Domaća privreda bi mogla odmah da zaposli 30.000 IT stručnjaka

To kaže za Danas Veronika Tasić Vušurović, generalna menadžerka Inicijative digitalna Srbija. Ona dodaje da oni žele da iskoriste ovu deceniju i pomognu digitalnu transformaciju u Srbiji.

– Naš cilj je da stvorimo okruženje u kome će tehnološke kompanije, svaka u svojoj oblasti, postati regionalni lideri i samim tim dovesti do otvaranja novih radnih mesta, kao i do većeg kvaliteta života. U javnosti se stalno pominje četvrta industrijska revolucija koja je zasnovana na digitalnim tehnologijama. Ono što je dobra vest za nas je da digitalne tehnologije potenciraju znanje a ne bogate prirodne resurse, izlaz na more ili istorijski dominantan položaj u globalnoj politici i diplomatiji. Dakle, znanje je moć, a Inicijativa digitalna Srbija ima za cilj da omogući da se to znanje iskoristi.

* Koji su dosadašnji rezultati inicijative?

– Obrazovanje i pomoć startap projektima bili su u našem fokusu. Pomogli smo da “Petlja“ uđe u škole. To je onlajn platforma na kojoj osnovci uče programiranje u «Scratch»-u i algoritme u programskom jeziku «Python». Tako savremene platforme za programiranje nema u mnogim zemljama u Evropi. Pored “Petlje”, kreirali smo prvi program koji će startapima u Srbiji omogućiti da lako dolaze do korporativnih klijenata i prvih beta testera. Jedan od najvećih problema jeste nalaženje prvih korisnika i nekoga ko je voljan da testira vaš proizvod, pogotovo ukoliko se radi o “enterprajz” rešenju, odnosno rešenju namenjenom drugim, najčešće velikim kompanijama.

* Navodite da vam je jedan od radnih zadataka stvaranje pozitivnih promena. Šta podrazumevate pod tim?

– Inicijativa digitalna Srbija radi na tome da se pravni i regulatorni okvir kreira i prilagodi kako bi se omogućio rast i razvoj IT preduzetništva, startapova, digitalnih talenata i inovacija. Želimo da omogućimo dijalog između ključnih političkih, društvenih i ekonomskih aktera. Naš cilj je da okupimo i motivišemo sve važne učesnike: državne institucije, kompanije, akademske ustanove, preduzetnike, startap kompanije, nevladine organizacije i pojedince da se ujedine oko zajedničke vizije. Svi treba da udružimo naš trud i resurse kako bismo stvorili okruženje koje je povoljno za razvoj digitalne ekonomije.

* Smatrate da se Srbija suočava sa ozbiljnim problemima u sferi digitalnog obrazovanja. Gde su najveći problemi? Šta nedostaje, a kako vi tu možete dati doprinos?

– Potrebno nam je više digitalnih stručnjaka svih profila. Jačanje kapaciteta visokoškolskih ustanova preduslov je za upis većeg broja studenata na IT i računarska usmerenja. Ulaganje u infrastrukturu, nastavni kadar i studente može već kroz pet godina utrostručiti vrednost izvoza IT sektora, sa procenjenih 800 miliona evra na preko dve milijarde. Ove investicije mogu Srbiju ne samo da približe razvijenim državama, već i da je pozicioniraju kao jednog od lidera na tržištu. Investicija u stvaranje diplomaca u IT sektoru će imati nekoliko neposrednih rezultata: od povećanja proseka plata i životnog standarda u Srbiji, do zadržavanja mladih u zemlji.

* Da li Srbije nedostaje kvalitetan IT kadar i koja su to zanimanja koja nam najviše nedostaju?

– Kvalitet imamo, dokaza za to je mnogo. Da li znate da u Novom Sadu postoji kompanija koje pravi najverniji 3D otisak lica koji se koristi za igrice ili izradu holograma? Zatim, jedna od najpoznatijih svetskih onlajn platformi za rezervaciju pecaroških tura se nalazi u Beogradu. Imamo inovativne tehnološke kompanije sa globalno poznatim proizvodima. Imamo odlične ideje, ali nam je potrebno još kadrova i to odmah. Današnje potrebe privrede za IT stručnjacima su daleko veće od kapaciteta naših visokoškolskih ustanova. Godišnje naši tehnički fakulteti obrazuju manje od 2.000 diplomaca u oblasti informacionih tehnologija, što je nedovoljno za privredu koja bi mogla odmah da zaposli mnogostruko više IT stručnjaka, čak i do 30.000.

* Koliko je bitna uloga države?

– U strategiji za razvoj informacionih tehnologija država je povukla odlučujuće korake koji se tiču tehnološkog preduzetništva, uključujući i modernizaciju poreske politike, pravnog i administrativnog poslovnog okruženja. Nedavno je usvojen i jedan važan dokument, Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Očekujemo da će njegova puna primena dati važan zamah digitalizaciji. Inicijativa digitalna Srbija je dala preporuke za rešenja u domenu digitalnog identiteta građana čiji je cilj da se omasovi korišćenje digitalnog potpisa koje je trenutno na veoma niskom nivou.

* Pisali ste nedavno i premijerki Ani Brnabić. Da li ste dobili nekakav odgovor i koliko uopšte predstavnici vlasti imaju razumevanja za ovu tematiku?

– Inicijativa digitalna Srbija vidi Vladu Srbije kao partnera sa kojim sarađuje na digitalizaciji privrede i društva. Osnivanjem Inicijative, a kasnije i pismom, ukazali smo da spremni da pomognemo proces digitalizacije i naveli šta su, prema našem mišljenju, prednosti koje donosi veći broj školovanih IT stručnjaka. Vlada je pokazali zainteresovanost za tu teme i tek očekujemo da saznamo kakva im je strategija tom pitanju. Nedavno smo zajedno sa premijerkom Anom Brnabić boravili u Švajcarskoj, gde je ona jasno ukazala na potencijale Srbije u ovoj oblasti. Bićemo i podrška Vladi za organizaciju skupa “World.Minds“ u proleće 2019. Dolazak svetskih poznatih naučnika, privrednika i umetnika u Beograd i njihova interakcija sa našim istaknutim istraživačima, privrednicima i humanistima će biti podstrek za čitavo naše društvo.

O inicijativi

Inicijativu Digitalna Srbija (DSI) su osnovale kompanije Infostud, Microsoft Development Centre Srbija, Nordeus, Ringier Axel Springer, Startit, Seven Bridges, Telekom Srbije, Telenor i PricewaterhouseCoopers. Svi osnivači ulažu svoje resurse, motivisanost svojih lidera i njihovu mrežu kontakata kako bi vodili zajedničku nacionalnu inicijativu, navodi se na njihovom sajtu.