Po(r)uke prvog budžetskog izdvajanja za energetsku efikasnost u Kraljevu

Tri dana pre kraja kalendarske godine, nastavljajući tako višegodišnju praksu usvajanja dokumenta koji je finansijski iskaz planiranih javnih politika, po programskim aktivnostima, za koje će se, planirano je, utrošiti 3.478.705.632 dinara ili mešto malo manje od 30 miliona evra po aktuelnom kursu. Оd 2015 godine, reformom javnih finasija, predviđena je  programska struktura budžeta u cilju podsticanja privrednog rasta i pružanja kvalitetnijih usluga javne uprave. Budžet grada Kraljeva za 2018 godinu  je struktuiran u 17 programskih aktivnosti. Najviše novca 629.815.600 dinara ili 18,1% budžeta biće utrošeno za programsku aktivnost Opšte usluge lokalne samouprave a ako ovom dodamo i poziciju Politički sistem lokalne samouprave, što u prevodu znači trošak rada Skupštine grada i Izvršnih organa, u iznosu od 68.573.000 dinara ili 2% ukupnog budžeta biće nam jasno da  najviše novca iz javnih prihoda, čitavu petinu budžeta, nešto manje od 6 miliona evra, trošimo, mahom, na rad javne uprave i izabranih i imenovanih funkcionera  lokalne samouprave.

Tako opskrbljena javna uprava, čiji je osnovni zadatak sprovođenje normi državnog i lokalnog nivoa u funkciji kreiranja životnog i radnog ambijenta koji podsticajno deluje na održivi razvoj zajednice i izabrani predstavnici naroda čiji je zadatak, valjda, da razmišljaju, planiraju i sa datim resursima podstiču razvoj  zajednice su imali obavezu  definisanja prioriteta u funkcijij ekonomskog razvoja pre svega. A ti prioriteti su trebali da dobiju i svoj izraz u materijalnoj podršci sredstvima iz budžeta grada. Bez želje da u ovom tekstu detaljnije analiziramo budžet kao alat u funkciji podsticanja privrednog i svakog drugog razvoja jedne lokalne samouprave ne možemo a da ga, u jednoj rečenici, ne ocenimo kao nekreativan i sve drugo ali ne i razvojni. Ono što je, ovde, predmet našeg interesovanja jeste pozicija, programska aktivnost Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. Budžetski program Energetska efikasnost  ima nekoliko ciljeva čija realizacija za ishod ima  kako kreiranje nove vrednosti javnih finasija  tako i pozitivne uticaje na kvalitet životne sredine i lokalne uticaje na klimatske pormene. Ti ciljevi, definisani, instrukcijama viših nivo vlasti a pre svega Ministarstva finasija su: smanjejenje potrošnje  energije, smanjenje  rashoda za energiju i povećanje udela obnovljivih izvora energije  u ukupnoj potrošnji energije. Realizacija ovih ciljeva ne podrazumeva smanjivanje obima i kvalitete javnih usluga koje građanima treba da pruži javna uprava .Ovi ciljevi ne  dotiču svu kompleksnost energetske efikasnosti i domete bavljenja pitanjim jačanja energetske efikasnosti u funkciji jačanja održivog razvoja zajenice kroz efekte ostvarene na kreiranju i implemantaciji novih tehnologija i brojne pozitivne efekte na uzročnike klimatskih promena na loklanom nivou. U dokumentu SKGO „Uniformi programi i programske aktivnosti  jedinica lokalnih samouprava“ kao jedna od svrha energetske efikasnosti ,navedena  je i potreba poboljšanja  energetske infrastrukture  u šta se može uvrstiti i aktivnost zamene energetski manje efikasnih sijalica led sijalicima kao što je to slučaj u Kraljevu. No to je  i prošle i ove 2018 godine dato u planu „JP za uređivanje građevinskog zemljišta“ a nije izraženo i preneto kao budžetska programska aktivnost Energetska efikasnost i jer su velika budžetska izvajanjanja, planirana za 2017 i 2018 u iznosu od  od oko 500.000.000 dinara ostala van  pomenute budžetske programske aktivnosti. Ohrabrujuća činjenica da se, po prvi put, na ovoj budžetskoj poziciji nalaze izdvojena sredstva pada u zasenak pred podatkom da je, na ovoj poziciji, planiranio  samo 3.100.000 dinara ili tek 0,09 odsto od ukupnog budžeta  za funkcionisanje energetskog menadžmenta. Ostaje nam samo da se, i na ovaj način, zapitamo znaju li kreatori budžeta uopšte šta je to menadžment, posebno energetski, u jednoj lokalnoj samoupravi. No , ohrabrujuća je ipak činjenica da se u uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradu krenulo sa mrtve tačke pa makar i ovako. Cilj koji stoji pred akterima koji treba da obezbede funkcionisanje SEM-a je izazovan i inspirativan. Treba multisektroskim i multidisciplinarnim merama smanjiti troškove za energente koji se plaćaju iz gradskog budžeta a koji se, preme grubim procenama, kreću između 350.000.000 i 450.000.000 dinara na godišnjem nivou. Prvi zadatak je prikupiti i na jednom mestu obraditi sve podatke o svakom pojedinačnom davanju  budžetskih sredstava za bilo koju vrstu energenata. Potom treba osmisliti set mera i aktivnosti  čije sprovođenje, za početak ne traži dodatna ulaganja ili su pak, ona neophodna u manjem obimu , poput, recimo uvođenja mernih grupa u pojedinim objektima za koje se troškovi električne energije plaćaju iz budžeta il, još, naizgled, jednostavnije poput promene navika i ponašanja pri korišćenju energenata. No, pre ovih konkretnih aktivnosti treba dovesti do kraja normativni i organizacioni okvir za početak rada SEM-a a to, praktično, znači da gradonačelnik treba pod hitno da donese Odluku o imenovanju članova Saveta za energetsu efikasnost sa čim kasni bezmalo godinu dana a da radnica javne uprave  određena za poslove energetskog menadžera grada Kraljeva položi propisane ispite i stekne licencu za tu poziciju.