Site name

Silom na sedmu

* U zemlji u kojoj vlada ambijent straha, tražiti samo od medija da se odupiru pritiscima - nije pošteno

Pre tačno mesec dana u emisiji UPITNIK emitovanoj na RTS prikazan je potresan snimak nasilja: tinejdžeri jedne škole u Aranđelovcu tuku svog vršnjaka koji pokušava da se odbrani od brojnih udaraca.

8

Piše: Slaviša Lekić

25. decembar 2017. 15:00

Silom na sedmu

Dečko koga mlate je sam i mršav. Zapomaže i doziva u pomoć.

Nasilnika je više. I jaki su. Oni su bučniji od žrtve.

Snimak u studiju javnog servisa komentariše ministar prosvete Mladen Šarčević:

"Kad pogledate ovog krupnog momka i ovog sitnog momka, otprilike ovom manjem na čelu piše 'muči me'", govori pred milionima ljudi ministar prosvete.

Nakon toga sa osmehom kaže da se, naravno, šali.

Ni sutradan u svom nastupu ministar ne vidi ništa sporno: tvrdi da je u prosveti 38 godina, da decu voli, ali da voli i figurativno da se izražava.

Ja novinara danas vidim kao samog, neuhranjenog školarca, kome na čelu piše - "Muči me"!

Ali ovo nije figurativno izražavanje.

Prema novinarima se danas, zaista, ponašaju kao da im na čelu piše: "Muči me"! Ovi kojih je više, koji su jači i bučniji.

U predsedničkoj predizbornoj kampanji bilo je nebrojeno uvreda i pretnji pa i ćuški novinarima i medijima koji su kritički orijentisani prema kandidatu vladajuće koalicije.

Tokom inauguracije predsednika Aleksandra Vučića novinari su u nekoliko navrata imali fizičke susrete bliske vrste sa obezbeđenjem vladajuće stranke - svim tim incidentima svedočili su policajci u civilu ili uniformi koji prstom nisu mrdnuli da zaštite naše kolege.

Od početka godine novinari su u najmanje deset slučajeva bile sprečeni da izveštavaju: bilo da su diskriminisani prilikom pozivanja na događaj, bilo da im je zabranjeno da prisustvuju javnom događaju.

Država možda nije uvek bila među inicijatorima, ali jeste sasvim sigurno među inspiratorima zlostavljanja novinara. Za mene je od ove užasne činjenice porazniji utisak da ni u jednom javnom nastupu nekog iz vrha vlasti nisam primetio da su ohrabrili novinare da rade svoj posao, a tako makar posredno obeshrabrili one koji ih u tome sprečavaju. Naprotiv: vlast nas još i dovodi u situaciju da se osećamo kao idioti kad ustajemo u odbranu slobode govora. Oni otvoreno prećutkuju tako očigledne stvari: pa, kažu - kakav medijski mrak?!

U situaciji kad je jedan čovek okupirao i monopolizovao gotovo kompletnu javnu scenu, eksploatišući je do krajnjih granica i kad vodeća stranka medije u Srbiji koriste kao sredstvo kreiranja javnog mnjenja u skladu sa svojim sebičnim interesima - nije lako biti novinar.

Uskoro ćete imati priliku da vidite dokumentarni film koji je produciralo Nezavisno udruženje novinara Srbije. Film se zove: "Silom na sedmu"! U jednom trenutku sam mislio da sam napravio materijalnu grešku. Novinarstvo u Srbiji odavno nije ono što je nekad bilo: sila i to sedma. Danas više nije ni sedma i sve je manje sila.

Ispovesti aktera ovog filma svedoče da novinarstvo, ipak, jeste sila samo privremeno prigušena. I da profesija koja je posrtala pred udarcima prestaje da uzmiče. I da ima nas koji sve češće uzvraćamo.

Ako se poruka filma može sažeti u dve reči, ona glasi: "Idemo dalje!"

