„Nisam naivan i ne verujem u čuda, ali kao trenutni vršilac direktora najstarije naučnoistraživačke ustanove iz oblasti poljoprivrede na Balkanu nemam pravo da ćutim pred namerom vaših političkih saboraca u Kragujevcu da zatvore Centar za strna žita“.
Ovako glasi početak pisma v. d. direktora kragujevačkog Centra za strna žita Blagoja Kovačevića predsedniku Srbije Aleksandru Vučića kojim je, nedavno, zatražio pomoć u spašavanju Centra.
– Zato od vas, zbog države Srbije, Centra za strna žita i zaposlenih u njemu, tražim da kragujevačke politikante, koje ste doveli na vlast, sprečite u nameri da unište jednovekovni rad i trud poljoprivredne nauke u Srbiji. Podsećam vas da ste prilikom prošlogodišnje posete Kragujevcu javno obećali da će problem u Centru za strna žita biti rešen – naveo je Blagoje Kovačević u pismu predsedniku.
Vučić na ovo pismo nije reagovao, ali jesu „kragujevački politikanti“, koje je Vučić, kako to tvrdi Kovačević, „doveo na vlast“. Oni su na poslednjoj sednici Skupštine grada odlučili da je 44 od ukupno 45 zaposlenih u Centru – tehnološki višak. Problem prekobrojnih u toj naučnoistraživačkoj ustanovi, prema skupštinskoj odluci, treba da bude rešen do kraja septembra, kad će najstarija agrarna naučnoistraživačka ustanova u Srbiji i na Balkanu i definitivno prestati da postoji.
Podsetimo da je sada već izvesnom gašenju Centra prethodila višegodišnja agonija te ustanove, koju su zaposleni pokušavali da reše čestim štrajkovima. Država je 2013. sa Centrom potpisala sporazum kojim je, pored finansijske konsolidacije, bio predviđen i dugoročni razvoj te ustanove. Nakon jednogodišnje primene, država je jednostavno prekinula realizaciju sporazuma, nakon čega su zaposleni u Centru opet ostali bez plata, a nedugo potom i bez kompletne pokretne imovine.
U pismu Vučiću, Kovačević ilustruje put kojim je išlo urušavanje Centra.
– Grad Kragujevac je preuzeo Centar za strna žita od Republike Srbije i dobio 55 hektara najatraktivnije zemlje u okolini, čija je vrednost veća od 40 miliona evra. Formirao je, pritom, novo preduzeće slične delatnosti, koje će preuzeti imovinu Centra kako materijalnu, tako i onu mnogo vredniju – licence za sorte strnih žita. Kako je novoformirani Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj, prema preovlađujućoj oceni javnosti, partijsko preduzeće, nisam ubeđen da partijski kadrovi koji su zaseli u fotelje tog preduzeća razumeju, a još manje cene vrednosti koje im dospevaju u ruke – ističe u pismu Kovačević.
Iako, kako navodi, nije naivan i ne veruje u čuda, Blagoje Kovačević je, ipak, nedavno podsetio predsednika Vučića na njegovo prošlogodišnje obećanje da će problem Centra za strna žita biti rešen. Čudo se, naravno, nije desilo: Vučić nije ispunio ni to obećanje, te će Centar za strna žita biti rešen njegovim gašenjem. Industrijsko-poslovna zona „Feniks“ koja treba da „nikne“ na zemljištu koji je Centar koristio decenijama, još nije počela da se gradi, a kad će, odnosno da li će – ne zna. Novoformirani Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj ima, koliko je javnosti poznato, četvoro zaposlenih, za koje javnost ne zna šta rade. Novoformirani centar, odlukama Gradskog veća, redovno dobija subvencije iz gradske kase, a na šta ih, osim na plate ono četvoro zaposlenih, troši, takođe se ne zna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
