Ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) je neophodan kako bi se ušlo u Evropsku uniju(EU), a ono daje mnoge pogodnosti, pogotovo malim zemljama koje se bore da „prežive“ na međunarodnom globalnom tržištu, navedeno je danas na panelu, uz napomenu da je u svetu primetno osporavanje globalne trgovine iz populističkih pobuda.
Za otvaranje poglavlja 30, posvećenog ekonomskim odnosima sa inostranstvom, nije bilo potrebo članstvo u STO, ali će biti potrebno za zatvaranje, rekla je nekadašnja pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacije Bojana Todorović.
Govoreći o prednostima članstva u STO, ona je istakla da sam proces dovodi do reforme spoljnotrgovinskog sistema, kao i da boravak van tog trgovinskog sistema postavlja pitanje pred investitore šta nije u redu sa takvom zemljom.
Kad pogledamo iskustva novih članica STO vidimo da su značajno povećale svoj udeo u svetskoj trgovni, rekla je Todorović, napominjući da se tim članstvom dobija tržište celog sveta.
To je, kako je objasnila, pristup pod jednakim uslovima tržištu od sedam milijardi, gde se obavlja 98 odsto svetske trgovine.
Imamo iskustvo iz nedavne prošlosti da nam je jedna susedna zemlja, bez objašnjenja, blokirala promet robe, što ne bi bilo moguće da smo u STO, istakao je profesor Ekenomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Predraga Bjelić.
Prema njegovim rečima, STO kroz svoja pravila daje osnovne principe trgovinske saradnje država, što omogućava da se svi trgovinski sukobi završe mirno.
Pravila STO pružaju mogućnost da male zemlje budu bolje zaštiće nego što bi to bilo u nekom bilateralnom sporazumu, kaže Bjelić.
Povodom tvrdnji da je za pristupanje STO potrebno promeniti postojeći zakon o genetski modifikovanim organizmima(GMO), direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC fonda Igor Novaković podseća na pravilo STO da ne postoji apsolutna zabrana prometa proizvoda.
Prema njegovim rečima, to ne znači da mi kao zemlja ne možemo da ograničimo, zabranimo na nižim nivoima i regulišemo trgovinu GMO, a svakako bi ostala zabrana sadnje genetski modifikovanih biljaka, što je često predmet špekulacije u javnosti.
Možemo, kaže, da budemo i ekstremno restriktivni što se tiče GMO i da faktički u potpunosti ograničimo trgovnu tim proizvodom.
Generalni direktor za trgovinu Evropske komisije Karlos Himeno Verdeho je naglasio da je tržište globalno, planetarno, i da to nije moguće zaustaviti, jer se kompanije tako integrišu.
Prema njegovim rečima, populizam koji ovo osporava mogao se primetiti prilikom nekih izbora u Zapadnoj Evropi, pa čak dolazi od nekih koji su donedavno bili „propovednici“ slobodne trgovine.
Sve članice EU su pojedinačno članice STO i ne možete nekog „na zadnja vrata“, kroz EU, uvući u tu organizaciju, več je za ulaza u EU neopgodno ući u STO, rekao je Verdeho.
Panel konferenciju – Pristupanje Srbije STO i EU u doba populsitičkih izazova međunarodnoj trgovni organizovao je ISAC Fond, u saradanji sa Fridrih Ebart fondacijom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