"Volim taj svoj posao", poručuje Predrag Blagojević, koji ni posle 10 meseci od "nadzora" ne zna ko ga je snimao kamerom; Maja Živanović, koja ne izlazi iz kuće bez suzavca, kaže da je novinarstvo sjajna profesija; Boško Branković, pretučeni snimatelj, i dalje obožava da gleda ljude kroz objektiv; Stevan Dojčinović sa žarom priča kakav je osećaj kad razreše neki slučaj; Tamara Marković Subota, uprkos činjenici da više nema obezbeđenje, i dalje obožava novinarstvo; Vladimir Mitrić, koga već 12 godina obezbeđuju, kaže da se nikad nije razočarao u profesiju; večito targetirani Nedim Sejdinović želi i dalje da igra ovu "igru"; a Dejan Anastasijević, koji ni posle 10 godina ne zna ko je na njega atakovao "kašikarom", kaže da mu se "nikako ne ide" iz novinarstva.

Idemo, dakle, dalje!

Ali ovo nije samo naša bitka i ne možemo sami. Još jednom molim građane da nam pomognu da im pomognemo. Mi borbu za odbranu demokratije, jer to odbrana slobode medija jeste, ne možemo nametnuti. Ona mora krenuti od vas.

Oni koji me duže poznaju znaju da sam jedan od najžešćih, često i najbrutalnijih kritičara novinara i medija. Uz rizik da se ne složimo, ja opet kandidujem tezu da su, i pored svega, novinari - hrabriji deo društva.

U zemlji u kojoj je etika degradirana do nivoa mane, tražiti samo od medija da se drže kodeksa - nepristojno je. U zemlji u kojoj vlada ambijent straha, tražiti samo od medija da se odupiru pritiscima - nije pošteno. U zemlji u kojoj gotovo niko ne radi svoj postao, tražiti od novinara da budu sve što sami građani nisu - i istinoljubivi, i hrabri i da zastupaju javni interes, to nije fer.

Za ovih deset godina, koliko NUNS vodi bazu podataka o napadima, pretnjama i pritiscima na novinare, zabeleženo je 600 ataka na ljude iz medija.

Nema te profesije u zemlji Srbiji na koju se više nasrtalo. Ako vam je svejedno, OK. A ako vam nije jasno zašto toliko ataka na medije: onda nam, zaista, vaša pomoć nije ni potrebna.

(Pozdravna reč na skupu "Zaštita novinara - odbrana javnog interesa" u organizaciji CRD-a i NUNS-a, 21. decembra 2017)

povezane vesti

komentari (8)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

mita

25. decembar 2017.

Ja sam suviše star za bilo kakvu aktivnost ali se pitam gde su mladi ili generacija srednjih godina da digne svoj glas. Sve što je Lekić rekao stoji i ja ga i ne samo njega podržavam. Bwz slobodne štampe nema ne samo demokratije , nema slobode...

Goran

25. decembar 2017.

Uz dužno poštovanje, Nejdimović ne pripada ovoj grupi ljudi, jer je najveća prostačina među novinarima, njegovi tvitovi sa lažnog naloga ga dovoljno odlikuju za kategoriju GORI OD KOČIJAŠA, Lekić ga je pomenuo jer je kao predstavnik vojvođanskih novinara. Dojčinović stvarno predstavlja jednu avangardu u novinarstvu, ali on ima novca, stalne donacije iz inostranstva mu omogućavaju razne projekte, kao i da putuje po inostranstvu kad god misli da je potrebno, a novi projekat, ono Raskrikavanje, je čak i Danas targetiralo nekoliko puta, a kad smo već kod toga, oni se u tom projektu ponašaju kao da su izmislili novinarstvo, dok na pitanje o kakvoj metodologiji se tu radi, na primer, kako se odlučuju koja je vest netačna, koja predstavlja pseudonauku, koja širi dezinformacije, na to ostaju NEMI.

