Pitanje koje muči ratare suočene sa posledicama velike suše, čiji se „plodovi“ još ubiraju, glasi: Šta sejati ove jeseni? Oni koji nemaju tu dilemu i koji su odlučili da prednost daju uljaricama, upravo koriste optimalni rok za setvu uljane repice.
Izgleda da vojvođanski poljoprivrednici pomno prate preporuke stručnjaka koji tvrde da ta uljarica ima najveći potencijal da se prilagodi promenjenim klimatskim uslovima. Bilo kako bilo, iz godine u godinu raste procenat površina pod ovom kulturom.
Ana Marjanović Jeromela, stručnjak iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, potvrdila nam je, pozivajući se na zahteve proizvođača, koji pitaju savetodavce kakvo seme da zaseju, da vlada veliko interesovanje za uljanu repicu. Ona ukazuje i na to da se u godinama poput ove, kada jari usevi pretrpe veliku štetu, proizvođači sete da postoje i ozime biljne vrste i da bi bilo dobro da ih uvrste u svoj plodored. Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu obezbedio je dovoljan broj sortimenata uljane repice, a o kakvom je interesovanju ratara reč svedoči i podatak da su sve zalihe semena gotovo rasprodate.
– Polovina septembra je optimalan rok za sejanje uljane repice i trebalo bi što pre pripremiti oranice, odnosno usitniti zemljište i zatvoriti brazdu. Treba naglasiti da je reč o biljnoj vrsti koja efikasnije koristi zimsku vlagu od drugih biljaka i spremna je za žetvu pre eventualnih toplotnih udara. Osim toga, to je biljka koja na tržištu ima stabilnu cenu, kupce i što je najvažnije, donosi prvi novac ratarima u proizvodnoj godini – ističe naša sagovornica i naglašava da u setvi uljane repice najviše do izražaja dolazi spretnost ratara da tako podese mašinu da seme ne upadne duboko u brazdu, odnosno da je što preciznije zasejano.
Uz opasku da ni setva u drugoj polovini septembra ne bi ostavila veće posledice na visinu prinosa, „čak su dobro prošli oni koji su išli na setvu u suvo“, dr Ana Marjanović Jeromela upozorava da uljana repica nije pšenica i ne može se sejati u prašini, niti duboko, „nego se parcela mora dobro pripremiti, valjati i pre i posle setve kako bi se omogućio bolji kontakt semena i zemljišta“.
Posmatrano u svetskim razmerama, uljana repica je važnija od suncokreta, dok je kod nas neopravdano slabo zastupljena. Ali, da bi se gajila i u brdsko-planinskim predelima, na zakiseljenom zemljištu, njena proizvodnja bi trebalo da bude stimulisana, utoliko pre što uzgoj ove kulture na našem podneblju nema dugu tradiciju. Uljana repica se prvenstveno gaji zbog proizvodnje semena, koje sadrži od 40 do 48 odsto ulja. Ulje repice idealno je na samo za jelo, nego i kao biogorivo, što je i jedan od razloga konstantnog povećanja tražnje.
Konstantan rast proizvodnje uljarica
U analizi koju je uradila Aleksandra Gajdobranski, profesor na Fakultetu za poslovne studije i pravo u Beogradu, navodi se da proizvodnja uljarica u Srbiji beleži konstantan rast. U prethodnih deset godina, odnosno od 2007. do 2016. godine, proizvodnja suncokreta porasla je sa 290.000 tona, koliko je požnjeveno 2007. godine, na 580.000 tona (u 2016). I proizvodnja soje beleži rast sa oko 300.000 tona u 2007. na 540.000 tona u 2016. godini, dok je u proizvodnji uljane repice zabeležen skok sa 30.000 na oko 40.000 tona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
