Site name

Sad ili ko zna kad?

Glavni odbor Srpske napredne stranke, po uzoru na nekadašnji Centralni komitet, odlučio je da posluša svog lidera i odustane od spajanja redovnih beogradskih i vanrednih parlamentarnih izbora.

6

Piše: Gordana Suša

22. novembar 2017. 16:00

Sad ili ko zna kad?

Ta odluka, da je konačna, zaslužila bi opštenarodnu podršku, ali zadrška da o svemu treba da se izjasni i predsedništvo naprednjaka, izaziva sumnju da mogućnost istovremenih izbora i dalje ostaje u opciji. Prema tome, definitivni odgovor je možda, dakle, neizvesno!

Zavisno od ishoda "unutrašnjeg dijaloga" a na osnovu toga i platforme za usvajanje sveobuhvatnog i opšteobavezujućeg sporazuma sa Kosovom, zavisno od raspoloženja javnosti i budno praćenog rejtinga vladajuće partije i njenog vođe, rok je mart mesec iduće godine, Vučić će ceniti šta mu se više isplati svestan, da vreme ističe i da ga nema na pretek, da problemi bujaju kao korov, da mu se kruni naklonost i u svetu i u zemlji. Očigledno je da sve teže nalazi zajednički jezik ne samo sa nezadovoljnim i za sada ćutljivim frakcijama svoje partije, vidljivo je da se sve teže sporazumeva i sa koalicionim partnerima a da ne pominjemo balvana u oku prekodrinskog brata Milorada Dodika. Neko neobavešten bi mogao da pomisli da ovaj javno govori ono što tajno misli Vučić, da, u poslednje vreme, i sam predsednik države, isteran na ledinu, nije počeo da se ograđuje od Dodikovih izjava. Najnovija je ona o prekrajanju granica i spajanju Republike Srpske i Srbije. U svakom slučaju manevarski prostor postaje sve manji, odluke, o svemu što se guralo pod tepih, teže, pritisci i spoljni i unutrašnji, sve jači.

Ako se, u međuvremenu, marginalizovana opozicija, pribere i fokusira na beogradske izbore, ako bude međusobno koordinisala barem neke elementarne akcije i zahteve, kao što su zahtevi za fer izbore, stvoriće sama sebi šansu da izađe iz mraka i postigne uspeh. U ostvarivanju težnje osvajanja Beograda svi bi trebalo da ostave po strani ideološke razlike i u predizbornu kampanju krenu zajedno, stavljajući na listu svoje najbolje i nepotrošene ljude. Jer, kada se radi o komunalnim pitanjima, vodovodu, kanalizaciji, izgradnji vrtića, javnim nabavkama, dodacima za porodilje, prostornim planovima, transparentnosti, kućnom redu, borbi protiv korupcije.... među opozicionim partijama nema nikakve razlike. Ko će biti gradonačelnik o tom potom. Cilj je osvojiti što više odborničkih mesta. Pošto živimo u fragmentiranom, potpuno pocepanom, društvu, u kojem se jedva preživljava, taj, jedinstveni poduhvat, čak kada je reč samo o Beogradu, nažalost ukazuje, ostaje utopija. Nekada zbog stranačkih ambicija, ličnog precenjivanja, totalnog neznanja i voluntarizma a najčešće zbog odsustva volje za dogovor i kompromis pa makar to bilo i samouništavajuće. Parcijalno zbližavanje nekih grupacija poput Jankovićeve građanske opcije sa Jeremićevom patriotsko nacionalističkom ekipom preletača iz DSS, nije dovoljno i bojim se da će naneti više štete nego koristi i jednima i drugima i da će se birači, jednih i drugih, osećati izneverenim. Po čemu se u beogradskoj vizuri Jeremić razlikuje od Obradovića, Živković od Radulovića? Zašto bi Đilas prišao PSG i narodnjacima a ne svojoj izvornoj stranci? Zašto bi, Šapić išao na izbore u predizbornoj koaliciji sa Demokratskom strankom, ako veruje da su mu za uspeh na gradskom nivou dovoljni glasovi sa Novog Beograda? Da li može DS sama, sve su to pitanja na koja bi trebalo racionalno odgovoriti. U protivnom sve se svodi na hazardiranje i mogućnost nestanaka nekih partija, što u krajnjem ide u prilog aktuelnoj koaliciji na vlasti...

