Site name

Ideja za biznis: Smiljana Skiba, rodom iz Mostara, podigla porodični posao

Sociološkinja koja zarađuje od ružinih latica

Od društvene naučnice, postala ekspert za alkohol. Recept i dalje čuva u familiji

Ne izgleda mi da su moje kolege politikolozi i sociolozi koji uglavnom rade u nevladinom sektoru i velikim kompanijama preterano ispunjeni i srećni, čak i kad zarađuju dobro. Više volim da radim sa ružama – pogotovo za vreme berbe.

1

Piše: M. Janković

Beograd 04. decembar 2017. 08:00

Sociološkinja koja zarađuje od ružinih latica

Skiba tokom berbe letos; Fotografije: Nemanja Knežević

Ovako na pitanje da li bi se odlučila da radi nešto drugo, da ponovo može da bira, odgovara Smiljana Skiba, mlada preduzetnica koja za život zarađuje – od ružinih latica.

Ona, u porodičnoj radionici u Pančevu, zapravo pravi rakiju od ruže. Smiljana je rodom iz Mostara, a iz okoline je i stigao originalni recept za njenu preduzetničku ideju. On ju je odvojio od posla u nauci i prevođenja dela najpoznatijih sociologa sveta, u čemu je bila vrlo uspešna.

„Moj otac je prepoznao potencijal u priči o luksuznom likeru od latica ruže koji se pravio u Dubrovačkoj republici“, kaže Skiba. „Dubrovčani su njime podmićivali osmanske oblasne vladare i poklanjali ga sveštenstvu i plemstvu koje je boravilo u gradu – bila je to prava mala tajna dubrovačke diplomatije.”

Mostar je, dodaje ona, grad kojem je bliska ta dalmatinska kultura, a u kojem se istovremeno neguje orijentalni kult ruže. Njen proizvod pravi se i dalje prema receptu koji je porodična tajna, iako je imala i nekoliko ponuda za otkup „formule“.

„Otac je desetak godina rasađivao ruže i osmišljavao recepturu. Kada je iznenada preminuo – odlučila sam da nastavim tamo gde je on stao i otvorim firmu za proizvodnju alkoholnih pića. U tom trenutku to nije bila sasvim logična odluka jer doslovno ništa nisam znala o alkoholnim pićima“, seća se Smiljana svojih preduzetničnih početaka od pre tri godine.

Od dvonedeljne berbe zavisi cela godina

Skiba objašnjava da se piće pravi od majskih ruža koje cvetaju - samo petnaest dana u godini. Tako je i posao branja latica presudan za biznis. Jer, od toga koliko ubere za te dve nedelje – zavisi i njen, ali i porodični, celokupan godišnji pazar. Ruže sami uzgajaju na porodičnim plantažama u Vojvodini. Neretko joj u branju pomognu i prijatelji, pa okolina Pančeva postane lokacija za podvig nalik maloj radnoj akciji.

„Ruža“, kako je jednostavno nazvala svoj proizvod, napravljena je po ugledu na rozulin, liker koji se tradicionalno pravi u dubrovačkom kraju, ali je prilagođen domaćem tržištu u tom smislu što je sličnije rakiji, nego likeru. Nije preslatko i prilično je jako – ima trideset stepeni.

Celokupna radionica smeštena je u sklopu porodične kuće, a familija Skiba svake godine kupuje po jednu novu mašinu, kako bi unapredila proizvodnju.

Skiba pored svojih mašina u Pančevu

Kad možete da uzmete kredit - ni ne treba vam

Prva prepreka sa kojom se susrela, slično kao i svi koji razmišljaju da se samo sa idejom odmetnu u privatan biznis, bila je – nedostatak novca za početna ulaganja.

„Faktički ne postoji kreditna podrška za početnike – kad dođete u situaciju da možete da podignete kredit, više vam i ne treba“, objašnjava ona. „Druga prepreka je neviđena birokratija koja jede vreme, novac i živce, a na koju ste osuđeni kad živite u Srbiji. Više puta sam se doslovno rasplakala od nemoći pred birokratijom, ulažete nadljudski napor da napravite novu vrednost, a nailazite na potpuno nerazumevanje države s druge strane. Srećom, uvek se nađe neki razuman službenik koji vam pomogne da rešite problem.“

Država je posebno stroga kada je u pitanju roba sa akciznom markicom pa je prilično komplikovano dobiti dozvolu za rad.

„Meni je bilo teže utoliko što sam firmu otvarala u trenutku kad se menjao zakon o jakim alkoholnim pićima“, govori sadašnja direktorka „Ruže“. „U jednom trenutku niste više mogli da se registrujete po starom zakonu, a novi još uvek nije počeo da se primenjuje. Bukvalno mi je trebalo godinu dana da dobijem dozvolu za rad, a za sve to vreme doprinosi su mi se regularno obračunavali kao da radim.“

Smiljana dodaje da ne može da kaže da joj ne prija sloboda koju preduzetništvo nosi sa sobom, ali da nije sigurna da bi imala snage da ponovo prolazi kroz sve. Sada joj je zadovoljstvo da radi jer posao napreduje iz dana u dan – ali trebale su joj tri godine da dođe do te tačke.

  • Ukoliko i vi imate ili znate uspešnu i originalnu poslovnu priču za rubriku "Ideja za biznis" možete pisati redakciji sajta Danasa na adresu danas.idejazabiznis@gmail.com

povezane vesti

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ruza

04. decembar 2017.

"..Država je posebno stroga kada je u pitanju roba sa akciznom markicom " To je namerno. Politicki. Drzava i Prva Srbija i Druga Srbija, svi foliraju da su za individualno preduzetnistvo. Inace, kad se vec bavi ruzinim laticama trebala bi da pronadje recept za slatko od istih. To je isto raritet a sa opisanom rakijom i smisljeniom ambalazom eto poklona za careve....