Trogodišnji stend-baj aranžman, zaključen u februara 2015. godine, uspešno se sprovodi, uz ostvarenje dobrih makroekonomskih rezultata, jedan je od zaključaka razgovora misije Međunarodnog monetarnog fonda, koju je predvodio Džejms Ruf, sa predstavnicima Vlade Srbije i Narodne banke Srbije.
„Sporazum zavisi od završetka ključnih strukturnih, fiskalnih i finansijskih aktivnosti i odobrenja Izvršnog odbora MMF-a, čije je zasedanje okvirno zakazano za kraj decembra. Po završetku revizije, dodatnih 99,14 miliona SDR (119,4 miliona evra) biće na raspolaganju Srbiji, čime će ukupna raspoloživa sredstva dostići 871,8 miliona SDR (1,05 milijardi evra)“, stoji, između ostalog, u saopštenju misije MMF-a, uz podsećanje da se program završava 23. februara 2018. Tema razgovora, upriličenog povodom osme, završne, revizije kreditnog aranžmana iz predostrožnosti u vrednosti od 1,2 milijarde evra, bili su i uslovi za sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, koji ne bi uključivao pozajmicu jer to Srbiji, čije devizne rezerve premašuju 10,6 milijardi evra (neto rezerve iznose 8,9 milijardi evra), nije potrebno.
Prema proceni MMF-a u 2017. realno je očekivati rast BDP-a od dva odsto, dok bi u 2018. godini trebalo da dostigne nivo od 3,5 procenata. „Fiskalni rezultati i dalje premašuju plan zahvaljujući visokim prihodima, nižim troškovima kamata i realizaciji kapitalnih rashoda ispod plana. Prema projekcijama bilans opšteg nivoa države bi ove godine trebalo da bude oko pozitivne nule, u poređenju sa prvobitno planiranim budžetskim deficitom od 1,7 odsto BDP-a. Odnos javnog duga i BDP-a pao je na 65,4 odsto, što je za više od 10 procenata BDP-a ispod najvišeg nivoa dostignutog u 2015. Misija je postigla dogovor sa vlastima o ključnim parametrima budžeta za 2018. pri čemu je prioritet da se očuvaju dostignuća u fiskalnoj oblasti. Uz dogovoreno povećanje zarada i penzija, očekuje se da će fiskalni deficit u 2018. iznositi 0,7 odsto BDP-a, što je u skladu sa potrebom da se obezbedi fiskalna održivost i dalje smanjenje javnog duga. Potrebno je, međutim, da se reši pitanje preostalih strukturnih slabosti u javnom sektoru, kao i problematičnih preduzeća, posebno u petrohemijskom i rudarskom sektoru (MSK, Azorata, RTB, Petrohemija, Resavica). Neophodno je, takođe, ubrzati reforme javne uprave kako bi se poboljšao kvalitet javnih usluga i smanjili fiskalni rizici. Ključni potez u ovoj oblasti će biti usvajanje podzakonskih akata za novi sistem plata u javnom sektoru“, navodi se u saopštenju MMF-a.
Na završnoj konferenciji za novinare, ministar finansija Dušan Vujović pohvalio se podatkom da je Srbija na kraju oktobra zabeležila suficit budžeta od 79,4 milijarde dinara i istakao da je rezultat na fiskalnoj strani za više od milijardu evra bolji od revidiranog plana. „Sredinom godine revidirali smo deficit na 1,1 odsto, a krajem oktobra suficit je iznosio 79,4 milijardi evra republičkog budžeta, dok se suficita budžeta opšte države kretao oko 93, ili 94 milijarde dinara. To je rezultat koji niko nije očekivao“, naglasio je ministar i dodao da će, prema konzervativnoj proceni privredni rast u 2018. iznositi 3,5 odsto. Zanimljivo je podsetiti i na to da je u trenutku ulaska u aranžman sa MMF-om, jedan od najvećih problema za Vladu Srbije nije bilo samo smanjenje plata i penzija, već i racionalizacija javnog sektora, odnosno smanjenje broja zaposlenih za 75.000 do kraja 2017. Iako se kasnije ispostavilo da je ta brojka „prelomljena preko kolena“ i da toliko otpuštanje nije bilo neophodno za ozdravljenje javnih finansija, u razgovorima sa misijom MMF-a, prekobrojni gotovo da i nisu bili tema. Uprkos tome, gotovo je izvesno da će zabrana zapošljavanja ostati na snazi i naredne godine.
Ekonomisti su, uglavnom, jedinstveni u stavu da Srbiji više nije potreban aranžman sa MMF-om, koji podrazumeva korišćenje, ili rezervaciju, finansijskih pozajmica, ali ne isključuju saradnju konsultativnog tipa. I prema oceni ministra finansija saradnju sa MMF-om trebalo bi nastaviti sve dok Srbija ne bude u zoni tzv. investicionog grejda, odnosno rejtinga koji obećava viši nivo investicija, odnosno dolazaka veliki investitora, kao što je to slučaj u Slovačkoj i Češkoj. „U tim državama, kao i u Sloveniji, na koje treba da se ugledamo, ne pregovara se pojedinačno za velike investicije, već veliki fondovi i upravljači kapitala dolaze i formiraju svoje ispostave“, komentariše Vujović i naglašava da bi za Srbiju bio idealan tzv. PCI instrument (Policy Coordination Instrument). Reč je, inače, o novom programu koji je MMF lansirao u julu ove godine, a američki mediji su ga nazvali „čuvarkuća“. Instrument je, pre svega, namenjen državama kojima nije neophodna finansijska podrška MMF-a. Prednosti i mane ovakvog programa još nisu poznati, s obzirom na to da ni u jednoj zemlji nije realizovan. Teorijski, to znači da MMF ima više savetodavnu nego kontrolnu ulogu. Ipak, konačna odluka biće poznata početkom 2018, nakon detaljne analize mogućih negativnih efekata neobavezujućih mera na dalje reformske tokove javnog i fiskalnog sektora.
Autor je ekonomista – naučni savetnik
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
