Naslednici bombondžije hoće deo Takova

Bombondžijska radnja „Takovo“ preživela je rat, ali ne i ono što je došlo posle njega. Pred kraj 1948. Ivanu Milosavljeviću radnja je oduzeta, a rešenjem države u nju je vraćen, ne više kao vlasnik već kao glavni majstor u proizvodnji. Iz njegove radnje kasnije je nastao PIK Takovo, koji je 2004. kupio Svislajon. Sve ove godine ime Takovo preživelo je, a porodica Ivana Milosavljevića sada putem restitucije pokušava da nadoknadi barem delom ono što je njemu oteto.

– Deda je radnju otvorio 29. januara 1941. na adresi Kralja Aleksandra 3 i o tome postoji osnivački akt. Radnja je radila za vreme rata bez prekida, a kad je završen, od Zanatske komore stigla je i potvrda kojom se dedi odobrava ponovna registracija radnje koja tada prerasta u fabriku bombona i ratluka Takovo. Onda je oktobra te godine deda bez obrazloženja zatvoren na tri nedelje, a kada je izašao radnja mu je oduzeta, a on je dobio rešenje kojim se od 1. novembra 1948. vraća da radi u svoju firmu koja je sad postala društvena – kaže Ivanov unuk Vladimir Milosavljević.

Od dedine, sada državne fabrike bombona i ratluka Takovo i zemljoradničke zadruge Progres je 1962. nastao PIK Takovo, a Ivan Milosavljević je sve do penzije radio u toj firmi. Mnogo godina kasnije, PIK Takovo prodat je kompaniji Svislajon, a Vladimir Milosavljević za Danas kaže da su oni odlučili da traže povraćaj imovine i to udeo u Kompaniji „Takovo“ AD, što podrazumeva ime/brend, nepokretnosti, pokretnosti i sve što je Ivan Milosavljević uneo u PIK Takovo te 1962. godine.

– Postupak u Agenciji za restituciju je još u toku, ali bez obzira kakav odgovor bude, ukoliko ga bude pošto Agencija u ovom slučaju nije nadležna, ono što mi možemo da uradimo jeste da podnesemo tužbeni zahtev sudu protiv države i sadašnjeg vlasnika, koji već 14 godina bez plaćanja naknade koristi brend TAKOVO u našem vlasništvu – ističe Milosavljević.

Milosavljevići imaju dosta dokaza o tome da je deda Ivan imao radnju, ali papir kojim im država kroz restituciju može dati obeštećenje – pisani dokaz o tome da je država oduzela radnju nemaju, jer, kako tvrde, ne postoji i nikada nije izdat. Vladimir Milosavljević kaže i da u slučaju da Agencija ne donese rešenje, oni mogu sudskim putem da dođu do pravde.

– Treba da se utvrdi, a to je moguće, koliko je vredela dedina fabrika, odnosno može da se utvrdi koliko je prilikom nastanka PIK Takovo bio udeo dedine fabrike bombona i ratluka. Procenjena vrednost PIK Takovo pred privatizaciju bila je 100 miliona evra – ističe Vladimir Milosavljević.

U Agenciji za restituciju za Danas potvrđuju da je porodica Milosavljević podnela zahtev u kom potražuje preduzeće Takovo kao pravno lice, zatim obeštećenje za izgubljenu dobit kao i prava intelektualne i industrijske svojine.

„Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisano je da se ne vraćaju oduzeta preduzeća, kao i da se ne može zahtevati naknada štete po osnovu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja odnosno upravljanja podržavljenom imovinom. Stoga, podnosiocu zahteva se ne može vratiti preduzeće Takovo, kao što mu se ne može platiti naknada za izgubljenu dobit niti prava po osnovu intelektualne i industrijske svojine“, navodi se u odgovoru Agencije Danasu.

Podnosilac zahteva bi eventualno, kako ističu u Agenciji, imao pravo na obeštećenje za oduzeto preduzeće, odnosno za oduzete nepokretnosti u kojima se nalazila bombondžijska radnja.

„Rešenje u ovoj upravno-pravnoj stvari još uvek nije doneto, budući da podnosilac zahteva nije dostavio akt odnosno ispravu na osnovu koje je imovina oduzeta, a Zakon isključivo predviđa da pravo na vraćanje oduzete imovine odnosno obeštećenje imaju bivši vlasnici, kojima je imovina oduzeta na osnovu akta o podržavljenju“, napominju u Agenciji.

Pod aktom o podržavljenju u smislu Zakona smatra se pravni akt koji je imao neposredno dejstvo, kao što je presuda, odluka, rešenje i drugi pravni akt kojim je izvršeno oduzimanje imovine.

„Faktički oduzeta imovina, odnosno imovina oduzeta bez pravnog osnova, odnosno bez nekog akta države, ne može se vratiti niti obeštetiti u postupku restitucije. Podnosilac zahteva nije dostavio odluku o oduzimanju, a takvu odluku ni Agencija nije uspela da pribavi u dosadašnjem toku postupka“, ističe se u odgovoru Agencije za restituciju.

Majstorsko pismo iz 1932.

Uz majstorsko pismo iz 1932, osnivački akt iz 1941, Vladimir nam je pokazao i kako su izgledale etikete za proizvode iz deda Ivanove nadaleko poznate radionice. Sačuvali su Milosavljevići i fotografije, ali i račune. Na jednom od njih, iz aprila 1948. vidi se da je iz Slovenije železnicom stiglo čak 350.000 etiketa za karamele, koje su plaćene više od 11.000 dinara.