Briljantna avantura, zavodljiva pogibelj

Nekako sa tim utiskom kao da svaki put izlazite sa koncerata pijaniste Kemala Gekića, umetnika naoružanog idejama apsolutno očaravajućim, sa strastvenošću od one najfinije vrste i duhom slobodnim i neuhvatljivim za svaku zamku oveštalosti i površnog ispunjenja. Naprotiv! Gekić uvek iznova obnavlja u našim srcima i sećanjima onu sliku muzičara koji plamti, uzbuđuje, provocira i ostavlja bez daha, pri čemu se o njegovim koncertima potom još dugo govori, doživljaj ide od usta do usta u jednom živom opisivanju, uspostavljajući namah zajednicu slušalaca, dotaknutu nevidljivom električnom munjom do sledećeg susreta.

Aktuelni Gekićev dolazak u Beograd, u organizaciji kuće Metropolis Music, izveo je ovog umetnika na scenu Velike dvorane Kolarčeve zadužbine ponovo sa odistinski blistavim pijanističkim programom, koji izabrane Transcendentalne etide Franca Lista (br. 11, 12, 5, 8, 9, 1, 2, 4) naizmenično upliće sa takođe ličnim izborom Preludijuma i fuga (cis-mol, Be-dur, Es-dur, ce-mol, De-dur I WTK, ge-mol, e-mol II WTK) velikog Johana Sebastijana Baha, u toku jedne iste večeri! Ako ste se iznenadili i ustuknuli pred ovakvim izazovom bačenim pred vaš sluh – delo koje je usledilo razuverilo je i najveće sumnjičavce u auditorijumu. Izmenjujući Listove neverovatne zvučne storije sa dubokom univerzalnom mudrošću Johana Sebastijana, ukrštajući briljantne avanture i zavodljive tonske pogibelji Listove sa Bahovim čistim i usredsređenim zvukom na suštinu ljudskog bića i Tvorca, prebojenu delikatnim čarima života unaokolo kao retkim draguljima pred kojima osećate samo duboku zahvalnost i tronuće – Gekić jednostavno pleše preko vekova, naraštaja i stilova bar tri epohe, dvojice kompozitora i naše sadašnje, uspostavljajući na vrhuncu zvučno treperenje između tih različitih vremenskih ploha tako da ih sve dovodi u isti trenutak današnjice.

Gekićev List od samih početaka grmi ovde poput otimanja pravog Baš-Čelika iz okova, u svojim sustižućim tonskim urvinama, sa vodopadima zvukovlja uz i niz preteća klavirska obrušavanja, te sa krasnim spiritualnim odmorištima u laticama i sečivima izraza, sred kojih buktava zgusnutost muzičke materije u svojevrsnim osinjacima, vrtlozima i mrestilištima atoma, proleva se napokon u granitnom trijumfalnom daždu preko klavira i – svih nas. Dotle će pak njegov Bah, sve ono skupoceno davnašnje zaiskriti još i zagonetnom plemenitošću vijugavih misli, jednom osobenom naracijom od zveketavih naniza i žuborenja klavirskog zvuka, tim odjecima unutar sebe, neuhvatljivim i ljeskavim poput samog prosutog zlata na kakvom krajičku kopna pod suncem. Listova mahnita, hipnotička gotik aura što kao da već najavljuje buduće Joy Division i The Cure, zrcaliće se zato ovde u Bahovom spokojstvu što se uzdiže u misterioznoj, dirljivoj slavi. Kako samo ovo ranije nismo čuli!