Site name

U Niš je u prethodnih sedam godina ušlo oko 210 miliona evra stranih investicija i zaposleno oko 15.000 ljudi, tvrde zvaničnici - predstavnici sindikata sumnjaju u tu statistiku

Sigurne investicije i nova radna mesta, ili Potemkinova sela

Svaku fabriku je Vučić doveo... Hajde recite, koju to fabriku nije Vučić doveo. Nema je.

10

Piše: Zorica Miladinović

08. avgust 2017. 08:00

Foto: Fonet/ Kostadin Kamenov

Ovako je, obraćajući se Nišlijama, govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je najavio dolazak još nekih investitora, "kako bi investicije, posle više decenija, promenile smer od severa ka jugu zemlje, a Niš ponovo postao značajan regionalni industrijski centar". Predsednik Srbije je, uprkos tome što vođenje ekonomske i investicione politike (po Ustavu) ne spada u predsedničku nadležnost, uzeo lopatu u ruke i "položio kamen temeljac" za fabriku austrijskog Cumtobela. Potom je na konferenciji za novinare ponosno pokazivao svežanj prvih kablova koje je proizveo nemački Leoni "puštajući u rad" novi pogon te fabrike. Cumtobel, koga je Aleksandar Vučić nazvao "mercedesom u svetu moderne rasvete", zaposliće do 2021. godine 1.100 radnika, a ukupna vrednost investicije premašiće 30 miliona evra. Leoni će, pak, kako je kazao, zaposliti 2.200 radnika, a vrednost investicije je 22 miliona evra. "Broj nezaposlenih, kojih je u Nišu pre samo četiri ili pet godina bilo 50.000, sada je pao na 30.000, uz nameru vlasti da padne na 20.000. Svoj ekonomski bum Niš će doživeti 2018. godine", poručio je predsednik. Ovako optimistične procene, međutim, dovode u sumnju statistika, ali i predstavnici radničkih sindikata, koji su se, kako kažu, takvog optimizma "naslušali".

- Od 2010, odnosno 2011. godine, kada je u Niš došao prvi veći strani investitor, južnokorejska kompanija Jura, do danas, uloženo je, ili je ugovorima regulisano da bude investirano, nešto manje od 210 miliona evra. Jura je uložila više od 15 miliona evra, a Jura Šin Von više od 10 miliona evra. Italijanski Beneton (Olimpija grupa) i njegovi kooperanti investirali su 3,5 miliona evra. Hongkonški Džonson elektrik u obavezi je da uloži više od 50 miliona evra, a nemački Leoni bi u pogone u Malošištu i Nišu trebalo da uloži po više od 20 miliona evra. I filpinsko-holandska kompanija Kopertif IMI Evropa ugovorom se obavezala da investira više do 30 miliona evra, kao i nedavno pristigla austrijska kompanija Cumtobel, dok je turska kompanija Aster investirala više od šest miliona evra - kaže za Danas Milan Ranđelović, načelnik Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj grada Niša.

On naglašava da je tada krenulo i "pojačano zapošljavanje" građana Niša, zaposleno je najmanje 8.400 radnika, a kompanje su se ugovorno obavezale da obezbede radna mesta za još najmanje 6.750 radnika, što je ukupno više od 15.000 ljudi. Ranđelović podseća da je Olimpija grupa (Beneton) sa kooperantima zaposlila 2.100 Nišlija, Jura - 2.200, Jura Šin Von - 800, DŽonson elektrik - 1.200 od ugovorom predviđenih 3.400, a Aster tekstil - 600 radnika. Leoni je u svom pogonu u Malošištu zaposlio 1.500 radnika, a u Nišu stotinak od ugovorom predviđenih 2.200 radnika. Kompanija IMI ima obavezu da zaposli 1.250 radnika, a Cumtobel 1.100.

- Radnici su uglavnom zaposleni "za stalno". U radnom odnosu na određeno vreme su oni koji su zaposleni preko broja na koji su se investitori obavezali ugovorom i za njihovo zapošljavanje primili državne subvencije. Realno je, zapravo, da svi ovi investitori imaju deset do 20 odsto radnika više od broja predviđenog ugovorom. Tako je, recimo, Jura zaposlila 2.200, a imala je ugovornu obavezu na 1.500 radnika, što znači da je 700 radnika zaposleno bez subvencija. Jura Šin Von angažovala je 800 radnika, a imala je ugovornu obavezu da zaposli 300. Aster tekstil je imao ugovornu obavezu na 500 radnika, a ima potrebu i kapacitete za upošljavanje još 1.400 radnika - kaže Ranđelović.

U ove podatke, međutim, sumnja Bratislav Cenić, regionalni poverenik UGS Nezavisnost za Nišavski okrug. On kaže da su to "Potemkinove priče i presipanje iz šupljeg u prazno, a ne realan rezultat u zapošljavanju". Konstataciju o "potemkinovskim ulaganjima" on ilustruje i "podatkom" da je pogon kompanije Leoni u Nišu "radio samo na dan kada ga je predsednik Vučić pustio u rad". Nezvanični izvori tvrde da je bilo muke da se u niški Leoni dovedu radnici "za slikanje" iz fabrika te kompanije u Malošištu i Prokuplju pošto je vreme godišnjih odmora. Na toj lokaciji se mogu videti uglavnom radnici iz obezbeđenja, kao i građevinski radnici, pošto se fabrički kompleks još uvek gradi.

