Premijera nove sezone "Igre prestola" zakazana za nedelju

Deli nas još samo sedam epizoda pre velikog finala „Igre prestola“, koje je zakazano za 2018. godinu. Još samo sedam epizoda (doduše dužeg trajanja nego što smo navikli) koje počinju sa emitovanjem ove subote na TV stanici HBO, pre nego što osma, poslednja sezona, otkrije ko će biti konačni vladalac ili vladarka Sedam kraljevstva i sesti na Gvozdeni presto (barem na neko duže vreme). Kladionice već uveliko primaju opklade ko od likova neće dočekati taj trenutak, a kako se spekuliše – niko nije bezbedan, čak ni DŽon Snežni, koji je već jednom „ustao iz mrtvih“.

Kao i prethodna sezona, i nove epizode nastale su na osnovu materijala koji se ne može naći u dosadašnjem nezavršenom serijalu DŽordža R. R. Martina „Pesma leda i vatre“, već na osnovu priča koje je slavni autor otkrio tvorcima serije, a koje planira da pretoči u nove knjige. Izvesno je jedino da će sa osmom sezona serija „Igra prestola“ u dosadašnjem obliku definitivno biti završena, ali i da će pojedini zapleti dobiti svoje nove serijale, mada još uvek nije poznato, koji od njih tačno.

Dakle, sve pretpostavke su moguće, a pre nego što klupko počne da se odmotava sa prvom epizodom u subotu, nagađanja se mogu izvlačiti samo iz trejlera nove sezone i dosadašnjeg zapleta. Prethodna sezona završena je sa Sersei Lanister koja je, blago rečeno, eliminisala sve svoje neprijatelje i postala krunisana kraljica Sedam kraljevstava. Iako je kuća Lanisterovih nakon četiri decenije konačno postala kraljevska porodica, Sersei je svojim dosadašnjim postupcima učinila sve da njihova moća stoji na staklenim nogama. Osim toga sve vreme joj preti predskazanje iz njenog detinjstva – da će smrt njeno troje dece prethoditi njenoj smrti. Pitanje kojim počinje sedam sezona je koliko će Sersei izdržati na Gvozdenom prestolu. Koliko god da je u ovom trenutku radnja daleka od tog zapleta, opasnost po njen život predstavlja Arja Stark. Najmlađa ćerka Neda Starka, koja je završila svoju obuku plaćenog ubice u slobodnom gradu Bravosu, vratila se Vesteros kako bi precrtala što više imena sa svog čuvenog spiska ljudi koje želi da ubije, a poslednji među njima bio je Valdor Frej. Za Sersei opasnost stiže i sa mora, budući da je Deneris Targarjen u dogovoru sa Teonom i Jarom Grejdžor, krenula put Kraljeve luke. Podršku ima i od Tirelovih kao i od Elarije Peščane, koja je nakon puča preuzela kontrolu nad Dornom, ali i svog vernog savetnika Tiriona Lanistera. Na Severu su DŽon Snežni i Sansa Stark, uz pomoć prijatelja, uspeli da poraze Remzija Boltona i ponovo zauzmu Zimovrel. Vitezovi severa imenovali su DŽona novim kraljem severa, budući da su Rob i Rikon mrtvi, a da se veruje da je i Bren mrtav. Sansa je odbila ponudu ponudu Maloprstića da mu pomogne u osvajanju Gvozdenog prestola i da postane njegova kraljica. Vrhunski spletkaroš sigurno će pokušati da zavadi brata i sestru, kako bi ostvario svoje planove. DŽonov najbolji prijatelj Sem konačno je stigao u Citadelu gde će pokušati da otkrije kako uništiti Bele šetače, koji postaju sve veća pretnja kraljevstvima. Bren Stark s druge strane Zida otkrio je tajnu nastanka živih mrtvaca, ali i istinu o svom bratu DŽonom Snežom. DŽon je zapravo sin Lijane Stark i princa Regara Targarjena, i time glavni pretendent na Gvozdeni presto. Bren mora da se spremi za dolazak Noćnog kralja, koji mora biti poražen pre nego što Vesteros može da i da pomisli na novo proleće.

Ne treba mnogo mućnuti glavom da bi shvatili zašto toliko ljudi voli seriju „Igra prestola“ i s velikim nestrpljenjem iščekuje svaku novi sezonu. Odgovor je naravno – eskapizam. Kada želite da ekranizujete jedan bestseler kakav je serijal „Pesma leda i vatre“ DŽordža R. R. Martina, publika je već po sebi zagarantovana. Ali tvorci serije – Dejvid Beniof i D. B. Vajs, otišli su korak dalje u ekranizacije knjiga epske fantastike, kako bi osigurali njenu veliku gledanost. Približili su je žanru „mača i sandala“, odnosno njegovoj hibridnoj verziji koja se poslednjih godina može najbolje videti na malim ekranima.

Dakle, žanr poznat po klišeima i kempu, sa serijama „Rim“ i „Spartak“ prerastao je takoreći u legalizovanu televizijsku pornografiju, gde se red ubistava i spletki smenjuje sa redom golotinje i seksa. Uzevši matricu, koja se već pokazala kao relativno uspešna, tvorci „Igre prestola“ su „dosadne“ istorijske događaje antičkog sveta, zamenili

iskrivljenom slikom srednjovekovne Evrope. Iako su Martinove knjige zapravo prepune aluzije sa srednjovekovni svet, antičke mitove, ali i savremeni trenutak, da biste pratili seriju ne morate da budete poznavalac istorije (pa ni svesni naše sadašnjosti), što je za milionsku gledanost, uvek plus. Nasilje i golotinja, kako i kod nas sve češće vidimo, garant su za visok rejting, a ako tome dodate očigledne atribute fantazije – zmajeve i Bele šetače, tačnije sve ono što će TV program još više udaljiti od naše svakodnevice, stvar će postati daleko primamljivija. Tako je priča o osveti i trijumfu već sa trećom sezonom dostigla gledanost od pet miliona gledalaca svake nedelje.

