Site name

24 laži u sekundi

Crni odraz čoveka u belom

„Jedino što si uradio je osnaživanje Monroa. Nećeš pobediti, kao što ni ja ne bih pobedila ali sam barem pokušavala da predstavljam... Ne znam šta! Sigurno ne „jebe mi se za sve". Da si zagovarao revoluciju to bi bilo nešto ali nisi zato što bi za to bila potrebna hrabrost i stav. A ti, šta imaš? Ko si ti? Za šta si?"

22

Piše: Pavle Simjanović

20. mart 2017. 21:00

Crni odraz čoveka u belom

Gvendolin Haris, kandidatkinja Laburističke partije za parlamentarnog predstavnika okruga Stentonford i Heršam (epizoda „Valdov trenutak" serije „Crno ogledalo")

Bilo je to u februaru 2004. godine, hodao sam ulicom glave verovatno pune erotskih misli (kažu da se o tome tokom dana razmišlja mnogo više nego što smo svesni, pa...) kada sam shvatio da, ubrzano im se približavajući jer gubim ravnotežu kada sporo hodam, prepoznajem jednog od dvojice momaka svojih godina koji su koračali ispred mene. U pitanju je bila osoba koju su u osnovnoj školi poznanici iz njegovog i ostalih odeljenja tukli i kinjili tokom perioda ne kraćeg od tri godine. Sad, ne želim da budem užasan čovek i ograđujem se od bilo kakvog uopštavanja ali u datom slučaju individualac maltretiran od strane grupe nije bio u potpunosti bez krivice.

Radilo se o preteranoj kilaži praćenoj nadmenošću, žrtva je pružala neobičan otpor, kada bi dobio udarac pesnicom počinjao bi da juri svog napadača koji bi uživao bežeći, samo da bi, kada mu dosadi, stao i zadao još jači udarac na taj način, do sledećeg velikog odmora, prekidajući komunikaciju. Osoba u pitanju bila je naporna i iritantna, u potpunosti nesvesna poruke koju šalje, što, naravno, ne znači da je valja maltretirati i moram da prijavim da na istu nisam nikada digao ruku, a mogao sam, jer, svi su mogli. Možda sam, je li, pristojno ljudsko biće. Verovatnije će biti da sam negde u dubini svog srca tame podozrevao da bih, u malo drugačijoj podeli karata, ja bio taj.

Jeste, za razliku od njega, družio sam se sa drugom decom (fudbal, vucaranje po ulicama posle škole, sitne krađe - vršilac dužnosti premijera ima sreće, ja ne mogu da, kao on knjigu, vratim protiv-pravno prisvojene čokoladice i sokove). Imao sam, sve zajedno, neku vrstu normalnog detinjstva, pa opet, već tada sam živeo u uverenju, ili u iluziji, da sa mnom nešto ozbiljno nije u redu i da bi grupa to mogla da prepozna. Kako god, to je bila osoba zbog koje sam te februarske večeri usporio korak i rešio da na kratko budem špijun, primetivši da on i njegov sagovornik pričaju o nečemu važnom čega su deo. Baš kada sam počeo da hvatam nit razgovora nekadašnja žrtva vršnjačkog nasilja dobila je SMS poruku nakon čega se okrenula - za sekund će biti razumno za pretpostaviti - partijskom drugu uskliknuvši „Sjebali smo Čedu!". Te večeri je, naime, održana skupština Demokratske stranke na kojoj je Boris Tadić postao predsednik, započevši niz događaja koji se završio pobunom belih listića i trenutnim stanjem nacije.

Danas, umesto belih listića imamo celog belog čoveka čiji se glasovi broje i čije postojanje ne predstavlja nekakvu moralnu pobunu već vodi ka realnosti, ka rezultatu. I, kao ni bilo šta drugo, iako se to njegovim biračima može pričiniti, ni on nije originalan, nešto nikada ranije viđeno. U epizodi „Valdov trenutak" britanske serije (zapravo, serijala tv drama) „Crno ogledalo" torijevski poslanik uhvaćen je u digitalnoj korešpondenciji seksualnog tipa sa petnaestogodišnjakinjom nakon čega je bio prinuđen da vrati mandat.

