Koliko demografski trendovi diktiraju smanjenje broja učenika i škola u Srbiji? Kako pod uticajem sve manjeg broja učenika i istog broja nastavnika i profesora učiniti obrazovni sistem ekonomski održivim? Kako racionalno iskoristiti višak prostora u objektima u okviru državnog obrazovnog sistema nastao zbog smanjenja broja učenika? Koji modeli javno-privatnog partnerstva mogu biti primenjeni kada je reč o racionalnom korišćenju školskog sistema sportske infrastrukture i koja je uloga privatnih obrazovnih sistema u tom procesu? Kako demografski trendovi utiču na školski sistem u unutrašnjosti Srbije i kako primena savremenih tehnologija može pomoći da se smanje troškovi nastave? Kako privatni obrazovni sistemi profilišu akreditovane nastavne programe i broj zaposlenih, i može li se u državnom obrazovnom sistemu primeniti nešto od pozitivinih iskustava u ovoj oblasti?

Kako demografski trendovi utiču na ekonomsku održivost zdravstvenog sistema Srbije? Koliko povećanje prosečne starosti stanovništva u Srbiji podiže troškove zdravstvenog sistema i kako će se ovi trendovi manifestovati u godinama koje dolaze? Koja je uloga privatnih zdravstvenih sistema i farmaceutske industrije u ublažavanju negativnih demografskih efekata na kapacitet državnog zdravstvenog sistema da pruži adekvatnu negu sve većem broju korisnika? Koja je uloga inovativnih lekova u procesu efikasnijeg i bržeg lečenja, a samim tim i smanjenju troškova zdravstvenog sistema? Koje su razmere kadrovskog deficita i koji profili specijalizacije su najpotrebniji u zdravstvenom sistemu? Kako naći model koji ce obezbediti ekonomski održiv izvor prihoda iz privrede za zdravstveni sistem, posebno u svetlu demografskih trendova smanjenja broja radno sposobnih i povećanju broja izdržavanih ili neaktivnih lica?

Da li su postojeće cene centralnog grejanja ekonomski održive i na koji način ugrožavaju ekonomski razvoj privrede u celini?Da li privreda i građani mogu da plate postojeće cene centralnog grejanja na gas i mazut? Da li je po Ustavu Srbije moguće obavezati bilo koga da mora da plaća uslugu centralnog grejanja, čak i ako ne želi da je koristi? Može li se desiti da zbog postojećih cena i nemogućnosti građana i privrede da se odjave sa sistema centralnog grejanja, dođe do bankrotstva velikog broja domaćinstava i preduzeća u Srbiji? Da li elektroenergetski sistem može da podnese masovni prelazak građana na grejanje na struju? Da li su investicije u elektroenergetski sistem suštinski preduslov za energetsku održivost Srbije kao države? Da li je gasifikacija Srbije ekonomski održiva ili predstavlja model po kome se veliki deo privrede i građana uvodi u dug prema isporučiocima mazuta i gasa koji nikada neće moći da plate? Zašto Srbija investira ogroman novac u gasifikaciju, a ne investira praktično ništa u domaće energetske izvore poput biomase ili spaljivanja nereciklabilnog otpada?

Koliko je dugoročno održiv model finansiranja infrastrukturnih projekata kroz kreditno zaduživanje, posebno u svetlu visoke zaduženosti Srbije? Da li je javno-privatno partnerstvo najbolji način da se obezbedi ekonomski održiv model investicija u različite infrastrukturne projekte? Kako se modeli ovakvih investicija u sektoru komunalnih usluga realizuju u razvijenim ekonomijama?Kako obezbediti kredibilan sistem kontrole koji bi sprečio zloupotrebe procesa javno-privatnog partnerstva? Kako se proces javno-privatnog partnerstva može iskoristiti kao oruđe unapredenja ravnomernog regionalnog razvoja Srbije? Da li će pozitivna primena javno-privatnog partnerstva unaprediti investicionu privlačnost Srbije?

Zašto je javno-privatno partnerstvo jedan od glavnih modela finansiranja gradnje sportskih objekata u razvijenom svetu? Zašto čak ni u najrazvijenijim državama sveta ne postoji sport koji je dovoljno isplativ da može da finansira stadione i sportske arene samo od prihoda vezanih za sportske događaje? Da li je gradnja multifunkcionalnih sportskih objekata jedan od načina da se privuku novi investitori u sektor maloprodaje i tako snize cene velikog broja proizvoda i usluga u Srbiji? Da li je investiranje državnog novca u rekonstrukciju sportskih objekata bez ikakve druge svrhe ekonomski održivo u svetlu krize javnih finansija u Evropi? Treba li država da investira novac u komercijalne sportove ili treba da kroz model javno-privatnog partnerstva stvori okvir za privatne investicije?

Da li je sistem javnih finansija Srbije održiv ukoliko plaćanje poreza i doprinosa na zarade zaposlenih bude i dalje stvar lične savesti poslodavaca, a ne ozbiljnog zakonskog sistema države? Hoće li zdravstveni sistem i sistem penzionih i socijalnih davanja biti prvi elementi državnog sistema Srbije koji će biti ugroženi fiskalnom nedisciplinom? Zašto vlast u Srbiji subvencioniše i nagrađuje povlasticama privredne subjekte i građane koji ne plaćaju redovno svoje obaveze, dok nema nikakvih ozbiljnih subvencija za privredne subjekte i građane koji redovno plaćaju sve svoje zakonske obaveze? Kako siva ekonomija utiče na održivost sistema javnih finansija i na koji način ugrožava onaj deo zaposlenih koji rade legalno? Koliko dugo će Srbija imati dovoljno novca da servisira svoje budžetske obaveze ukoliko se nastavi sa postojećim trendovima poreske evazije?