Radivoje Gornjakovic (ali, zaboga,zasto kada imate moju mail adresu ?)

25. decembar 2017.

Tekst gospodina Lekica je crna (i tacana ) dijagnoza stanja.Ali,neposredan povod, za moj komentar ,je smesno-zalosna situacija, kada je moja supruga na trafici zatrazila Koraksov kalendar da kupi nasta je prodavacila primetila da:"Vi ste kupili drugi primerak a da je dobila uputstvo da treci uopste i ne izlozi".Uzgred, dobro je da smo se dokopali DRUGOG od tri primerka jer je to jedino mesto u gradu gde se moze naci.G. Lekicu samo tako nastavite.Ima nas koji rado citamo vase kolumne.

mica

25. decembar 2017.

Poziv gradjanima da pomognu novinarima mi je sasvim u redu.Ali,ne sme se zaboraviti da su i sami gradjani pod pritiskom vlasi("ako ne glasas za nas,izgubices posao!").U toj situaciji nemate mnogo opcija.

Petrovic

25. decembar 2017.

Nasrtati na bilo koga da bi se nasrnulo na profesiju je nešto što je neupitno loša praksa, ne samo u Srbiji već i svugde u svetu. Mislim na sve one ''''omraženije'''' profesije, ne samo na novinarsku.

Hedona

25. decembar 2017.

Ovo je sramota šta se radi i dešava. Danas je postao list koji poziva sve ljude da bi kritkovali vlast.NUNS nije realan on deli novinare.

Mihailo Stosic

26. decembar 2017.

Nazalost,svestan sam bio posledica koje ce nici iz "posejanog semena mrznje" medj´srbima i ostalih naroda na Balkanu 90´-ih,jer nemoze se pozivati na nasilje protiv drugih a da se to nevrati kao bumerang,nemoze se slaviti jedan ubica & mafijas i jedna pevaljaka kao nacionalne heroine,postavljati ih na pijdastal uzora za omladinu a istovremeno kulturu,lepo ponasanje,toleranciju,obrazovanje itd. bacati pod noge i gurati pod tepih kao hrpu "nepozeljnnih stvari" koje nikog nezanimaju!Vreme zetve je proslo odavno,u medjuvremenu su vise generacija stasale u takvim uslovima,vidimo rezultat toga,uzasavajuci je i novinari su isto zrtve (kao i sami gradjani) "pupoljaka mrznje" u medjuvremenu stasalih u odrasle ljude bez trunke morala,skrupula,empatije a takvi sad uzjahali na vlast!Bez prekopotrebne katarze celog drustva,u svim svojim segmentima (odnosi se i na sve vrste medija) tesko cemo se iscupati iz ovog brloga u kome se trenutno nalazimo koji na sve lici samo ne na normalnu,civilizovanu drzavu i drustvo!Vrlo sam skeptican da cemo to uspeti,jednostavno nezelimo da priznamo svoj deo odgovornosti (tu ukljucujem i precutkivanje svega onog sto se desavalo oko nas jer cutanje je znak odobravanja,znamo) i sve vise tonemo u stanje gubernije umesto pravne,zakonom uredjene drzave kojoj je stalo do svojih gradjana!Zalosno je to sve,zalosno je dokle smo dogurali od naroda koji je nosio porive pravde i slobode u svojim genima do naj obicnijih robova, statusa koji danas nosimo zasluzeno, bacajuci cvece na tenkove 90-ih sami smo svoju sudbinu zapecatili!Nazad se nemoze vise ali se moze konacno krenuti sa tom katarzom svakog od nas, ma koliko bila bolna jednom se mora to desiti ili crno nam se pise,ustvari vec smo u g..... do guse!

Boban Ilić

28. decembar 2017.

Možda nemam dovoljno informacija, ali primećujem da na spisku novinara u tekstu nedostaje ime Brankice Stanković, a ona je meni prva asocijacija na izraz "progon novinara". U ostatku teksta se slažem sa autorom.