Na vanrednim izborima u njegovom, tradicionalno torijevskom, okrugu kandiduju se umereno mladi konzervativac, sigurni pobednik, i dvadeset-i-nešto-godišnjakinja iz Laburističke partije, svesna da nema šanse te da će joj izborni proces dobro doći za sticanje iskustva i građenje stranačkih odnosa. Neočekivano, ekipa humorističke televizijske emisije kandiduje, u jurnjavi za gledanošću, tj. povećanjem cene reklamnih blokova, animirani lik, plavog medveda Valda čijim glasom i pokretima iz režije upravlja frustrirani komičar sa odavno prošlih i zaboravljenih petnaest minuta slave. Šala se, naravno, nalazi u verbalnom ponižavanju karijernih političara i, kako se radi o malim, lokalnim izborima, u trenutku kada fenomen dostigne nacionalnu, čak globalnu primetnost, i dalje je sveža.

Srećom po Valda i njegovog lutkara koji shvata da je ceo poduhvat veliko ništa, izbori se bliže. Valdo će izgubiti, tesno, daleko iza sebe ostavivši mladu laburistkinju. Da li je cela šala bila korisna ili opasna? Autor serije, donekle reakcionarno koncipirane kao upozorenje na opasnosti tehnološke revolucije i, uopšte, hipsterskih društvenih fenomena, bira drugu opciju. Nakon što Valdo, bez straha i kontrole govoreći političarima sve ono što obični građanin misli ali obično za nekog takvog nije u prilici da glasa, postane internet fenomen, u posetu televizijskoj ekipi dolazi sumnjiv tip o kojem šef produkcije ne zna mnogo osim „da je iz Vašingtona i da ima njegov privatni telefonski broj".

Valdo je vrlo upotrebljiv, kaže Amerikanac koji se predstavlja kao neko „iz Agencije". Trenutno, on nema nikakav „kredo" osim iskrenosti („sada je anti-politički usmeren - samo po sebi to je politički stav") što samo znači da je moguće u budućnosti ga upotrebiti u svrhu bilo koje ideologije, konkretno, u izvesnoj južnoameričkoj zemlji u kojoj se bliže izbori. Na kraju, odlazimo u malo manje blisku budućnost, u, očigledno je, totalitarnu državu (valjda Veliku Britaniju ukoliko u tom trenutku koncept država i dalje postoji) u kojoj je naš komičar pretučen od strane interventno opremljene policije zato što je gađao veliki bilbord sa Valdovim likom. Proizvod je promenio vlasnika i sada više nije u rukama umetnika već mnogo mračnijih igrača.

Televizijski intervju Belog Preletačevića ogolio je problem „Valdo" koncepta. Naime, jako je teško, gotovo nemoguće, držati zanimljivost njegove šale duže od nekoliko minuta. Nakon pola sata, nastup postaje nepodnošljivo dosadan. I, nije kriv Beli, njegova mladost i nedostatak medijskog iskustva. Zamislio sam sebe u situaciji u kojoj se zatekao i shvatio da ne bih bio u stanju da uradim ništa drugačije ili bolje. Naime, kada u prvih nekoliko minuta ispucate osnovnu šalu nakon toga nemate gde da odete, osim u stil, za šta Beli, sve i da ima intelektualne mogućnosti, nije imao dovoljno pripremnog vremena. Postoji razlog zašto ozbiljni „stend ap" komičari godihama rade na svom nastupu i zašto za sat vremena stajanja i pričanja publici putem znoja izgube nekoliko kilograma.

Ostaje pitanje koristi i štete. Jasni su razlozi postojanja Valda, Belog i drugih kratkotrajnih fenomena iz oblasti političke zabave. U slučaju Srbije, počinju od dvojice mučenika koje sam prisluškivao pre trinaest godina. Jako je zavodljivo pokazati srednji prst svim gmazovima koji se sakupljaju u političkim partijama, svim ministrima sa ukradenim doktoratima i... da ne nastavljam jer sam dosadan samom sebi. Po prirodi stvari, za Valda glasaju ili klinci koji nikada nisu niti bi glasali za čoveka u tamnom odelu ili razočarani glasači liberalnih političkih opcija.