Ono što, ipak, razlikuje pripremu za predstojeće izbore od dosadašnjih, jesu razni samoorganizovani građanski pokreti, mislim prvenstveno na "Ne davimo Beograd", "Novi optimisti" ali i brojne nevladine organizacije i profesionalna udruženja koja se združeno i sve vidljivije bore protiv medijskog mraka. Bez partija se ne može ali uz pomoć NGO se mnogo više može. Nedavna rasprava o "Dobroj vladi i učešću građana u donošenju odluka" podastrla je svu bedu i licemerje aktuelne politike. Dok su Brnabićevoj usta bila puna hvale i podrške ideji da što više građana participira u odlukama, potpuno je zanemela i ostala bez odgovora na pitanje šta je sa inicijativama "Ne davimo Beograd", a smenu direktora zemunske škole lapidarno ocenila kao nužnost jer je kršio zakon! Kako je kršio zakon ne zna ni ona ni građani na osnovu filtriranih i nedostojnih saopštenja nadležnog ministarstva. Ako, dakle, Beograd ne daje dovoljno povoda za mobilizaciju i združenu akciju opozicije, da bi početak promene vlasti počeo u njemu, onda nema spasa, i verovatno ćemo svi zajedno biti osuđeni na još jedan ciklus mukotrpnog čekanja nove prilike kao Beketov Godo.

povezane vesti

Snovi i demokratija

7

Piše: Gordana Suša

Kec iz rukava

9

Piše: Gordana Suša

Za koga radi Vučić

21

Piše: Gordana Suša

komentari (6)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Zoran Janić, dipl.ecc

22. novembar 2017.

Sjajan komentar. Ima nade za Srbiju, ima puno pametnih ljudi, nažalost takvi nemaju prođu u politici.

voja

22. novembar 2017.

Autorski tekst, pa ko se slaže a ko se neslaže

ruskinja

23. novembar 2017.

Treba svim gore pomenutim opozicionim ciniocima poslati po jedan primerak ovog teksta pa pamet u glavu. Ako se ne ujedinite protiv svinjske hunte onda ste deo nje.

Tom Sojer

23. novembar 2017.

Draga, naša Goco. Kada vidiš minuse na pozitivne komentare tvojih tekstova, seti se progona iz vremena YUTELa. Da! Živi su i zdravi, ponovo vladaju ili misle da vlast treba da bude samo vladanje radi vladavine. I to, onih koji su nam prvo, nadali smo se privremeno oduzeli deceniju i nešto života, sada , već stvaraju, vraćaju nas u agoniju i ludilo, a mi više nemamo kuda bežati. Dosta smo bežali, oterajmo ih tamo gde je im je bilo mesto i tih, devedesetih. I, ne dajmo im da se ikada više vrate. Smrt fašizmu. Od Đevđelije, do Triglava, na celoj kugli zemaljskoj, naravno.

opsta mesta

23. novembar 2017.

Sta je opoziciji milo u snu joj se snilo... Ali u Srbiji pametni i skolovani uvek gube sve partije politickog šaha sa glupim i neskolovanim. Uvek imaju genijalna otvaranja i uvek na kraju dobiju pacerski mat.

sergije miletic

23. novembar 2017.

Koji je najsigurniji nacin da dobijete na kladionici?Pa da se ne kladite.To isto vazi i za opoziciju.Bez obzira na programe,na jednu ili vise kolona,sve receno,jedina dobitna kombinacija za opoziciju JE DA NE UCESTVUJE.Zato sto u svetu onih koji kradu,NIKAKVI izbori nisu moguci