Site name

Kakvi će biti data centri u budućnosti?

Prvi dan ovogodišnje BIZIT konferencije otpočeo je blokom Data centri budućnosti, gde je prvo izlaganje bilo na temu upravljanje rizicima i sigurnost podataka o kojoj je pričao Slobodan Stanković, direktor kompanije Vesimpex.

Piše: Danas Online

Beograd 01. novembar 2017. 16:41

Kakvi će biti data centri u budućnosti?

Skrenuta je pažnja na važnost identifikovanja direktnih i indirektnih rizika po IT opremu i kako ih eliminisati, kao i koliko je bitna primena standarda u funkciji sigurnosti podataka. 

O prednostima HPE SimpliVity hiprekonvergencije govorio je Aleksandar Aksentijević, HPE ESE category menadžer za HC. Standardne kompanije koje se bave hiperkonvergencijom su sebi zadale cilj da konverguju-virtualizuju SERVER-SAN-STORAGE na apstrahovani softverski nivo. HPE SimpliVity je otišao korak dalje i konvergovao-apstrahovao sve najvažnije DC funkcije, kao što su “compute, storage, backup, disaster recovery, data deduplication, data compression”, i mnogo više u jedinstveno ekonomično rešenje. 

Modernizacija on-premise infrastrukture, hibridni pristup i novi modeli isporuke aplikacija stvaraju priliku za IT sektor da započne transformaciju i ostvari poslovnu vrednost. O tome kako, sa nedavno predstavljenim Microsoft Azure Stack-om, možete da prenesete inovaciju iz Microsoft-ovih izuzetno skalabilnih data centara u sopstvene data centre, i time vlasnicima aplikacija omogućite da steknu agilnost i produktivnost, a IT timovima pružite veću fleksibilnost i kontrolu, govorio je Oliver Nikolić IT konsultant Comtrade System Integration. 

Drugi blok prvog dana konferencije BIZIT 2017, koji je obrađivao teme bezbednosti otpočeo je uvodnim izlaganjem Dragana Martinovića, generalnog direktora za Istočnu Evropu kompanije Kaspersky Lab, pod nazivom „IT bezbednost: Pandorina kutija malvera je otvorena“. IT bezbednost postaje sve važnija, ali, nažalost, u najvećem broju slučajeva, budžeti za IT bezbednost se smanjuju. Kako bi se izbegla trajna šteta za kompanije i vlade veoma je važno da se zna kako se efikasno boriti protiv poslednjih sajber napada. 
Nije bitno da li smo kompanija ili individualni korisnik, svi moramo biti adekvatno zaštićeni. Kompanije imaju milionske gubitke zbog ransomware-a.

Sajber terorizam zauzima sve veći portfolio i od krucijalne je važnosti da se branimo. Sajber kriminalci se povezuju međusobno, hakeri iz Rusije sarađuju sa hakerima iz Kine, tako bi trebalo i sve države da naprave korak napred i da na isti način sarađuju. Predviđa se da će do 2020. biti 25 590 konektovanih uređaja koji će biti ranjivi na napade, i očekuje se sve više napada na IoT. Sada treba štititi pametne gradove i pametnu infrastrukturu.

Zaključak izlaganja tiče se načina odbrane od sajber napada, i nije rešenje samo u prevenciji, potrebno je znati kako reagovati i detektovati unapred i znati kako odgovoriti na napad unapred. Neophodno je raditi na predikciji i na tome kako da se stvari spreče. Savet kompanijama je da razmišljaju o sigurnosti na vreme, od osnivanja kompanije, a individualnim korisnicima, pre svega bekap.

Predavanje pod nazivom Digitalna bezbednost – prirodna potreba ili luksuz? (Kako ne učiti na vlastitim greškama) imao je Dragoslav Kenjić, tehnički direktor kompanije Čikom. Dragoslav nas je podsetio i da digitalni univerzum, kao aktuelna realnost evolucije ljudske vrste, sadrži mnoštvo informacija o nama samima (ko smo, kakvi smo...), o našim privatnim i poslovnim idejama, planovima, aktivnostima. Ugrožavanje našeg privatnog ili poslovnog digitalnog univerzuma, gubitak, nedostupnost, zloupotreba digitalnih podataka, može da proizvede nemerljive štete, pa je s toga neophodno zadovoljiti prirodnu potrebu da držimo svoj digitalni univerzum „pod ključem“. 

Jedno od izlaganja koje je privuklo najviše pažnje održao je Dejan Škuletić, menadžer za razvoj poslovanja za Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru, kompanije Kingston Technology Europe Co LLP. Centralni deo izlaganja bio je okrenut ka EU GDPR – evropskoj Opštoj regulativi o zaštiti podataka i kako enkriptovana USB rešenja mogu da nam pomognu. Uređaji sa enkriptovanim podacima ne potpadaju pod odgovornost ukoliko se izgube. Ova regulativa stupa na snagu polovinom naredne godine i odnosi se kako na EU kompanije, organizacije i ličnosti, tako i na subjekte van EU koji posluju sa subjektima u okviru Evropske Unije. Rešenje kompanije Kingston su enkriptovani USB-ovi koji čuvaju vaše podatke i štite vas od visokih kazni. 

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.