- Ljudi se drže na određeno vreme do maksimalnog zakonskog roka od dve godine, a onda otpuštaju i uzimaju novi. Pri tom su sva ta zapošljavanja uglavnom partijska, a oni koji na taj način dođu do radnog mesta drže se pod kontrolom i služe kao glasačka mašina. Primaju minilace i nemaju nikakvu zaštitu. Sindikati u tim kompanijama uglavnom nemaju svoje podružnice, pošto sindikalno organizovanje nije poželjno, ili čak nije ni dozvoljeno. Mi smo imali sindikat u Leoniju u Malošištu i Prokuplju, ali slabo je to. Sve oko tih zapošljavanja je, u većoj ili manjoj meri, laž - tvrdi Cenić.

U tom kontekstu treba podsetiti da je za takvo zapošljavanje država već izdvojila, ili se obavezala da će izdvojiti, subvencije čiji iznos, prema dostupnim podacima, premašuje 87 miliona evra. Beneton je subvencionisan sa oko 10,5 miliona evra, koliko je dobila i Jura. Juru Šin Von država je podržala subvencijama od oko tri miliona evra. Za Džonson elektrik izdvojeno je oko 30 miliona evra, za Aster - 500.000, za Leoni u Nišu - oko šest miliona, za Leoni u Malošištu - oko 10 miliona, za IMI - oko devet miliona i za Cumtobel oko osam miliona evra.

Kritičari Vučićeve poltike ističu da nije tačna ni njegova tvrdnja da je sve strane investitore u Niš dovela aktuelna vlast, podsećajući da je bezmalo sve investicije dogovorene i započete, a neke od njih i realizovane, pre 2012. godine, odnosno u vreme mandata predhodne vlasti. Takav je slučaj sa Jurom, Jurom Šin Von, Benetonom, DŽonson elektrikom i Leonijem, kažu.

- Vlada je još 2010, kroz dve uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, definisala Niš kao "područje od posebnog interesa", odnosno kao "veliki industrijski centar čiji ubrzan privredni razvoj ima poseban značaj za Republiku Srbiju, posebno u cilju ravnomernog regionalnog razvoja i smanjenja stope nezaposlenosti". Novi ciklus investicija u Nišu započet je tada, pa čak i pre toga, 2008. godine, kada je formiran KLER, obezbeđeno povoljno gradsko građevinsko zemljište i uređene industrijske zone - komentariše tadašnji gradonačelnimk Niša Miloš Simonović. U sadašnjoj gradskoj administraciji, pak, očekuju da broj investitora i zaposlenih u Nišu i dalje raste, uz ogradu da će "tempo, možda, biti sporiji". Za investiranje u ovaj grad zainteresovani su investitori iz Kine i Zapadne Evrope, a biće ih još, kažu u gradskoj upravi.

Ako koza laže...

Sudeći rema zvaničnim podacima, nezaposlenost u Nišu nije smanjena u procentu koji pominje predsednik Srbije. Tačno je da je danas na evidenciji niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje oko 30.000 građana, ali nije tačno da ih je pre čeiti, ili pet, godina bilo čak 50.000. Od 2010. godine do danas, govore podaci Nacionalne službe, broj nezaposlenih u Nišu nije prelazio 37.000. Pojedini strčnjaci su, takođe, ocenili da je smanjenje broja nezaposlenih na 20.000 "preambiciozan cilj za srpsku ekonomiju".

povezane vesti

komentari (10)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Драган Пик-лон

08. avgust 2017.

Видимо да је лаж највећи мотор напретка трновитог Балкана.Лажима се лакше влада.Тачно је да да су кратке ноге у лажи,но она се досетила да их продужи својим убрзањем.Докле ће стићи,видећемо?Ово што се ради у Србији и Нишу око инвестиција и запошљавање гласача са великим бенефицијама послодавцима нема,нажалост, никакве везе са либералним капитализмом.Ово је либерални феудализам.који нас неће моћи довести до благостања и социјалног друштва.Пре ће нас гурнути у тоталну беду!!!

08. avgust 2017.

Otvara fabrike koje kao "rade" samo kada on dođe!

Protagonista

08. avgust 2017.

Koliki procenat uzima taj sto dovodi strane "investitore"?

Eva

08. avgust 2017.

