Potencijali za ekonomsku saradnju veliki, ali neiskorišćeni

Ekonomska saradnja Srbije i Rusije se pre svega odnosi na energetiku budući da su najveće ruske investicije upravo kupovina Naftne industrije Srbije od strane Gaspromnjefta i Lukoilovo preuzimanje Beopetrola, a da se najveći deo spoljnotrgovinske razmene odnosi na naš uvoz nafte i gasa iz Rusije.

Tako su u utorak ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i ministar energetike Ruske Federacije Aleksandar Novak potpisali protokol kojim su izmenili postojeći sporazum između ove dve zemlje iz 2012. godine. Ovo je operacionalizovano i na nivou gasnih preduzeća Srbijagasa i Gasproma.

Prema ovom aneksu sporazuma Gasprom će povećati isporuke prirodnog gasa u Srbiju za 15 odsto u 2018. godini.

Kako je služba za informisanje Kremlja objavila, isporuke prirodnog gasa Srbiji su ove godine povećane za 26 odsto i bile su veće od dve milijarde kubnih metara posle prošlogodišnjih 1,75 milijardi kubnih metara. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u Moskvi odgovarajući na pitanje novinara izjavio da je predsednik Rusije Putin rekao da „oni ne znaju kakvi će njihovi odnosi sa Ukrajinom biti u 2019. godini i da je moguće da se ta ruta (preko Ukrajine) zaustavi, mi smo počeli i već godinama radimo na uspostavljanju druge rute“.

Ta druga ruta trebalo bi da bude Turski tok koji bi trebalo preko Turske da dopremi gas do Bugarske, odakle bi jedan krak išao preko Srbije i Mađarske ka Austriji.

Kako je Vučić ocenio, ako ne bude problema u realizaciji kao sa Južnim tokom Srbija će imati koristi od toga ne samo zbog sigurnog snabdevanja gasom već i zbog tranzita gasa.

Mogućnost da 2019. godine Rusija prekine isporuke gasa preko Ukrajine ne čine se verovatnim Goranu Radosavljeviću iz Naftnog komiteta Srbije.

„Dok ne nađu alternativu za isporuku gasa Evropskoj uniji ne verujem da će prekidati isporuke preko Ukrajine. „Severni tok 1“ zadovoljava potrebe, ali sa „Severnim tokom 2″ ima problema. Turski tok tek treba da se završi, mora se videti ko će to da finansira, u čijem vlasništvu će biti i kuda će ići. Da li je dovoljna ruta preko Grčke do Italije ili će biti potreban krak preko Bugarske i Srbije za Austriju. A 2019. je za godinu dana, tako mi se to ne čini verovatno“, ocenio je Radosavljević dodajući da je snabdevanje EU ruskim gasom obostrani interes pa je zato Gasprom i izuzet iz sankcija Rusiji.

Ministri privrede Srbije i Rusije Goran Knežević i Maksim Oreškin potpisali su Zajedničku deklaraciju dveju vlada o saradnji u oblasti modernizacije privrede. Kako su istakli u Ministarstvu privrede, deklaracija naglašava značaj modernizacije, novih tehnologija i važnost širenja saradnje između Srbije i Rusije u oblasti trgovine i investicija.

Osim uopštenih najava veće trgovinske saradnje i investicija posebno u moderne tehnologije nema informacija o konkretnoj saradnji. Doduše nedavno je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović ponudio preduzeća ih petrohemijskog kompleksa ruskim kupcima prilikom susreta sa delegacijom Dume.

Inače u prvih deset meseci ove godine trgovinska razmena dve zemlje iznosila je 1,85 milijardi evra, uz deficit Srbije od oko 400 miliona evra.

Ruska strana je prilikom sastanka istakla i investicije ruskih preduzeća u Srbiju od četiri milijarde evra, dok je iz Srbije ka Rusiji otišlo pola milijarde evra investicija. Najveći deo tih investicija odnosi se na NIS, koji je uložio do sada oko 2,5 milijardi evra.

Ipak prema rečima Ljubodraga Savića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, obim investicija ne prati političke odnose dve zemlje, što je posledica određene blokade ruskih investicija od 2001. do 2012. godine.

„U tom periodu ruske investicije su bile samo u NIS i Lukoil, a prodata su mnoga preduzeća. Od 2012. se to promenilo, ima i ruskih banaka, što nije loše kao prethodnica investicija, samo njih i dalje nema. Ako se samo uporedi iznos ruskih investicija u Srbiju i malu Crnu Goru, vidi se veliki nesrazmer. Sada im nudimo preduzeća u problemima, pre svega iz petrohemijskog kompleksa i RTB Bor, ali i oni sada rade u tržišnoj privredi i njima se ne bacaju pare“, napominje Savić.

S druge strane za njega je misterija zašto trgovinska razmena nije veća s obzirom da više od decenije imamo sporazum o slobodnoj trgovini, da je EU uvela sankcije Rusiji i da je u jednom periodu došlo i do pogoršanja odnosa sa Turskom, što je ostavilo prostor za naše poljoprivredne i prehrambene proizvode.

„Srbija je u Rusiju 2016. godine izvezla 825 miliona evra, a u Crnu Goru 723 miliona evra. Koliko god Crna Gora bila naslonjena na Srbiju nesrazmera je ogromna.“

Na kraju, ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić je potpisao memorandum o saradnji u oblasti turizma između dve zemlje. Ruski turisti su u prvih deset meseci ove godine sa ostvarenih 113.449 noćenja četvrti po poseti Srbiji iza turista iz BiH, Crne Gore i Turske sa rastom od 16,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Aleksandar Seničić, direktor JUTA, ističe da su potencijali ogromni, ali da je potrebno uvesti veći broj direktnih letova kao i omogućiti i pojeftiniti čarter letove.

„Na sajmovima u Rusiji videli smo da ima interesovanja, ali za razliku od naših očekivanja to nije bilo za religiozne sadržaje već za prirodu, provod i turističke atrakcije“, ocenjuje Seničić uz komentar da bi preporuka ruske države turoperaterima da promovišu Srbiju mogla da donese rezultate kao što su recimo imale preporuke da se ne ide u Tursku pre nekoliko godina.