Ali ono što seriju „Igra prestola“ drži na vrhu najgledanijih TV programa na svetu od 2011. godine, pored toga što na prvi pogled nema nikakve veze sa stvarnim životom (iako zapravo ima i te kako), jeste to što (iako tvorci tvrde suprotno) prati kritike publike, tj. stalno proširuje svoju ciljnu grupu udvarajući se njihovim željama.

Naime, od kako je prva sezona emitovana, oni koji su već sa prvim epizodama odlučili da to da nije njihova šolja čaja, tvrdili su da je „Igra prestola“ na prvom mestu seksistička. Serija koja je srušila sve granice po pitanju kakve sve scene nasilja i seksa mogu da budu prikazane na televiziji u prajmtajm programu, reklamirana je kao program za muškarce. Prvi trejler iz 2011. pokazuje uglavnom muke muških likova, koji govore o dužnosti i časti. Žene su tu ili da plaču ili da pokažu svoje gole grudi. U tom smislu prva sezona je apsolutno ispunila svoja očekivanja. Jedine inteligentne žene bile su ledi Kejtlin, koja je poniženo ostala po strani i zla i manipulativna kraljica Sersei. Tu su bile još dve devojčice – Sansa i Ajra, jedna koja je želela da postane princeza i jedna koja je želela sve osim toga. Tu su i silovanja, gole prostitutke, moć koju žena može da dobije samo putem seksa, i naravno veliko finale – Degenerisine gole grudi u trenutku kada kraljica zmajeva izlazi neoštećena nakon lomače njenog muža. Dakle, sve ono što smo već milijardu puta videli u istoriji pop kulture samo pojačano deset puta.

Stvari se vremenom nisu mnogo menjale. Trijumf muškaraca po cenu ženskih sloboda i dalje je bio glavna narativna linija. Nasilje nad ženama čak je postajalo sve drastičnije (Sensina sudbina je posebno dramatičan po tom pitanju, ali i sve ono što je prošla Sersei jednako je tragično). Da se razumemo, žene nisu jedine predmet nasilja. Muškarci su takođe u nekim slučajevima žrtve (Teon je neko ko je najeksplicitniji primer), ali je njih daleko manje i daleko više muškarac ima stvarnu moć, za razliku od žena, koje uvek moraju da se služe spletkama i tajnama kako bi nešto ostvarile. Osim toga, nasilje nad decom je poseban segment ove serije zbog koje mnogi smatraju da bi trebalo da bude zabranjena. Po ovom pitanju, treba napomenuti da koliko god da su ove scene zaista uznemirujuće, moramo priznati da su njihovi zapleti kriju još u Bibliji i grčkim mitovima koje su koreni zapadne civilizacije sa svim svojim vrlinama i manama (žrtvovanje Ifigenije identično je žrtvovanju Stanisove ćerke, npr.).

Ali nakon brojnih kritika publike zbog tretmana junakinja, „Igra prestola“ je potpuno promenila svoju vizuru sa prethodnom sezonom. Od serije o „golim grudima i zmajevima“, „Igra prestola“ je postala jedan od najzanimljivijih feminističkih programa za širu publiku. I mada nije najsavršeniji primerak za priču o ženskom pitanju, svakako je zbog svoje popularnosti posebno zanimljiv.

Žene Vesterosa ne samo da su postale dominantne na planu razmene moći, nego su u nekim slučajevima čak postale jedini igrači. Prevazilazeći ograničenja koje im nameće društvo, svaka od njih je pronašla svoj put, na kome nisu nužno nevine, već bića sa svim svojim vrlinama i manama. Svaka od njih je „radila što je morala da bi preživela“, kako to kaže Sansa. Iz feminističke vizure od prošle sezone postalo je zanimljivo posmatrati i muškarce, koji se u svojim moralnim načelima razlikuju upravo i po načinu na koji tretiraju svoje žene, sestre, majke… (Sem je neko ko je u tom smislu najpogodniji). Pa čak i najveći zločinci nisu nastali iz vazduha, već nastavljaju nasleđene principe nasilja (najbolji primer je Remzi Bolton, koji je dete silovanja). To su samo neki od primera koji zahtevaju dublju analizu.

Koliko će „Igra prestola“ u sedmoj sezoni ostati verna svom novoprobuđenom feminizmu, ostaje da vidimo, ali i kako će ovaj obrt uticati na promenu demografije sadašnje publike – odnosno da li će je ubuduće žene voleti više nego muškarci.

Na svim platformama

Serija „Igra prestola VII“, koja će na HBO-u u Srbiji biti emitovana istovremeno kada i u SAD-u: 17. jula, u noći između nedelje i ponedeljka u tri sata ujutru po našem vremenu. Prva epizoda sedme sezone „Igre prestola“ istog dana biće u jutarnjim satima premijerno dostupna i na usluzi videa na zahtev HBO GO a tokom dana i na HBO On Demand, dok dodatno prikazivanje na ovom kanalu zakazano je istog dana u udarnom terminu u 20 sati.

O ženskom pitanju

Nakon brojnih kritika publike zbog tretmana junakinja, „Igra prestola“ je potpuno promenila svoju vizuru sa prethodnom sezonom. Od serije o „golim grudima i zmajevima“, „Igra prestola“ je postala jedan od najzanimljivijih feminističkih programa za širu publiku. I mada nije najsavršeniji primerak za priču o ženskom pitanju, svakako je zbog svoje popularnosti posebno zanimljiv.