Isplata zaostalih zarada bivšim radnicima propalih društvenih preduzeća u Nišu, koja je obaveza države, a za koju je Aleksandar Vučić, tada premijer, obećao da će biti realizovana do kraja prošle godine, ni devet meseci nakon obećanja nije započela.
Umesto toga, na vrata sve većeg broja ovih bivših radnika kucaju sudski izvršitelji, kako bi naplatili komunalne račune javnih preduzeća čiji su osnivači država ili lokalna samouprava. Nekima od njih izvršitelje su „poslali“ i advokati koji su ih zastupali u sudskim postupcima za naplatu tih zarada.
– Izvršitelji haraju među ovim ljudima koji jedva preživljavaju. Sve je više popisivanja nepokretne i pokretne imovine zbog komunalnih računa Objedinjene naplate, Gradske toplane, EPS-a… Država nam duguje zaostale zarade, nekima i od 90-ih godina, a najvećem broju od 2000. u pojedinačnim iznosima koji dostižu i više miliona dinara, a šalje nam izvršitelje zbog toga što nismo u stanju da platimo račune preduzećima koje je ona osnovala – kaže za Danas Radiša Spasić, „niški“ član Radne grupe za isplatu zaostalih zarada radnicima propalih društvenih preduzeća, u kojoj su za sada predstavnici desetak gradova u Srbiji.
Spasić kaže da su krajem prošle godine izvršitelji zakucali i na njegova vrata, po nalogu niškog javnog preduzeća Objedinjena naplata, a zbog toga što godinama nije plaćao račune za daljinsko grejanje. Popisali su mu pokretne stvari iz kuće. On je uspeo da zaključi ugovor o otplati tog duga na 60 rata, i počeo je da plaća.
On još kaže da su se za prinudnu naplatu potraživanja od ovih radnika, osim države, odlučili i pojedini advokati, navodeći kao primer advokata Slavomira Đurđevića, koji je preko izvršitelja zatražio naplatu honorara od 197.000 dinara od bivše radnice Niteksa Danice Milenković, koju je zastupao u nekoliko sporova, među kojima je i spor za zaostale zarade iz tog ugašenog preduzeća. U zaključku javnog izvršitelja Miljana Trajkovića, iz maja ove godine, zbog tog duga, konstatovanog još u odluci Osnovnog suda iz 2011, Milenkovićima se popisuje privatna porodična kuća.
– Napravili smo usmeni dogovor sa tim advokatom da dobije 20 odsto od novca koji mojoj supruzi bude isplaćen na ime zaostalih zarada. NJegove usluge oko zastupanja u jednom privatnom sporu smo nešto i platili, ali dobar deo nismo, nemamo od čega. Bili smo i kod gradonačelnika, ali niko ne može da nam pomogne. Naša porodica ima šest članova, od kojih nijedan nema stalno zaposlenje. Nismo u stanju to da platimo, pogotovu ne odjednom… – kaže za naš list Stanimir Milenković, Daničin suprug.
On dodaje da je privatna prizemna kuća od 84 kvadratna metra jedina nekretnina koju poseduju. On i supruga žive u podrumu, kako bi ćerka sa svojom porodicom mogla da bude u prizemlju. Izvršitelji su mu, kaže, dolazili „dva-tri puta“, a kada ta kuća bude prodata na licitaciji – ostaje im „jedino šator, pa ispod mosta“. NJegovoj supruzi i njemu, kao bivšem radniku propale Elektronske industrije Niš, država duguje više od 300.000 dinara, ne računajući kamatu, kaže.
– Kada je Vlada Srbije radno boravila u Nišu, u oktobru prošle godine, ministar privrede Goran Knežević je jasno rekao da će sve zarade biti isplaćene do kraja prošle godine, jer „u budžetu ima para“, a da će nešto kasnije to biti učinjeno i u ostalim gradovima. A isti ministar je u maju ove godine, u Svrljigu, kazao da za isplatu naših zarada „nema zakonskih osnova“, kao ni „finansijskih mogućnosti u budžetu“. Da ne verujete – kaže Spasić.
I sam Vučić je u februaru ove godine, ponovo boraveći u Nišu, kazao da para za ove radnike nema, a da će isplata onoga što su davno zaradili ići „u skladu sa mogućnostima“. Od radnog boravka Vlade do danas oni su dobili samo jednokratnu socijalnu pomoć u visini minimalca. Mnogi od njih, inače, imaju izvršne sudske presude u kojima se nalaže isplata tih zarada, ali se one ne izvršavaju. Neki su i „vlasnici“ presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koje nalažu to isto, a imaju i istu sudbinu.
Centar za socijalni rad je evidentirao više od 9.000 bivših radnika propalih društvenih preduzeća u Nišu, kojima se, prema preliminarnim projekcijama, duguje oko 4,5 milijardi dinara, ukoliko im se isplaćuju minimalci. Oni su radili u 60-ak takvih preduzeća, koja su nakon neuspešnih privatizacija i restruktuiranja otišla u stečaj, među kojima su i ona najpoznatija – EI, MIN, Jastrebac, Niteks, Građevinar i druga.
Advokat: Pretili su mi SNS-om
Advokat Slavomir Đurđević kategorički negira da je sa Milenkovićima napravio bilo kakav dogovor o isplati honorara „na procenat“, a po realizaciji naplate zaostalih zarada iz Niteksa. Kaže da mu oni od 2011. godine nisu uplatili „ni dinar“, tako da je svoj predmet, u skladu sa zakonom, dao izvršiteljima. NJihova porodična kuća nije na meti izvršitelja samo zbog njegovog predmeta, već i zbog nekih drugih. „Ne znam da li su bili kod gradonačelnika ili nekog drugog iz SNS-a, ali znam da su mi pretili SNS-om. Mene politika ne zanima, ali sam stariji čovek, i zbog takvih upozorenja mi nekoliko dana uopšte nije bilo svejedno“, kaže on za naš list i dodaje da je advokatura njegova profesija, a da mu „veliki broj građana“ koje je zastupao duguje novac po tom osnovu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
