Site name

Elektronska trgovina - voz koji ne smemo propustiti

* Na otvaranju radionice "Da posao klikne" ocenjeno da onlajn trgovina beleži veliki rast i u svetu i u Srbiji, ali da i dalje mali broj preduzeća ima veb-sajtove i mogućnost plaćanja preko interneta* U Srbiji je prošle godine bilo četiri miliona kupovina preko interneta, koje je obavilo manje od milion ljudi

Da li će srpska preduzeća da se ukrcaju na voz zvani digitalizacija ili će ostati izolovana, glavno je pitanje od kog zavisi budućnost srpske privrede.

Piše: M. O.

Beograd 14. novembar 2017. 22:33

Elektronska trgovina - voz koji ne smemo propustiti

Na prvoj od šest radionica "Da posao klikne" koju uz podršku DHL International Beograd organizuje Privredna komora Srbije moglo se čuti da će se u naredne tri godine svetska elektronska trgovina utrostručiti, a da je na našim preduzećima da to iskoriste. Radionice "Da posao klikne" biće organizovane u Beogradu, Somboru, Valjevu, Kraljevu i Užicu. Učesnici radionica imaće priliku da iz iskustva uspešnih privrednika i ekspertize predstavnika državnog i bankarskog sektora dobiju brojne informacije o internet trgovini i kako da pokrenu onlajn poslovanje.

U EU će se u ovoj godini prodati robe i usluga preko interneta za 602 milijarde evra. To je rast od 14 odsto u odnosu prethodnu godinu, a elektronska prodaja se udvostručila od 2013. godine.

Prema rečima Jelene Jovanović, sekretarke Udruženja za elektronske komunikacije i informatičko društvo, u EU 20 odsto elektronske prodaje čini odeća, a najbrže rastuća prodaja je isporuka hrane koja je tokom ove godine skočila za 34 odsto. Danas elektronska trgovina čini 20 odsto ukupne trgovine u EU, a očekuje se da će do 2020. dostići polovinu ukupnih transakcija.

"Elektronska trgovina ulazi u svakodnevne živote ljudi. Ako se ne uključimo u virtuelni svet, imaćemo poteškoća i prilikom odlaska u inostranstvo, jer recimo u skandinavskim zemljama skoro potpuno je nestao papirni novac. Ono što je nekada bila putna infrastruktura danas je internet", ocenila je ona dodajući da je odmah iza Bila Gejtsa po bogatstvu Džef Bezos, vlasnik Amazona, kompanije koja je napravila imperiju prodajući robu onlajn. Drugi po bogatstvu u Kini je Džek Ma, vlasnik Alibabe, kompanije koja se takođe bavi isključivo onlajn prodajom.

Kada je reč o Srbiji, zapažen je trend povećanja broja transakcija i smanjenje vrednosti pojedinačne kupovine. Tako je recimo u prošloj godini obavljeno četiri miliona kupovina preko interneta, ali se procenjuje da je manje od milion ljudi kupovalo onlajn. U odnosu na 2013. godinu kada je pojedinačna kupovina u proseku iznosila 55 evra, u prošloj godini je smanjena na 31 evro. Jovanović to objašnjava velikim brojem novih kupaca koji iz nepoverenja prvo probaju manje kupovine.

Srpsko tržište elektronske trgovine raste godišnje 20 odsto, ali na veoma nisku osnovicu. Takođe, građani Srbije preko interneta više kupuju iz inostranstva nego na domaćem tržištu.

"Oko dve trećine kupaca preko interneta čini takozvana digitalna generacija koji najviše kupuju preko tableta i mobilnih telefona i po tome su potpuno u skladu sa evropskim i američkim trendovima", objašnjava Jovanović i dodaje da je ipak Srbija zajedno sa regionom na dnu tehnološke mape Evrope. Ono što je pak naša šansa je odlična IT industrija koja ima godišnje prihode od 600 miliona evra, ali tek 70-80 miliona evra se plasira na domaće tržište, dok ostatak ide u izvoz.

"Postoje domaće firme, domaće znanje i preduzeća u Srbiji bi trebalo da iskoriste to što im je nadohvat ruke i prebace svoje poslovanje onlajn. Ukoliko preduzeća ne sprovedu digitalizaciju poslovanja, izgubiće tržište", ocenila je Jovanović.

Ona je istakla i da PKS namerava da napravi listu elektronskih prodavnica od poverenja gde bi ljudi mogli bez bojazni od zloupotrebe da kupuju onlajn.

Ipak, prema rečima Miloša Radulovića iz Inteza banke, zloupotrebe u kupovini preko interneta se mere promilima.

"Nekada se plaćalo pouzećem, danas platnim karticama, a sad već vidimo plaćanje kriptovalutama. Za veće promene na ovom tržištu potrebna je kritična masa trgovaca koji žele plaćanje preko interneta. Sve ukupno u Srbiji ima 1.500 trgovaca koji ovo praktikuju, a potencijal je ogroman, samo mi imamo 70.000 klijenata malih biznisa", istakao je Radulović dodajući da je pitanje i kako se kod nas koristi internet, da li samo za kačenje slika na Fejsbuk ili za traženje alternativnih rešenja koja olakšavaju život.

Sa ovim se slaže i Vladan Petronijević iz firme Mikroelektronika koja pravi hardver za računare i koja 97 odsto proizvodnje izvozi i to skoro u potpunosti onlajn.

"Najveći problem su needukovani korisnici interneta, jer većina ljudi koristi samo društvene mreže poput Fejsbuka ili Instagrama. Mi pokušavamo da se reklamiramo na tim mrežama, pokrenuli smo akciju na Kikstarteru, jer tu važi igra velikih brojeva. Ako vas 1.000 ljudi vidi, jedan će kupiti nešto", objašnjava Petronijević. Vladimir Stanković, prosvetni radnik iz Bora, ali takođe i bloger i internet preduzetnik, poručuje da je za pozicioniranje svog posla na mreži potrebno tri do šest meseci, ali da je važno da se sami predstavite, a ne da o vama drugi pričaju, kao i da treba biti iskren prema klijentima.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.