Famozno

Da li je Visoki Pobednik intuitivno osetio da ću u našoj jučerašnjoj kolumni raskrinkati njegovo sumnjivo dugo odsustvo iz javnosti ili je pak i njemu samom bilo čudno što nije na nekoliko mesta istovremeno, tek sabajle u sredu se pojavio na svom omiljenom televizoru, Pinku, i SNiS-u priopćio da uzalud behu nade pretendenata na presto da ga je čuma odnela, da je živ i zdrav, jer da "neće", kaže, "grom u koprive".

Nekad se u Srbiji za delije i div-junake govorilo - "neće ga metak".

Juče apsolvirasmo da je postojeći krizni štab najbolji od svih mogućih kriznih štabova - utuvite da u ovom izricaju nema ni trunke ironije - a danas sledi eksplikacija zašto je tome tako, to jest - zašto su epidemiološke stvari postavljene naglavačke, pa umesto da politika striktno sledi uputstva kriznog štaba, krizni štab obmotava političke odluke medicinskom terminologijom i cupka kako politički bubanj kaže.

Vidim da po bespuću internetske zbiljnosti pljušte decidirani zahtevi da izblamirane krizne štablije podnesu ostavke.

Praziluk je, kao što znamo, ukusna povrćka. Struk praziluka je - i to znamo - imaginarna izraslina koji viri iz dupeta većine Srba.

Ovako dakle. Dane 21. 6. 2020 glasao sam za PSG.

Koga god pristojnost - ili eventualno šuljevi - osujete da progovori kroz dupe, taj progovori kroz Danas.

Što reko legendarni Rade Klej, ajde, mangupi, da vidimo šta smo imali. Visoki Pobednik je, dakle, osvojio dva miliona i kusur glasova.

Ovi su izbori, bezbeli bi reko vladika, bili grdno sudilište. Za neke, bogme, i gubilište.

Možda bi "Hronika palanačkog groblja" bila još bolji naslov. No, dobro. Izbori su završeni.

Gornji naslov baš gordo zvuči, nekako starinski, klasično, maltene kao Zapisi iz mrtvog doma, koji bi bili i primereniji za temu naše današnje kolumne - tj. razna predizborna čuda i pokore. Sutra već slede postizborna čuda i pokore, smatranja na temu čija je majka crnu vunu isprela. I tako to.

Biće danas interesantno pratiti koje li će marifetluk-načine pronaći vladajuće strukture i (u granicama skromnih mogućnosti) nevladajuće partaje da tokom izborne ćutnje u poslednji čas propagandno progovore na dupe.

Bliži se famozna predizborna ćutnja, poslednja je prilika da još nešto progovorim.

Osim za navraćanje vode na Visoku vodenicu, podfamoznost mi neprestano nabija na nos da vrdam, da "izbegavam da se izjasnim za koga ću glasati", da kalkulantski procenjujem razvoj situacije, novi "odnos snaga" u parlamentu i koristi i štete za moju istoriju i život koje mogu proizići iz toga.

Dobar naslov - što rekli Kinezi - vredi koliko 100.000 reči. Jutros mi se posrećilo, pogodio sam naslovom u sridu i tako uštedeo 999.997 reči koliko bi mi bilo potrebno da opišem razmere grdnog ibretenija i moralne panike koje su na crnu vest da su Hrvati "oteli" srpskog naučnika, Milutina Milankovića, do temelja potresle velekasabsku akademsku, za sada ne i političku zajednicu, ali polako, biće presavijanja tabaka, pisaće se protestne note, samo sačekajte.