Da li je postojeći sistem socijalnih davanja dugoročno održiv i koji broj korisnika može biti ponovo uključen u sistem privređivanja?Zašto je trend prevremenog penzionisanja ekonomski neodrživ i zašto država ozbiljnije ne investira u zapošljavanje ljudi koji su u poznim godinama, ali su još mladi za panziju?Da li država treba da stimuliše zapošljavanje u marginalnim društvenim grupama na tržištu rada ili da pozitivno diskriminiše proizvode kompanija iz sektora socijalnog preduzetništva u procesu javnih nabavki? Da li bez adekvatnog sistema uključenja marginalnih grupa na tržište rada ima dugoročno održivog sistema socijalnih davanja, i može li se desiti da zbog nepostojanja državne strategije, zbog neodrživosti socijalnih budžeta, bez primanja ostane i onaj deo korisnika koji ne može da radi? Da li je cena pozitivnih poreskih stimulacija za preduzeća socijalnog preduzetništva niža od cene plaćanja socijalnih davanja ili penzija ljudima koji i dalje mogu da rade i privređuju?

Koja je uloga globalnog rasta cena sirovina na tržištu poljoprivrednih proizvoda u procesu dugoročnog ekonomskog razvoja Srbije? Hoće li poljoprivreda postati ozbiljan generator prihoda za ekonomiju ili faktor rasta cena i inflacije u Srbiji? Kako stvoriti investicioni okvir za tehnološko unapređenje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i podizanje nivoa prihoda po tom osnovu?Kako rast cena sirovina utiče na konditorsku industriju i proizvoda sokova i može li se očekivati ozbiljan rast cena u ovoj oblasti? Da li je globalni trend rasta cena poljoprivrednih proizvoda jedan od retkih mogućnosti za generisanje ozbiljnih izvoznih prihoda i kako država može da pomogne u tom procesu? Koji je realan nivo državnih subvencija u poljoprivredi koji može da se projektuje u svetlu globalne i lokalne ekonomske recesije?

Kako u razvijenom svetu države pozitivno diskriminišu ekonomsku primenu reciklata u različitim segmentima ekonomije? Zašto domaće kompanije koje plasiraju proizvode od reciklata na tržištu Srbije, često lakše nalaze tržište van zemlje? Koja je uloga reciklažne industrije u obezbeđivanju sirovine za masovnu proizvodnju proizvoda od reciklata, i koje vrste proizvoda od reciklata iz Srbije već danas nalaze mesto na najzahtevnijim evropskim i svetskim tržištima? Koji modeli primene reciklata postoje u putnoj infrastrukturi, građevinarstvu, sportskoj infrastrukturi ili prehrambenoj industriji? Koji su problemi u primeni seta ekoloških zakona u oblasti reciklaže ambalažnog otpada i koji je uticaj ekonomske krize u ovom procesu?

Kako profilisati ponudu domaće turističke industrije tako da generiše veći priliv po osnovu stranih posetilaca? Zašto su neki turistički centri napredovali, a neki nazadovali nakon vizne liberalizacije? Da li veliki strani turoperatori na tržištu Srbije mogu biti faktor razvoja domaće industrije turizma, a ne samo faktor unapeđenja kvaliteta usluga vezanih za putovanja van Srbije? Koliko građani Srbije potroše na turisticka putovanja u inostranstvu i koji je udeo te potrošnje u ukupnom spoljnotrgovinskom deficitu Srbije? Koji model poreske i fiskalne politike može biti primenjiv u procesu privlačenja investicija u turističke destinacije u Srbiji i koja je uloga javno-privatnog partnerstva u tom procesu? Koja je uloga ozbiljnog ulaganja u industriju zabavnih i akva parkova u gradovima širom Srbije na unapređenje nivoa prihoda od turizma?

Da li investicije u akva parkove predstavljaju model razvoja turističke industrije malih gradova u Srbiji? Zašto je industrija zabavnih parkova jedan od najuspešnijih modela razvoja turističke ponude zemalja koje nemaju more ili neke druge prirodne atrakcije? Koji modeli zabavnih parkova, igraonica i drugih zabavnih centara pokazuju najbolje rezultate poslovanja u Srbiji? Koje su specifičnosti tržišta Srbije kada je reč o investicijama u zabavne sadržaje ? Koja je uloga industrije zabave koja uključuje životinjski svet, u unapređenju turističke ponude gradova Evrope, i koji investicioni modeli su se pokazali najpraktičnijim i najisplativijim? Koja je uloga proizvođača opreme za zabavne centre i akva parkove u jačanju kapaciteta ekonomije zabave i koji broj radnih mesta je moguće kreirati u ovoj oblasti?

Koja je uloga naprednih tehnologija filmske industrije u razvoju zabavnih parkova i centara u svetu? Da li je nove 3D ili 6D tehnologije filmske industrije vraćaju ljude u bioskope, i koji su rezultati operatora zabavnih centara koji uključuju napredne bioskope u Beogradu? Kako nove 6D tehnologije filmske industrije postaju ozbiljan generator prihoda ne samo u bioskopima, već i u zabavnim parkovima i zoo vrtovima širom sveta? Da li bioskopi u Srbiji propadaju ili propadaju samo oni bioskopi koji ne prate tehnološki razvoj? Koji godišnji prihod generiše industrija naprednih bioskopa u Srbiji, i koliko savremena tehnologija filmske industrije obesmišljava pirateriju u ovoj oblasti? Koji prihod generišu prateći sadržaji u industriji naprednih bioskopa?