike. Ili, govorila je o restrukturiranju javnih preduzeća što je takođe bitno, ali pritom nije rekla ništa o tome na koji način će se ubuduće birati direktori javnih preduzeća, o tome da li će sprovesti departizaciju i o tome da li će iz javnih preduzeća izmestiti socijalnu funkciju koju sada imaju. EPS je recimo imao loše rezultate početkom ove godine, ne zbog vremenskih uslova, već zbog lošeg upravljanja – primećuje Arsić.

On podseća da je mesto premijera „politička, a ne stručna funkcija“ te da Ana Brnabić mora biti „sposobna da se bavi političkim pitanjima“, zbog čega će biti loše ako ona ne bude kadra da donosi i političke odluke.

Okosnicu ekonomskog dela ekspozea činilo je pitanje digitalizacije, koja bi prema mišljenju premijerke trebalo da Srbiju konačno uvede u 21. vek i omogući joj brži privredni razvoj. Brnabić smatra da digitalizaciju ne treba posmatrati kao zaseban sektor, već razumeti da ona treba da bude zastupljena u svim privrednim delatnostima.

Kako je navela u ekspozeu, „Proces digitalizacije je najvažniji katalizator inovacija, konkurentnosti i rasta. Varšavski Ekonomski institut procenio je da nove članice EU, koje posvete odgovarajuću pažnju primeni inovacija, informacionih tehnologija i usluga baziranih na znanju, mogu očekivati povećanje BDP-a od 1,8 odsto samo po osnovu povećanja efikasnosti“.

– To je jedan od najvećih sektora u Srbiji, koji čini preko 10 odsto BDP-a i jedan je od onih koji najbrže rastu, čak preko 10 odsto godišnje. Unutar njega industrija softvera i usluga ima rast od preko 20 odsto svake godine. Investicije u IKT sektoru su porasle za 50 odsto u 2015. na preko 330 miliona evra. Profit prosečne IT kompanije je 560 odsto veći od profita prosečne kompanije sa istim brojem zaposlenih – navela je Brnabić.

Ona potencijal digitalizacije vidi čak i u poljoprivredi, gde tehnologije kao što su bespilotne letelice, senzori, analiza velike količine podataka, automatizacija procesa, tehnologije urbane-lokalne proizvodnje i drugo, proizvodnju hrane čini zdravijom, efikasnijom, jeftinijom i sigurnijom“. Ipak, kada se radi o ovoj oblasti, nova premijerka ima i druge ideje, o kojima se na ovim prostorima češće govori: ukrupnjavanje poseda i zabrana prodaje zemlje strancima.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran slaže se sa ovakvim planovima Ane Brnabić.

– Kada se radi o ukrupnjavanju zemljišta, pretpostavljam da je premijerka mislila na komasaciju zemljišta, koju je do sada obavio vrlo mali broj opština. Tu je naročito bitna funkcionalna komasacija, odnosno pretvaranje onog zemljišta, jaruga i zabrana, koje do sada nije bilo prilagođeno poljoprivrednoj proizvodnji u obradive površine. To je naročito važno za centralni deo Srbije. Ja se zalažem da se ukrupnjavanje realizuje kroz davanje zemljišta veličine do 20 hektara malim i srednjim farmerima i to bez plaćanja, već samo uz uslov da održe određeni nivo plodnosti i poljoprivredne aktivnosti – kaže Prostran.

Prema njegovim rečima, prosečna veličina poljoprivrednog poseda u Srbiji je oko 10 hektara u Vojvodini, a tri do pet hektara u centralnoj Srbiji, dok je u Evropskoj uniji prosek 21 do 22 hektara. Zbog toga se on slaže sa premijerkom.

Slaže se i oko zabrane prodavanja zemljišta strancima, jer bi to bila „prodaja suvereniteta zemlje“. Brnabić je rekla da će novi zakon kojim će prodaja strancima biti onemogućena biti usvojen u prvih 100 dana nove vlade, a Prostran dodaje da je poslednji rok za to 1. septembar, posle čega bi bilo kasno, jer bi stupili na snagu propisi o omogućavanju prodaje na koje je Srbija pristala Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU.

Brnabić je u ekspozeu navela da će potpuna liberalizacija prodaje poljoprivredne zemlje strancima biti onemogućena tako što će država predvideti dugačke vremenske rokove koje će morati da ispune i strani građani i strane firme, „a sve ćemo usloviti dugoročnim prebivalištem u Srbiji ili dužim vremenom egzistiranja u APR-u“.