Čulnost u srcu megalopolisa

U petak je zadovoljstvo u tu svrhu bilo i nenadmašno, izvanredno. Najpre, kvartet prefinjene čelistkinje i autorke Tomeke Reid, sa preobdarenom gitaristkinjom Mary Halvorson u sastavu, a potom i – komadićem naš! – Z Country Paradise sa glumicom i pevačicom Jelenom Kuljić kao frontwoman-kom. Žene, veličanstvene žene, u prvom planu.

Tomeka Reid Quartet, u startu ove večeri, apsolutno je zanosan ansambl otmenih muzičara, koji svojim toplim zvucima ispituju gradsku egzotiku, stadijume slušnog uzbuđenja što se mogu iskusiti u laganom, milujućem hodu njegovih stanovnika, sve one uskličnike kinematografskog kvaliteta koji vrebaju u muzičkim ‘avanturama ispod pločnika’, gde se svakodnevna ulična simfonija prepliće sa dnevnim sanjarenjem hodača ili vrlo konkretno dopirućom vrelinom ekstaze iz jazz klubova. Maštati ma gde na svetu, u ovako specijalnom pulsiranju paralelnog vremena, toliko punom svetlosti, u kome minuti i sekunde traju čas kraće, a čas duže, i povrh kojeg se nekakvi paralelogrami zvučnih čestica vrzmaju poput zmajeva, da progovore na vrhuncu gotovo pa ljudskim jezicima, hukom i jurnjavom, neurozom dahova, žmarcima gradskih avenija, sjaktanjem svetlosti iz kockica prozora i ulične rasvete – sve to okončano je kao u kakvom mozaiku nirvane, koja namah daje spokojstvo džinovskom zbiru nemira. Prava muzika sveopšteg zvučnog iskupljenja, protkana bespogovornim eksperimentom, među snolikim bićima meditacije zaista, ali žustra i potpuno oslobođenog pripovedanja o čulnosti u srcu megalopolisa. Tomeke Reid i Mary Halvorson i njihovi kamaradi, bubnjar Tomas Fujiwara i kontrabasista Jason Roebke, priredili su nam nešto zbilja posebno ovde. Fantaziju osetljivosti i ljupke snage od čelika.

A nakon toga se treba pripremiti za Z Country Paradise, gde punk sreće jazz, prefinjena poezija divlji krik, a usred svega toga još i glas Kuljićeve koji podstiče njene saučesnike na sceni i obrnuto, da sve bude još divljačnije, ekstremnije. Pravi „Horse Latitudes“ iz riznice The Doorsa povremeno, maksimumi intenziteta do poslednjeg atoma, usredsređena silina neočekivanih ishodišta, teatar glasova u prenosu uživo kakvog toka svesti, pomišljate na „Revolution 9“. Uh, bilo je moćno, svemoćno zapravo. Podrhtavali ste u svojim stolicama, pod vas je tresao kao stočić u spiritističkoj seansi, ali ste tako prodrmani mogli zato hrabro da izađete na ulicu i preskačete distance čizmama od barem sedam milja. E, to je baš pravi Ring Ring!