Famozno

Pretpostavljam da ste iz čtenija prethodnih dveju kolumni dokonali da je pisac hteo da kaže da temeljni ovdašnji problem nije to što Srbi i Srbija ne mogu da žive...

Hajde da zamislimo sledeću situaciju i da za potrebe tog zamišljanja umesto istorije "revidiramo" geografiju.

Kad god pomenem LJilju Smajlovićku - a u poslednja dva dana dvaput sam je pomenuo - u meni se "stekne" snažna politička volja da se odam klozetskom metaforstvu, sledstveno za našu današnju kolmnu, imate zahvaliti bivšoj (i budućoj) Rotopalankinoj glodurki.

Vidim da je ponovno puštanje u opticaj ideje o "razgraničenju" Kosova i Srbije izazvalo poveliku furtutmu u ionako ufurtutmisanoj srpskoj javnosti...

Zbog usložnjavanja političke situacije, zapostavili smo letnju razbibriga-rubriku "Gde su, šta rade", zato ćemo se danas vratiti tradiciji i razmotriti - gde je i šta radi Ljilja Smajlovićka, višestruko bivša (i najverovatnije višestruko sledeća) glodurka Politikine Rotopalanke?

Možda će vam se učiniti neverovatno, ali u vreme kada je nastajala - i nastala da nikada posle ne bi prestala - kosovska pseudomitologija...

Juče napisah da je kosovski problem dibidus nerešiv, a kako vreme protiče, sve češće podozrevam – a iz teksta u „Peščaniku“ vidim da i Dubravka Stojanović podozreva – da su Kosovo (u svim njegovim alotropskim modifikacijama) i seljačka pseudomitologija (svih boja) ispletena oko njega i koncipirani tako da budu nerešiv problem. Zainteresovane upućujem na Stojanovićkin […]

Eh, gde su ona lepa leta tokom kojih su novinčine serbske bile prepune vesti o drekavcima, proplakalim ikonama i teladima sa dve glave.

Hajde da obnovimo gradivo. Šta kaže Vikipedija, kako ono glasi (ako mene pitate) najbolja definicija gluposti?

Onaj naš Marsovac-meraklija, koji voli "sve što vole mladi", koji je onomad, na vest da će beogradska novogodišnja rasveta uskoro biti još raskošnija (i da se nikada više neće ni gasiti)...

Danas sledi naravoučenije kolumne iz vikend izdanja, pa vas - da biste se eventualno naravonaučili, u šta žestoko sumnjam - pozivam da se u "kolektivnom pamćenju" svi džumle vratimo u period između 2010 i 2012...

Videvši u sredu uveče na sajtu Vremena e-najavu masivnog - umal ne napisah masovnog - intervjua sa Đilasom, Draganom, ne Milovanom, živ nisam bio da sačekam jutro i otvaranje trafika, pa da kupim primerak Vremena i da se napojim na vrelu političke mudrosti.

Mic po mic i ova se nedelje primače kraju, dođe vreme za redovnu mesečnu inspekciju komentatorluka koja je, kao i sve prethodne, dala poražavajuće rezultate i pokazala da se srpski narod i senat i dalje ponosi onim čega bi trebalo da se stidi, raduje onome zbog čega bi, da je pameti, trebalo da čupa kose, a da drvlje i kamenje osipa na stvari koje bi trebalo oberučke da prihvati.

Onomad poskupeše cigare, praktično sve poskupljuje, zašto bi jarboli bili izuzetak, naročito Visoki koji je gromoglasno najavljen (zaprećen) pre dve godine, a na kome će se koliko iduće godine...

Slušajte šta će vam Uncle Bas danas reći: tek kada se (i ako se, u šta čisto sumnjam) jednoga dana na sceni srpskog diletantskog političkog pozorišta pojavi pokret/stranka ili "lider" koji će izgovoriti sledeće...