Foto: Nenad KovačevićI pored velikih problema čiji je osnovni uzrok manjak novca, a što nije ekskluzivitet Užica, „Narodno pozorište“ u tom gradu ne odustaje od pozorišnog kvaliteta i uspeva da sa malo para i sa velikim entuzijazmom skreće pažnju i publike i stručne javnosti.
To dokazuju i nagrade kojima je taj ansambl nagrađen i to za predstavu „Hromi ideali“ (Milutin Uskoković/ Zlatko Sviben) na 52. Festivalu „Joakim Vujić“ i na 61. Sterijinom pozorju. Na „Malom Joakimu“, za ulogu u dečjoj predstavi „U cara Tojana kozje uši“ (LJubivoje Ršumović/ Boris Todorović) nagrađen je glumac Nikola Penezić, ali i pisac teksta. Komad „Odumiranje međeda“ (Branko Ćopić/ Nemanja Ranković) proglašen je za najbolji na 21. Međunarodnim festivalu malih scena i monodrame u Sarajevu. Na kraju, toj pozorišnoj kući je pripala i „Izuzetna Vukova nagrada“ za 2016, koju dodeljuje „KPZ Srbije“ i to za „izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru“.
Ipak, za programe tog pozorišta, čiji je osnivač Grad Užice, u budžetu za ovu godinu je planiran iznos od četiri miliona dinara, što, kako navodi Zoran Stamatović, direktor „NP“ Užice, nije dovoljno.
– Realno je da repertoarsko pozorište, kao što je naše, ima najmanje četiri premijere koje bi trebalo da se finansiraju novcem iz budžeta, pod uslovom da nemamo ograničenja u zapošljavanju što je jedan od najvećih problema te ustanove, kaže.
– Broj stalno zaposlenih se smanjuje, a zbog zabrane zapošljavanja ne možemo da angažujemo više od deset odsto od ukupnog broja zaposlenih. Ta zabrana ne bi trebalo da se odnosi na ustanove kulture, jer „Romea i Juliju“ ne može da igra neko sa 50 godina i ne može da se igra ansambl predstava sa tri glumca – objašnjava Stamatović i dodaje u Užičkom pozorištu godinama nije zaposlen glumac.
U toj ustanovi od 46 zaposlenih, kako kaže, 16 je glumaca, dok su ostali tehničko i pomoćno osoblje i administrativni radnici, a prosečna neto plata je 43.890 dinara.
Na pitanje na koji način, u takvim uslovima, pozorište može da odigra svoju ulogu, Stamatović kaže da se, osim budžetskog novca, koriste drugi resursi i entuzijazam, za koji kaže da ne može da traje beskonačno dugo.
– Slična situacija je u većini domaćih pozorišta. Međutim, povremeno mi je nelagodno da govorim o tome, jer sam se uverio da ljudi rade i u lošijim uslovima – kazao je sagovornik „Danasa“.
On je dodao da su osnovni ciljevi tog pozorišta u ovoj godini da se održi programski kvalitet, unapredi Jugoslovenski pozorišni festival, koji okuplja najbolje predstave iz regiona, ali i kvalitet dva dečja festivala, koja se organizuju u proleće i na jesen. Osim toga, kako kaže, potrebna su ulaganja u pozorišnu zgradu, kako bi ona postala energetski efikasnija, pošto i dalje koristi kotlarnicu na mazut.
Za organizaciju Jugoslovenskog pozorišnog festivala lokalna samouprava izdvaja 4.150.000 dinara, a podrška se očekuje i od Ministarstva kulture. S druge strane, dečije pozorišne festivale, čiji je cilj da se edukuje i stvori nova publika, „Užičko pozorište“ samostalno finansira razmenom predstava, bez podrške grada.
– Znam da možemo više i imamo želju da to bude i više i bolje. Nadam se da će se to desiti, jer nas na to obavezuju publika i nagrade koje smo dobili ne samo prošle godine, nego i ranijih godina i decenija – poručio je Stamatović.
Premijere
Tokom ove godine užički ansambl pripremiće tri premijere: „Svedobro“ Stevana Vraneša, koju će režirati Nemanja Ranković, umetnički direktor „NP“ Užice, „Kad sam bio garav“ Milivoja Mlađenovića, koju bi trebalo da režira Marko Torlaković i „Sterijin put u Srbe“ Milovana Vitezovića, u režiji Bogdana Jankovića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
