Barišnjikov: Još se radujem pozorištu

On će u nedelju, ponedeljak i utorak u beogradskom Pozorištu na Terazijama izvesti komad „Brodski/Barišnjikov“ u režiji poznatog letonskog pozorišnog i operskog reditelja Alvisa Hermanisa. Reč je o zajedničkoj produkciji Novog Riga teatra i Barišnjikov produkcije iz NJujorka koja je nastala kao plod saradnje ove dvojice umetnika i višedecenijskog prijateljstva između Mihaila Barišnjikova i njegovog zemljaka takođe emigrantske sudbine, ruskog pesnika i nobelovca Josipa Brodskog.

– Veoma sam nestrpljiv da se sretnem sa ovdašnjom publikom. Naše kulture su bliske. Rusku i srpsku kulturu povezuju istorija, religija, jezik… Rekli su mi da je ovde poezija Jozefa Brodskog veoma poznata i to ne samo u školama i na univerzitetima, nego i u privatnim bibliotekama. Prilično sam siguran da govorimo zajedničkim jezikom. Ovo nije predstava umetničke igre, već lični, intimni prelaz iz igre u pozorište, što je za mene važan trenutak. Igra se na ruskom, biće titlovana na srpskom jeziku – rekao je Barišnjikov juče na konferenciji za novinare u Biblioteci Skupštine Srbije, čiji je domaćin bila predsednica parlamenta Maja Gojković.

Ideja za ovaj komad, prema njegovim rečima, potekla je od Alvisa Hermanisa, koji mu je još pre pet godina, računajući na prijateljstvo koje je Barišnjikov gajio sa Brodskim više od 20 godina, pričao koliko je opčinjen delom Brodskog i predložio da rade komad o njemu.

– Mislio sam da se šali. Čitanje poezije na sceni je veliki izazov. Trebalo mi je vremena, gledao sam nekoliko Hermanisovih predstava, a onda smo se pre pola godine sreli i napravili ovaj komad, koji je premijerno izveden 2015. u glavnom gradu Litvanije u kom sam rođen i živeo do 16. godine – u Nova Riga teatru, avangardnom pozorištu na čijem je čelu Hermanis. Izvodili smo je u SAD, sad smo na evropskoj turneji koju počinjemo ovde, a potom očekujem da gostujemo u Londonu, Nemačkoj, Švajcarskoj, Izraelu… – rekao je Barišnjikov.

Citirajući Brodskog „da se zahvaljuje sudbini što je postala usamljena“ Barišnjikov kaže da je srećan što u ovim godinama – 2018. puni 70. godina, i dalje nastupa zato što je „neko gore veoma ljubazan prema njemu“.

– Zahvalan sam sudbini što sam imao prilike da mnogo toga naučim, što se i u ovim godinama bavim umetnošću, što sam još pred publikom, što još otkrivam teatar i još mu se radujem. Reditelji su me često „koristili“ kao glumca koji ume da se kreće i igrača koji ume da glumi, tako da je to neka vrsta prirodnog prelaza. Ono što je zajedničko svim rediteljima koji su sa mnom radili jeste da je to bilo eksperimentalno pozorište – ja nisam učio da budem klasičan glumac, nego klasičan igrač. Ali, u meni postoji ta fascinacija pozorištem – bio sam fasciniram ruskim teatrom i klasicima, a kasnije i zapadnim klasicima. Jednostavno dobro se osećam u eksperimentalnom teatru. Scena je za mene prirodno mesto – objasnio je Barišnjikov, napominjući da je nedavno sa američkim rediteljem Robertom Visonom radio komad „Pismo čoveku“ inspirisan Dnevnikom slavnog baletskog igrača Vaclava Nižinskog.

Tvrdeći da izbegava da mladim umetnicima daje bilo kakve savete zato što je njegova karijera bila neobična, Barašnjikov je upozorio sve one koji bi želeli da se otisnu u umetničke vode, posebno igrače, da „moraju sto posto biti sigurni u svoj izbor, kako posvećenost koju bilo koji vid umetnosti zahteva ne bi bila ropstvo“.

Mihail Barišnjikov, koji je, osim po svojoj vrhunskoj umetnosti, poznat i po političkom stavu da ne nastupa u državama sa totalitarnim režimima, svoju drugu posetu Srbiji (2009. gostovao je u Novom Sadu) započeo je preksinoć večerom kod premijera i izabranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Maja Gojković: Institucionalna podrška BFI

Predsednica srpskog parlamenta Maja Gojković izjavila je da joj je čast što je Mihail Barišnjikov prihvatio poziv da se beogradskim novinarima obrati u istorijskom u kulturnom zdanju kakvo je Skupština Srbije, koja je i spomenik kulture. Ona se zahvalila i direktoru i osnivaču Beogradskog festivala igre Aji Jung što je ovom manifestacijom „podigla lestvicu više, ako je to uopšte i moguće“ i obećala da „Aja uvek može da računa na institucionalnu podršku kad je u pitanju BFI“. Tokom prošle nedelje Aja Jung i Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Srbije razmenili su javnu prepisku na temu finansiranja 14. BFI, jer Aja Jung sumnja da će dobiti podršku nadležne državne komisije. Konferenciji za novinare prisustvovao je i ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot.

Stihovi i zrikavci umesto muzike’]

U komadu „Brodski/Barišnjikov“, koji čuveni igrač naziva i „unutrašnjim monologom po zadatku“, nema muzike – ide samo tekst i hor zrikavaca. Barišnjikov je pre dolaska u Beograd izjavio da „nema ni koreografa, jer je reč o scenskom i intuitivnom kretanju slično rešenjima iz predstave o Nižinskom „Pismo čoveku“.