Pa dobro ljudi, jeste da dobijaju subvencije, i ne placaju porez, ali dobro je da dolaze investicije u nasu zemlju i zaposljavaju ljude. Npr. Pogledajte Cesku ili Slovacku, oni su se pre dvadeset godina nalazili u istom stanju kao danas Srbija sa propalom industrijom, jeftinom radnom snagom, i relativno edukovanom radnom snagom, nerazvijenom zemljom i infrastruktorom, pa su rasprodali drzavne kompanije privatnicima, a one sa gubitkom su zatvarali. U isto vreme su im dolazile direktne strane investicije, i ljudi su u glavnom prema ljubavi prema zemlji ostali da rade i da razvijaju svoju zemlju. I tako malo po malo im je rastao gdp, privredno rast, plate, i danas se smatraju obe razvijenim zemljama, a Ceska ima najnizu stopu nezaposlenosti u celoj Evropi. Sa relativno visokim platama, ali to nije vrhunac, jer imaju relativno malo stanovnika i zato im nedostaje radna snaga da bi postigli pravi bum i stigli zapadne zemlje po razvoju, gdp-u, platama. Zàto su sve kakve god bile direktne strane investicije dobrodosle, da bi se sve vise ljudi zaposlilo i razvijalo zemlju. A najvaznija je ljubav prema zemlji. Jer ko ce da nas postuje ako nismo patriote i ne volimo svoje, a mislimo samo na pare. Jeste da nas politicka klima sputava, ali moc je u narodu a ne u njima.

ilijA V

08. avgust 2017.

Nova radna mesta! Jel to za predstojeci visak u Galenici?

D-ex

08. avgust 2017.

Nebih ovom prilikom da se bavim politikom,što znači ni za niti protiv Vučića,već realnim ekonomskim dešavanjima u Srbiji. Prvo dobro je što dolaze strani investitori zbog upošljenosti građana,povećanja novostvorene vrednosti ove države,što direktno rezultira povećanjem BDP-a,zarad jedne opšte klime u privredi.Ne valja to što su ponuđeni uslovi koji su damping u odnosu na okruženje, a koji su za državu veliki teret,to što se laže oko broja zaposlenih-nezaposlenih,što se ne poštuju propisi ove države u pogledu zaštite radnika i njihovog sindikalnog organizovanja,jer ljudi imaju osećaj da su "stvari" koje je neko iznajmio za male pare.Treba pod hitno napustiti koncept da su okosnica privrednog razvoja mala i srednja preduzeća.Veliki uvek nose razvoj,a mali i srednji kao kooperanti su uvek poželjni.Potrebno je utvrditi strateške pravce privrednog razvoja i to u budućnosti stimulisati.Ovoga puta nebih oko javnih finansija jer tu je tek laži i obmana na pretek,a ova država svakako slovi za lošeg domaćina i o tome se može mnogo toga argumentovano reći. Prema tome situacija je bremenita ogromnim problemima,dok su rešenja nekada apsolutno neadekvatna ili polovična.Oko FIATA namerno nisam hteo jer je tek to jedan ogroman hohštapleraj,oko Bora, petrohemije i ostalog privrednog tumorskog tkiva nebih jer sve što pokazuje pozitivan pomak ovo anulira,tako da dovodi i samu državu i privredu u veoma velike probleme.

Kiza

08. avgust 2017.

Nije tacan komentar da su Slovacka i Ceska pre 20 gidina bile kao Srbija danas. Zivim u Pragu od 1991 godine i dobro znam sta se tamo desavalo. Njihova ekonomija je bila bolja onda, nego ekonomija Srbije danas, iako je bila urnusana zbog uticaja SSSR-a. Cehoslovacka ekonomija je zato bila mnogo losa u odnosu na ekonomiju VELIKE JUGOSLAVIJE koja je za Istocnu Evropu stvarno bila Amerika.

Bond008

08. avgust 2017.

A niko ne spominje kolike su plate. Verovatno zbog blama.I koliko dugo ce takve biti.

pitagora

08. avgust 2017.

Pa to je visa matematika za nas obicne smrtnike, ali SNS, Vodja i Premijerka barataju fantasticno tim brojkama; pa po njima ispadosmo razvijeniji i od Nemacke, Austrije i Svajcarske...brzo i jako blizimo se dnu siromastva.

anka

08. avgust 2017.

radim u Juri 3 ipo godine. Moja mesecna plata je 45 000 dinara. Moj suprug koji radi u državnoj firmi u Nišu kao diplomirani pravnik prima 50 000 dinara. Stoji se 8 sati, imate pauzu za doručak od pola sata i mogucnost da idete u WC koliko puta hoćete, s tim što se u obavezi da na traci obezebdite zamenu za to vreme. Svaki minut prekovremenog rada se plaća, a plaćju nam i prevoz do fabrike. U našim liderima tj.prvim šefovima je problem jer su oni ti koji nas maltretiraju da bi oni sami dobili stimulans od 15 000 dinara. A što se tiče plata, pa prodjite pored Jure, Šin Vona ili Leoni fabrike u Malošištu ili Prokuplju pa pogledajte koliko radnika dolazi privatnim autom na posao. Da su im tako male plate kao što mediji pišu, pa da li bi imali za benzin?? I još nešto, proverite pa pišite i komentarišite. Radnici iz Niša su na obuci u Malošištu i Prokuplju, čemu tolika drama?