U slučaju Belog i srpskih predsedničkih izbora, ukoliko među njegovim glasačima preovlađuju predstavnici prve grupe on šteti sistemu jer povećava izbornu izlaznost. Ukoliko privuče prvenstveno pripadnike druge grupe njegovo postojanje na izborima ne koristi ničemu drugom do održanju sadašnje vlasti. I, naravno, ukoliko uđe u drugi krug, u tom slučaju - jer, toliko smo nesrećni i u svom besu poremećeni - „Samo jako", do pobede. A od interventne policije u belim „stormtruper" uniformama ćemo bežati, ako do toga dođe. Ne bi bio prvi put.

povezane vesti

Damnatio memoriae

0

Piše: Pavle Simjanović

O jednom izopačenom životu

3

Piše: Pavle Simjanović

Žan ima dugačke brkove

1

Piše: Pavle Simjanović

komentari (22)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ivan

20. mart 2017.

Hvala, odličan osvrt na fenomenologiju g. Maksimovica. Dodao bih još ''''Smrt gospodina Goluže'''' kao još jedan primer iz naše kulture koji opisuje ovakve fenomene.

Marko

20. mart 2017.

Kakva faca ovaj Beli pa ovo je strašno, baš strašno!

kosta

20. mart 2017.

Niste morali ovoliki tekst da pišete!Znamo mi da je Beli postao najjači opozicioni kandidat!

Boban

20. mart 2017.

Beli pomrsijo konce svima, pa ga sada napadaju svi pa i novine!

Vasilije Zorić

20. mart 2017.

Beli je stvarno sociološki fenomen, ali bez originalnosti. Ljudi će ga vrlo brzo ugledati onakvog kakav zaista i jeste, bled i prolazan. On je kao novi turbo folk hit ili kineska šarena stvarčica koja samo na trenutak privuče pažnju...vrlo brzo svima postaje će postati jasno o kakvom nekvalitetu se radi.

Goran

20. mart 2017.

Beli je uspeo u cemu niko nije, a to da nas dobro zasmeje!

Aleksandra Tasić

20. mart 2017.

Uvod ovoga teksta sve govori. Kao da sam ga ja izmislila. Bravo.

Ivan Jamkovic

20. mart 2017.

Ludi Preletacevic!

BELI mnjinski partner

20. mart 2017.

BELI je mudriji od ostale opozicije (kja mašta da bude opetbglavna), jer se on priprema za buduće Beogradske i Parlamentarne izbore, gde želi da uđe u vladu, kao manji partner !!

uros

21. mart 2017.

Koja teska smejuria!!!

Stefan

21. mart 2017.

Meni Beli nije ni malo zanimljiv, kao ni njegov pristup kampanji.

Branko

21. mart 2017.

Njegovi skecevi animirali su odredjen profil biraca, koji ili ne vide, ili ne zele da vide, koliko je sve to plitko, neozbiljno i bez cvrste podloge. U sustini cisto gubljenje vremena onih koji se okupljaju oko njega.

deki

21. mart 2017.

Covek koji ce mnoge ostaviti iza sebe posebno one iz DOSA

nija

21. mart 2017.

Beli je dno dna .

kat

21. mart 2017.

Glumi nekog novog komunistu neki novi slican pokret ali od toga nema nista.

Mita

21. mart 2017.

Beli da drži stend ap nastupe, a ne da se kandiduje za predsednika.

NINA

21. mart 2017.

On je jedna velika farsa .

Aca

21. mart 2017.

Belog ko da je poplava izbacila!

Makala

21. mart 2017.

Bruka i sramota!!!

Miki

21. mart 2017.

Crni covek u belom odelu.

Pavle

21. mart 2017.

Malo ozbiljnosti nije na odmetu.

sofija

22. mart 2017.

AVE BELI SAMO JAKO! SVI TE VOLIMO [3