„O ljubavi i seksualnosti kod nas se veoma mnogo priča, ali se mnogo malo zna. Čak neverovatno malo. To je moje iskustvo iz dugogodišnje psihoterapeutske prakse. I danas susrećem ljude koji o ljubavi i seksualnosti ništa ne znaju. Zašto? Zato što ih niko tome ne može naučiti“, kaže LJubomir Erić, psihijatar i dugogodišnji profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.
On je autor knjige „Leksikon ljubavi i seksualnosti“ koju je ovih dana predstavio izdavač JP Službeni glasnik. Ovo delo sadrži 2.000 pojmova vezanih za sferu ljubavi i seksualnosti. To su tekstovi ili kratki eseji o institucijama, organizacijama, stavovima ili promišljanjima, poremećajima ili disfunkcijama, kao i kraće biografije najpoznatijih svetskih lekara, psihologa i drugih stručnjaka koji su dali doprinos razvoju i napretku psihologije seksualnosti. Pored toga, knjiga sadrži i ljubavne pesme.
Erić smatra da je njegovo delo jedan od načina da se ljudi bolje upoznaju sa pojmovima ljubavi i seksualnosti, ali da mu se čini da je seksualno obrazovanje u školama iluzorna stvar. Razlog je, kako kaže, to što nema profesora koji bi objedinili svo znanje potrebno za takav predmet.
„Biolozi bi pričali o biologiji, psiholozi o psihologiji… Ali nema takvih profesora koji mogu da integrišu sve znanje i da decu nauče svemu. Seksualno obrazovanje prepušteno je porodici, a porodice su najrazličitije moguće“, dodaje psihijatar.
On napominje da je ljubav osnova svega i da oni koji ne mogu da vole ne mogu da nađu zadovoljstvo i sreću u seksualnom životu.
„Moje psihoterapeutsko iskustvo pokazuje da savremeni ljudi ne umeju da vole, da se ljubav izgubila. Više nema ni bliskosti, a bliskost i intimnost su osnova ljubavi. Nema tolerancije ni saradnje među ljudima, nego je zavladao takmičarski svet… Ko ima više, ko ima bolje… To je narcistička kultura, što je na Zapadu davno poznato. LJudi su okrenuti samo sebi“, priča autor dodajući da je danas jako teško mladim ljudima da nađu partnere jer smo sudeonici narcističke kulture.
NJegova knjiga posvećena je i pitanjima rodnog identiteta, čijem izučavanju je, kako kaže, kod nas jako mali broj ljudi posvećen, kao i seksualnim parafilijama.
„Nekada se to zvalo seksualne perverzije i nastranosti, što su grube reči, koje su na sreću promenjene“, priča Erić objašnjavajući da je homoseksualnost 1973. godine isključena iz psihijatrijskih/psihičkih bolesti, te da postoji trend da se još mnogo drugih parafilija na isti način isključi. On naglašava da se u celom svetu vodi velika bitka šta je to normalna seksualnost.
„Danas se deca u svetu, na primer u Švedskoj i Velikoj Britaniji edukuju da treba da masturbiraju, a nekada se to smatralo perverzijom. Zato što se tako uče da se oslobađaju stresa, straha, uče o svojoj seksualnosti… Kod nas se za to ne zna“, kaže Erić, dodajući kroz smeh da ova njegova izjava može da prođe „kao Darvin u našim školama“.
Poezija preteča psihoanalize„Poezija je suština stvari i izvor svih lepota, pa i psihoanalitičkog znanja. Smatram da je pesništvo važna preteča psihoanalize. Zato sam u svojoj knjizi važan deo posvetio i ljubavnoj poeziji“, objašnjava LJubomir Erić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
