Kako do standardizovane taksi službe koja je 24 časa, 365 dana godišnje, na raspolaganju građanima? Može li taksi služba biti model prevoza u kome će se, pored unifikacije izgleda vozila, primenjivati ekološki pogoni nove generacije, poput biogoriva, vodonikaili električne energije, i koji primeri te vrste postoje u svetu? Da li je u najužem gradskom jezgru velikih gradova Srbije, moguće uvesti taksi službu kao jedinu dozvoljenu formu prevoza, po uzoru na ekološke standarde u razvijenim evropskim zemljama? Zašto je poreska politika prema taksistima nedosledna, tako da neki plaćaju poreze, a neki godinama ne plaćaju, a država ne reaguje? Da li taksi služba može postati značajan ekonomski resurs za auto industriju i bankarski sektor ukoliko se umesto postojećeg formata, donese odluka o korišćenju jedinstvenog modela taksi vozila? Kako do institucionalnih mehanizama i kaznene politike kojima će se nelegalni taksi prevoz eliminisati sa ulica, i koja inostrana iskustva mogu biti od pomoći u tom pogledu?

Hoće li ekološke takse za široki spektar korporativnih zagađivača u Srbiji, obezbediti održiv sistem finansiranja reciklažne industrije ili dovesti do rasta cena? Na koji način će ekološke takse uticati na cene robe široke potrošnje, IT opreme, kućnih uređaja? Kako će se eventualni rast cena odraziti na sektor maloprodaje u Srbiji? Kakva pozitivna iskustva u primeni ekoloških taksi postoje, i koje države iz regiona, ali i Evrope i sveta mogu biti pozitivan primer u donošenju ovih podzakonskih akata?

Koliki je turistički potencijal Srbije kao kontinentalne zemlje? Da li umesto turističke promocije u svetskim medijima treba plasirati promo kampanje o investicionim potencijalima Srbije, ili te dve kampanje treba integrisati u jednu, poput drugih država regiona? Kako turistički potencijal Srbije može biti u funkciji poboljšanja imidža države u celini, i koja je uloga kompanija, javnih ličnosti i medija u tom procesu? Kakva je struktura i broj stranih posetilaca, i koji događaji i destinacijesu potencijalno najisplativiji za turističku industriju Srbije? Koja je uloga domaćih turoperatera u promociji turističkog potencijala Srbije?Kakvo je stanje domaćeg hotelijerstva osam godina nakon početka privatizacije, i ima li Srbija adekvatne kapacitete za smeštaj stranih gostiju? Koliko ljudi radi u različitim segmentima turističke industrije u Srbiji, i hoće li vizna liberalizacija i demonopolizacija avio saobraćaja u Srbiji, stvoriti prostor za novo zapošljavanje u ovom sektoru? Koji je ekonomski potencijal sinergije turističke industrije i bankarskog sektora u Srbiji? Postoji li standardizovan sistem kontrole kvaliteta usluga turističkih agencija u Srbiji? Kakav je društveni uticaj većeg obima turističkih putovanja građana Srbije u stranim zemljama? Koji mehanizmi stoje na raspolaganju državi u procesu kontrole trenda spoljnotrgovinskog deficita povezanog sa turističkim putovanjima i potrošnjom u inostranstvu? Da li su turistička putovanjau inostranstvo postala deo stadarda života i indikator opšteg ekonomskog rasta u Srbiji?

Ima li država održivu strategiju društvene integracije Roma u Srbiji? Koji pozitivni primeri iz Evrope mogu biti od koristi u primeni mera integracije Roma u društvo Srbije? Koji udeo u integraciji Roma ima rad nevladinog sektrora i koliko zloupotrebe u tom sektoru otežavaju ceo process podrške ranjivim slojevima stanovništva među Romima? Koliko je rasizam i ekstremni nacionalizam pretnja Romima u Srbiji? Da li se u medijskom izveštavanju previđa činjenica da desetine hiljada Roma žive potpuno integrisan i društveno produktivan život i koji pozitivni lični primeri mogu biti poučni? Koji modeli rešavanja problema nehigijenskih naselja postoje u Evropi i kako rešiti taj problem u Srbiji? Da li postojeći obrazovni sistem ignoriše probleme romske dece i faktički dovodi neformalnog, ali faktičkog stanja rasnog odvajanja školske dece? Kako do obrazovnog modela koji će na bolji način integrisati romsku decu?